Neskrivena kamera

Što je okolnost koja mi je omogućila da u svetu neđelju vidim jedan, nazovimo ga, „prilog“, koji me je naterao da se prekrstim i levom i desnom rukom. V čjom bili djelo. Pijem ja, tako, kafu i listam novine, kad krajičkom oka ugledah na ekranu dvojicu đilkoša koji s leđa pritrčavaju slučajnim prolaznicima i nabijaju im na glavu, prvo jednu, a potom drugu kesu. Duhovito? Sudeći po reakcijama TV đilkoša – vrlo duhovito, jer su se smejali ko ludi na brašno; sudeći, pak, po reakcijama žrtava – nimalo duhovito. Zblanuti ljudi, uspaničeni, a da kakvi bi bili, ali čudna stvar – onoga momenta kada bi im „performeri“ otkrili da je „to za televiziju“, lica bi im se ozarila osmehom i izrazom olakšanja, pa, ako hoćete, i zadovoljstva. Pojavili su se na televiziji. Nije mala stvar.

Kakve ovo veze ima sa Utiskom u kome su gostovali Nebojša Krstić, Nebojša Spajić i doskorašnji šef deska Novosti, Škoro, koji je smenjen bajagi zato što je, gostujući na nekoj televiziji, imao neke primjedbe na sastav Overlordovog kabineta? I – uopšte – bilo je u Utisku onoliko priče o medijima. Je li Krle, kao bivši prezidencijalni savetnik za štampu, vršio pritisak na medije? Da li je taj pritisak bio „mekši“ ili „tvrđi“ od sadašnjeg? I pročaja. Sad ću vam, kao čovek donekle upoznat sa stanjem u srpskom novindžiluku, reći ono što bih rekao da sam i ja bio u studiju. Uvek je bilo pritisaka na redakcije i urednike i – ako se nešto ne promeni – uvek će ih biti. A zašto je to tako? Zato, cenjeni publikume, ako ti neko daje (nezarađenu) kintu, onda on s punim pravom očekuje da ti pritiscima popuštaš. Novindžije najčešće nemaju ništa protiv toga, naprotiv, merak im je da se sastaju, ćaskaju i ručavaju sa političkim glavešina. Ali – opet ono „ali“. Povremeno tu po prirodi stvari dolazi do raznoraznih kurcšlusa i onda novindžije udare u kuknjavu kako se na njih „vrši pritisak“. I šta? Budući da se ovde zna sve, samo se svi prave ludi, niko ne daje pet sitnih para na novindžijske jadikovke. Pogotovo to meni ne pada na pamet. Ali mi pada nešto drugo. Ako je nova vlast već rešila da stane na put lopovluku i korupciji istražujući otkud momku one pevaljke novac da joj kupi besan auto, ne bi bilo zgoreg da istraži odakle polupismenim urednicima – koji novinarima isplaćuju bedne (jako zakasnele) plate – isti takvi automobili? Svašta bi se tu saznalo. I lako bi se saznalo. Ali nema političke volje. Škora što se tiče, ne bih ja njegovu smenu a priori upisivao na Overlordov raboš. Pre će biti da se Škoro nešto zamerio Dmitroviću ili je – po meni još verovatnije – Dmitrović odlučio da na njegovo mesto dovede nekog zemu. Tako to ide. U Srbiji, zemlji medijskog terorizma.