Znamo da su srpske podele naša sudbina, ali kada tim podelama podlegnu i policaji, onda to, cenjeni publikume, znači da je rogonja pred vratima, a možda je već i zakoračio unutra. Kako vidim, ovih se dana i kuso i repato iščuđava nad eskalacijom svakovrsnog nasilja u Novom Sadu, ali – zapitajmo se – zašto kriminal i nasilje ne bi eskalirali u situaciji kada se policajna energija iscrpljuje u sukobima (dveju, triju ili više) policijskih frakcija.
Tu policijska sirotinja raja nije rada kavzi, al su rade policijske age- izjelice, to jest visoki oficiri, a Fon Klauzevic nas je još vaktile poučio da oružana sila bez jedinstvene i odlučne komande ne vredi ni pišiva boba. Kad smo već kod Novog Sada, tamo često boravim i mogu vam iz prve ruke potvrditi da je viđenje policajca na novosadskim ulicama ravno viđenju Gospe u Međugorju. Gde su? Šta rade? Ko to zna? Konačno, zašto bi se nešto naročito trudili – i to za bednu crkavicu – kad već njihove glavešine umesto o glavama lopuža i razbojnika, rade o glavi jedni drugima. U prestonom Beogradu stvar je malo bolja. Tamo na početku Knez Mihailove uvek možete videti dvojicu-trojicu pozornika koji povremeno legitimišu sumnjive, ali i na laički pogled, potpuno bezopasne tipove.
Eto na šta je spala Srbija, svojevremeno uzorna policijska država. Pamtim recimo vremena kada nije bilo tako. Ja sam odrastao u Bajinoj Bašti. To je, da kažemo, varoš sa i dan-danas vrlo niskom stopom kriminala, a koliko je ta stopa bila niska pre pedeset godina, ne treba valjda ni da pričam. Uprkos, međutim, niskosti kriminalne stope, na bajinobaštanskim ulicama si vo vremja ono u svako doba dana i noći mogao videti legendarne milicajce Ramadana ili Gojka (smenjivali su se) kako tabanuju i bdiju nad radom, redom i mirom. Kakva je to samo profesionalnost bila, sami zaključite iz sledećeg: jedne godine se na glavnoj BB ulici pogrešno parkirao ogromni automobil sa registarskom tablicom neke arapske zemlje. Ramadana ševrolet nimalo nije impresionirao. Pogrešno se parkirao, napravio prekršaj, sledi prijava, nema labavo, bato. Istina, pojavio se mali problem – kako u milicijsku beležnicu prepisati arapska slova i cifre sa tablice. Mislite li da je Ramadan, Bog da mu dušu prosti, odustao? Jok, more! Sat vremena je precrtavao registracione kuke i verige dok nije postigao približno zadovoljavajući rezultat. Kako je stvar završila, ne znam, a – konačno – nije ni bitno.
Bitno je da se mi zapitamo – ima li zemlja Srbija policajnog popečitelja. Ima, fakat. Ali naš je popečitelj istovremeno i predsednik vlade i osnivač novih religija. Rastrzan je, ne stiže sve da uradi. Dobro, znamo da je kontrola nad takozvanim ministarstvima sile vlažni san svih srpskih političara, ali šta, dame i gospodo, da se radi kada političari izgube vlast nad silom? Eh, šta? Da se kupuju kožne gaće. Eto šta!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
