BG UNI 2

 „Famoznog“ što se tiče, ne bih ja Mići poklanjao ovoliko prostora, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što uopšte nisam skandalizovan fiktivnošću Ćomijevog doktorata koji, sam po sebi, nije ni gori ni bolji od stotina (verovatno i hiljada) sličnih koji cirkulišu po takozvanoj akademskoj javnosti. Mića se za ovoliki prostor nije izborio pseudodoktoratom, nego kontrolom štete – montipajtonovskim pokušajem zataškavanja, zabašurivanja i skretanja pažnje javnosti na sporedni, a – bogme, kad zagusti – i na glavni kolosek.

Dakle ovako. Kada je tikva pukla, iako, nota bene, nije morala pući, Ćomi je pribegao oprobanom lukavstvu seoskog političkog uma – teoriji zavere i predstavljanju „napada“ na svoju malenkost kao napada na širu društvenu zajednicu, pa čak i na premijera lično. Rečena taktika u Srbiji ima dugu tradiciju. Uhvate, tako, nekog dilbera u nepočinstvu, pa mu to nabiju na nos, a dilber – ni pet ni šest – izjavi da je to pokušaj „rušenja Srbije“. Zvuči smešno, ali deluje mnogo efikasnije nego kosmodisk. Sledstveno, Mićo je pravovremeno izveo klasičan manevar – otkrio je Overlordu da neprijatelji svih boja samo prividno dižu poviku na njega dočim im je stvarni cilj rušenje Vučića, ali Overlord – poput većine srpskih političara poprilično sklon paranoji – nije naseo na Mićovu patku, pa je Mićo, da kažemo, na patki ostao da sedi sam.

Što njemu, razumljivo, nikako nije odgovaralo. On je čovek sabornosti i masovnosti, srce mu je na levoj strani, pa je u tom smislu potegao pravo kod vođe svih onih kojima je srce na toj strani – kod spoljnog popečitelja Dačića. I to pravo mečki na rupu. To jest u MIP. Saznao sam to zahvaljujući istraživačkom novinarstvu moje omiljene žutare, Blica, koji je ovih dana u žestokoj zavadi sa Mićom Megatrendom i koja ga baš onako plajpiči. Iskusno oko Blicovog istraživačkog novinara zapazilo je da se Mićo pred MUP dovezao – i pred MUP-ovim vratima se parkirao – u automobilu sa „univerzitetskim“ tablicama – BG UNI 2. Koliko mi je poznato, „univerzitetske“ registarske tablice ne postoje. Dobro, de, nije Mićo prekršio zakon, nije on takav čovek, verovatno je – poput mnogih pevaljki i kontroverznih biznismena – legalno kupio pravo da na registarskoj tablici napiše šta god hoće. To je u redu. Mene zanima jedna druga stvar. Kao bivši činovnik MIP-a znam da je parkiranje pred vratima popečiteljstva spoljnog strogo zabranjeno i da je privilegija rezervisana isključivo za automobile šefova diplomatskih misija koji dolaze na divan našem popečitelju. Nije, inače, poznato o čemu su pričali Ivica i Mićo, ali nagađa da je razgovor protekao u srdačnoj atmosferi dobrosusedskih odnosa.