"Prvi u Evropi po broju funkcionalno nepismenih"

Druga zemlja u svetu po egzodusu mozgova i onda nam neko priča da se ne vraćamo u prošlost, a tu prošlost nam je doveo u sadašnjost, rekao je sociolog Ratko Božović u diskusiji Debatnog kluba „Šta nam je u glavi“.

Božović je istakao da je problem Srbije što svi idu za vođom, a ne za zakonom i da je uspostavljen autoritarni mentalitet.

Mi pripadamo manjini koja je na margini, javno mnjenje je bez dijaloga. Imamo problem što nema slobode, a bez slobode nema istine. Živimo u takvoj lažomaniji da nam se istina čini kao nešto nestvarno, rekao je Božović.

Ekonomista Miodrag Zec ocenio je da su društva koja su uspostavila kontinuitet i izgradila alogoritme društvenog života uspešna i vladaju civilizacijom.

To je primer Kine. Da li je car ili Si Đinping, to je mandarinski sistem. Mi Srbi, rekao je Zec, se borimo protiv kontinuiteta i svaki naši izbori vode se parolama „promene, promene“.

Nisi rešio osnovnu dilemu – revolucija ili pravo. Rusi vole autoritaran sistem i imaju Putina, a u Kini nije nasleđivanje, ali je dril CK. Drugo pitanje na koji nisi odgovorio je da li hoćeš tržišnu ekonomiju ili ne, rekao je Zec.

To je kao da uđeš u prodavnicu da kupiš cipele, ali nisi siguran da li bi možda i papuče, pa zveraš okolo i izabereš šta je jeftinije, rekao je Zec.

Kontinuitet je dobar ako znaš pravac, ali Srbija luta, rekao je on.

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić ocenio je da je Srbija podeljena „na ostrva koja se međusobno ne dodiruju“ i između kojih nema dijaloga.

Kostić smatra da bi uloga institucija trebalo da bude u uspostavljanju dijaloga, što je učinila i Akademija.

Onda su rekli da je SANU otvorila vrata za „drugu Srbiju“. Kakva je to prva, a kakva druga, upitao je Kostić.

Zoran Gavrilović iz Biroa za istraživanje društvenih istraživanja (BIRODI) rekao je da je ta organizacija radila istraživanja anomija, odnosno osećaja besperpektivnosti, sa profesorima univerziteta, sudijama i tužiocima i građanstvom.

U Srbiji je izražen taj osećaj besperspektivnosti, rekao je Gavrilović.

Anomičnost je naročito izražena kod mladih, rekao je Gavrilović i naveo primer da 75 odsto ispitanika smatra da se ne zna ko govori istinu u ovoj zemlji, as a tim stavom se slaže čak 91 odsto mladih od 18 do 29 godina.

Na pitanje o budućnosti života u Srbiji, optimističan stav ima 47 odsto ispitanika, ali samo svaki treći od 18 do 29 godina, rekao je Gavrilović.

Ono što nas je „potopilo“ jeste odgovor jedne učenice srednje škole u Boru „zašto bismo se borili protiv korupcije u zemlji u kojoj ne želimo da živimo“, naveo je Gavrilović.

Novinar Đorđe Vlajić rekao je da je udruženje Debatni klub osnovano kako bi se nadomestio nedostatak otvorene javne debate i kritičke rasprave.

Direktorka Fondacije za otvoreno društvo Jadranka Jelinčić rekla je da su podržali Debatni klub jer se i Srbija i svet suočavaju sa nečim što se naziva „suženje javnog prostora“ za društvene aktere.

U Srbiji u protekle dve-tri godine to progresivno napreduje, što se vidi kroz različite indikatore – slobodu medija, koliko jeste ili nije neki javni prostor, trg, ulica ili dom kulture dostupan svakom građaninu, rekla je Jelinčić.