Juče smo, žčestnejši čteci, imali još jedan istorijski dan. Nije mala stvar. Prva poseta jednog srpskog premijera Albaniji, prvi put se u Tirani zavijorila srpska zastava! Prvi put intonirana srpska himna! Sve u svemu – bilo je tu mnogo „prvih puta“, a opet, sve je nekako izgledalo kao da se istorija ponavlja. Jesu tom zgodom Vučić i Rama ispalili plotune poruka dobre volje, koje su zasigurno prijale ušima briselske administracije, ali lepo se videlo da Vučiću nije baš drago što je u gostima – iako je tvrdio da je ponosan – a isto tako se lepo videlo (doduše nešto manje) da ni Rami nije nešto naročito milo što je domaćin i da tu, u stvari, nikakve posete ne bi ni bilo da se u celu stvar nije umešala takozvana višnja sila.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Poseta je – nije to mnogo ni prikrivano – upriličena poglavito jer je „normalizacija“ srpsko-albanskih odnosa jedan od uslova za „otvaranje“ famoznih poglavlja. Dobro, de, istorijskoj poseti se u zube ne gleda, samo držim da bi stvar bila plodonosnija da se ideja o dijalogu začela u glavama beogradskih i tiranskih, a ne briselskih činovnika. Ali čak i takva kakva je, dakle, iznuđena, „istorijska poseta“ je veliki korak napred. Sledeći korak bi trebalo da budu nekakav auto-put i još nekakvija pruga – o trošku EU, naravno – možda će te saobraćajnice u konačnici biti i sagrađena, ali bez obzira na sve to, mučne odnose između Srbije i Albanije i dalje će opterećivati dva velika problema: Kosovo i velikoalbanski dron na stadionu JNA. (Ili to beše stadion Crvene zvezde).
Da, da, pominjan je i zlosretni dron, što je donekle umanjilo sjaj istorijskog trenutka. Jer znate šta: od istorije koja se bavi letećim igračkama i huliganskim provokacijama ne treba očekivati previše. Kao što smo već apsolvirali, za razliku od preozbiljnog Vučića, Rama je šeret, ili se pravi da je šeret, pa je problem drona otpisao kao šalu.
Uzmimo da se i Vučić složi sa tom kvalifikacijom. Šta, međutim, sa Kosovom? E, taj problem briselska (ni bilo koja vanbalkanska) administracija neće rešiti niti joj to, podozrevam, pada na pamet. Ta nerešivost i Ramin šeretluk kao da su dale krila ovdašnjim proseravačima iz desnog sektora koji su ustvrdili da se iza svega toga krije Velika Albanija. Šta ja kažem? Krije li se? Možda! Čak verovatno! Ali saslušajte opet šta vam kaže uncle Bas: Velika Albanija će proći u dlaku isto kao što su prošle Velika Bugarska i Velika Srbija zato što je raspirivanje deluzija veličine, a potom bolno trežnjenje i spuštanje na zemlju oprobani metod manipulacije balkanskim narodima. To se u teoriji zove izvoz konflikata. Prosto ko pasulj. Zakuvaš sranje na Balkanu, pa posle kao sređuješ stvari, a kod tvoje kuće – mir Božiji. Ako to balkanskim državnicima jednom dođe iz dupeta u glavu – u šta čisto sumnjam – pa ako probleme počnu da rešavaju u Beogradu, Skoplju, Prištini i Tirani, a ne u Briselu i Vašingtonu, problemi bi se možda mogli rešiti jednom za svagda. U suprotnom, eto nama i Velike Crne Gore.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
