Očekivana sila

Nije naša današnja tema nepovezana sa tezom iznetom u ovonedeljnom serijalu da Srbi, bar njihova „relativna“ većina, žive u paničnom strahu da bi im moglo biti bolje i da se zato saborno opredeljuju za politike i ličnosti koje im garantuju nesmetan napredak propadanja i opustošenja. Eskaliralo je to od kraja osamdesetih naovamo, ali tako je bilo – istorija nas tome poučava, to jest džaba kreči – od pamtiveka. I to u svim Srbijinim društvenim uređenjima. Sećam se, recimo, kraja šezdesetih, kada je socijalizam neočekivano počeo da poprima ljudski lik, a Srbija (i ostale bratske republike) u svim oblastima takozvanog života počela da liči na razvijeni svet. Privreda cvetala, cvetala kultura, gradilo se na sve strane, vlažnog srpskog sna – para, regresa, kredita i nekakvog K15 – bilo kolko ti duša hoće. I – šta?

Eh, šta. Drug Tito zašiljio olovku i napisao pismo, u kome je – po zlu – pomenuo nekakve anarholiberale i tehnomenadžere, svate koji su zglajzali, kako se to stručno govorilo, još pre nego što je drug Tito zalepio marku na koverat, i promptno zamenjeni ljudima čvrstih uverenja i čvrste ruke. Srbi su to, većinski, pozdravili i podržali, neka se sad ne prave da nisu, sećam se svega ko da je juče bilo.

Šta je potom bilo. Povratak u pedesete, koje su nama ondašnjim, bile isto ono što su nama sadašnjim devedesete, eto šta. U beogradskom slavskom pojasu to je protumačeno kao namera austrougarskog narednika i prikrivenog ustaše, Broza, da uništi Srbiju, a i ja – sa ove istorijske distance mislim da je Tito uništio Srbiju propustivši da, umesto tehnomenadžera, uništi beogradski slavski pojas. A mogao je.

Brozu se, držim, doskorašnji program TV Novi Sad nimalo ne bi dopao, što nije čudno, bio je on čovek drugog vremena, druge, da kažemo, osećajnosti, ali nisu li sada na vlasti (i na vladi) Srbi sa dna kace, provereni patrioti koji se ipak ponašaju kao austrougarski narednici, to jest kao strana okupaciona sila koja uništava odličnu televiziju, neprocenjiv kulturni, ako hoćete i informacioni kapital, zarad ambicije nekolicine guzica. Cinik bi rekao da se i Broz dokopao prilike da „uništava“ Srbiju zato što su Srbima zinule guzice i što su pomislili da će dobijati prema potrebama – to jest mnogo – a raditi prema mogućnostima, što će reći – malo ili nimalo. Čuh juče na radiju nekog Ocovog poslaničića koji „odgovorno“ tvrdi da SNS sa smenama na RTV nema ništa. A videh – ili mi se učini da vidim – i Velikog Kelnera kako se sprema da okrene prekidač i da oglasi fajront.