Nakon što je protekle nedelje, a svi su izgledi da će se taj trend nastaviti i dalje, glavna izborna tema mnogih političara opozicije bila „Šta bi danas učinio Zoran Đinđić?“, taj svojevrsni vremeplov kojim se u startu izborne kampanje biračko telo vraća u prošlost nastavio se novim čudesnim prikazanjem: U Novom Sadu na fasadi zgrade pojavila se slika Slobodana Miloševića, sa natpisom: „Veliki brat vas posmatra“.Niko ne zna ko je, ni zašto okačio sliku pokojnog ex predsednika Srbije, ali, eto, neće da škodi malo podsećanje. Kažu da je prethodno na istom zidu nepoznato lice okačilo sliku J. B. Tita, opet, u stilu, „ne može da škodi“, ili „ponavljanje (istorije) je majka svih nauka“, itd.
Zoran Živković u svom prvom intervjuu Kuriru rekao je da se opozicija onomad sastala i dva sata lepo razgovarala kod Pajtića, ali na pitanje „šta se onda desilo“ kaže da ne zna šta se desilo, ko je koga zvao pred ponoć, i poentira „da li je logično da izdate saopštenje u 23. 15, a da nije pod nečijim pritiskom“. Novinar Kurira je insistirao, ali Živković tvrdi da više od toga ne zna. Ovim se vraćamo tamo gde smo stali prošlog petka, pišući o utiscima koje opozicija u startu ostavlja na potencijalne birače. Znači, ako je suditi, sada i prema ovoj Živkovićevoj tvrdnji, mi ne samo da smo se suočili sa fenomenom opozicije koja ulazi u izbornu trku protiv režima oličenog u Vučiću, bez da ima temu, nego se dodatno ta „nefabularnost“ usložnjava mogućnošću da među tolikim nekorisnim nejasnoćama još baratamo naznakama nove velike tajne: Zašto deo opozicije piše saopštenja u 23.15?
Pojedini mediji tvrde ipak da nije tačno da se opozicija predala, i da to plasira onaj deo opozicije koji se „prodao režimu“. Taj deo (prorežimski) opozicije, prema pisanju „Nedeljnika“, namerno plasira priču „Sve je kasno, opozicija je slaba, opozicija je mrtva, opozicija je propala“. Nedeljnik zaključuje: „To je prevara!“ A na naslovnici tog broja (21. januar 2016) je slika pokojnog premijera Zorana Đinđića, a tema broja: „Ima li opozicija neke šanse: Šta bi danas uradio Đinđić“. Svakom je ostavljeno da sam zaključi.
Dodamo li tome pisanje Danasa da je prema saznanjima ovog lista „plan proevropske opozicije za rušenje vlasti SNS smešteno u budućnost. Ideja je, kao što smo objavili, da kandidat ovog bloka pobedi na predsedničkim izborima 2017. i da se uz pomoć novog predsednika dobiju naredni parlamentarni izbori, 2018. ili 2020.“ (Danas, 28.1.). Zbilja ostaje nejasno, šta je nameračila opozicija da čini na ovim izborima koji predstoje. Da li opozicija ima većeg protivnika na izborima od sebe same? Ako i list „Nedeljnik“ koji pokušava da „odbrani“ opoziciju na naslovnoj strani tako „ohrabrujuće“ pita : Ima li opozicija NEKE šanse, šta očekivati od medija koji nisu opoziciono nastrojeni?
Time se vraćamo na početak teksta, tačnije, otkud toliko Đinđića i Miloševića, zatim, Tita i jednog respektabilnog društva mrtvih pesnika u medijima, u startu aktuelne kampanje? Mislim da je svakom jasno, samo je pitanje da li ste iskreni u zaključivanju ili vodite nečiju marketinšku kampanju. Reč je o zameni teze: Nudi se ikonografija u zamenu za idejnost. Nudi se ornament, grb, himničnost, u zamenu za niti jednu (do sad) izgovorenu reč o programu koji se nudi, a koji se u tim i tim tačkama ne slaže sa Vučićevim. U čemu je problem da se to kaže? Postoji li takav program? Kako se on odnosi prema pregovorima u Briselu? Ulasku u NATO? Sankcijama ili nesankcijama, kao i tešnjoj ili labavijoj saradnji sa Rusijom? MMF-u?
Vučič je samo Vučić, ni velik koliko bi sam želeo, ni mali koliko bi želela stvarna opozicija, ali ne bi bio nikakav jak protivnik, da iko od demokratske opozicije stvarno izađe sa stavom, programom, temom, jasnim ciljem. Ovako kako se stvari sada odvijaju, proročki zvuče jednom izrečene Vučićeve reči, da ako ga iko sruši biće to desnica u Srbiji. Na koga je tačno mislio ne znamo, ali, fakat da je od početka kampanje osim svađe na demokratskoj strani, jedina zapamćena, makar i marketinška platforma ostala Šešeljeva rečenica: „Izbori će biti svojevrsni referendum. Biraće se između Vućića i EU na jednoj, i SRS i Rusije na drugoj strani“.
Šta bi ti učinio, sinko?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
