Nikita Milivojević: Videćemo drugačije lice Glob teatra

Na poziv direktora i osnivača Šekspir festivala, reditelja Nikite Milivojevića, Bruk je napisao pismo podrške Festivalu. U svom pismu on, između ostalog, kaže da je Šekspir fenomen, „kao što je to recimo Sunce ili Mesec… Svi pokušaji da ga u potpunosti protumačite čine se detinjasti i glupi… Potrebna nam je pomoć da ispratimo šta drugi pokušavaju. Iz tog razloga Šekspirov festival ima ogroman značaj“…

„Pismo Pitera Bruka našem festivalu jedna je od onih stvari koje mi uvek vraćaju veru da i dalje postoje ljudi koji postavljaju ozbiljne kriterijume i zbog kojih se osećate manje usamljeni i da je ipak vredno raditi sve ovo što radimo ma koliko nam se ponekad činilo da kao Fickaraldo vučete brod preko planine“, komentariše pismo Nikita Milivojević, objašnjavajući potom, za čitaoce Danasa, činjenicu da treće izdanje Šekspir festivala otvara londonski Glob teatar s predstavom Dva viteza iz Verone. „Uvek ispadne da vam jedan kriterijum bude budžet hteli vi to ili ne. Ali drugi, mnogo važniji kriterijum jeste da je predstava izuzetna, zanimljiva i nešto što niste imali priliku ranije da gledate. Ako nađete nešto takvo i stalo vam je do toga, kalkulisaćete i sa budžetom“.

* Kako ste uspeli ponovo da dovedete Glob teatar. Da li su bile presudne finansije ili i oni vole da dođu ovde?

– Premijera Henrija VI u Globu bila je sigurno početak svega, jer je u najvećoj mogućoj meri pomogla da se ta saradnja nastavi, ali mislim da je posle prvog gostovanja na Šekspir festivalu mnogo toga postalo nekako lakše. Mogao bih u stvari reći da smo u međuvremenu postali prijatelji, i da imamo razne male privilegije koje uvek postoje u takvim odnosima.

* Najavili ste da „Dva viteza iz Verone“ igraju na drugačiji način. O čemu se radi? Na koji način su oni čitali ovo delo i u kojem stilskom ključu su ga oblikovali?

– Meni je pre svega drago da se predstava veoma razlikuje od Hamleta, koga smo gledali na prvom Šekspir festivalu, u smislu da ćemo ovoga puta videti jedno drugačije lice Globa. Recimo da su Dva viteza iz Verone dosta modernija predstava u smislu forme… U stvari ne bih želeo baš previše da govorim o predstavi jer ću možda na taj način uskratiti neposredni doživljaj gledanja.

* Kuriozitet ovogodišnjeg izdanja Šekspir festivala je pozorište iz Indije koje će izvesti komad „Bogojavljenska noć“. Kakav je Šekspir na indijski način?

– Najkraći odgovor bi bio – Veoma zabavan i prepun muzike.

* Rekli su da ste osetljivi na Grke. Zašto?

– S obzirom na to da jednim delom živim u Atini Grčka je na neki način moja druga domovina. Imam veliki broj prijatelja tamo, uradio sam i dosta predstava… odmah posle festivala idem u Solun da nastavim probe Majke hrabrosti. Sve su to neki od razloga moje posebne osetljivosti prema Grcima… ali u ovom slučaju pravi razlog je neka vrsta solidarnosti, slična recimo onoj koju je uputio Piter Bruk u svom pismu našem festivalu. C for Cirsus je u stvari grupa mladih ljudi koji su bez dinara napravili predstavu, zahvaljujući jedino želji da se bave svojim poslom, i svojoj mašti naravno. A kako su uz to još napravili i sjajnu predstavu naravno da sam odlučio da ih pozovem na festival.

* Bili ste veoma ambiciozni verujući da će u godini Šekspira budžet za festival koji je posvećen najvećem bardu u čast biti veći. Na repertoaru je bilo prvo osam predstava, a sada ima četiri uključujući i „Perikla“, koji je izveden prošle godine. Vi ste hteli da režirate „Buru“. Zašto? Da li je to komad koji prema vašoj oceni najbolje oslikava kako vi često kažete našu „nestvarnu stvarnost“?

– Mene je kod Perikla, i uopšte kod tih nekoliko poslednjih Šekspirovih dela, privukla određena bajkovitost, neverovatnost događaja u toj nestvarnoj stvarnosti. Pretpostavljamo da je Bura poslednji Šekspirov komad, i vrlo je zanimljivo da nam na kraju života on priča jednu naizgled bajkovitu priču (mada u njoj i dalje prepoznajete sve njegove omiljene teme, samo što ih ne priča više na način Tit Andronika ili Makbeta)… U Buri je moguće prepoznati i učitati najrazličitije sadržaje – od romantičnih, metafizičkih, autobiografskih, filozofskih do političkih… ali ona je za mene u ovom trenutku ponajviše nekakva groteskna tragedija. U njoj na neki čudan način mogu da vidim i Beketa i Joneska zajedno… Ono je istovremeno i priča o porazu intelekta i spektakularnom trijumfu ljudske gluposti. Sve su to nekakvi razlozi zbog kojih mi se činilo da bi upravo Bura mogla da bude ovogodišnja produkcija Šekspir festivala. I da ne zaboravim – jedna od najlepših rečenica, i verovatno među nekoliko najviše citiranih, nalazi se upravo u Šekspirovoj Buri: „Mi smo građa od koje se prave snovi, i naš mali život nam je snom zaokružen“.

* Šta je publici sve uskraćeno a mogli su da vide na ovogodišnjem Šekspir festivalu da su političari bili spremni da izdvoje više novca za ovu manifestaciju?

– Pre svega žao mi je da nećemo videti izvanrednu predstavu Mletački trgovac iz Izraela. Zatim vrlo zanimljivo viđenje Otela iz Moskve, gde sve likove igraju muškarci upravo kao u Šekspirove vreme. Postojala je ideja da pored predstave Dva viteza iz Verone’od Glob teatra posudimo i jedan hepening koji su oni osmislili. Radi se naime o tome da su duž Temze postavili 37 velikih monitora na kojima gledate 37 kratkih filmova snimljenih na mestima gde je Šekspir smestio radnju svojih komada. Najpoznatiji engleski glumci govore po jedan monolog iz svakog pojedinačnog Šekspirovog komada u autentičnom ambijentu, recimo u Veneciji, ispred piramida, ili na Akropolju. Planirali smo da nekoliko takvih velikih monitora postavimo duž Knez Mihailove, zatim u Novom Sadu, Inđiji i u samom prostoru igranja predstava, u Vili Stanković.

* Prema Šekspirovim delima snimljeno je mnogo filmova. Koji su vam omiljeni i zašto? Da li ste gledajući ih došli do nekih zanimljivih zapažanja spram potencijala samog filma kao medija i da li ste možda maštali da i sami režirate film prema nekom Šekspirovom delu?

– Pored toga što je najviše igrani dramski pisac svih vremena Šekspir je i najviše filmovan, više od 900 filmova je snimljeno po njegovim delima. Veoma volim neka tumačenja Orsona Velsa, recimo Makbeta… takođe Kurosavin Krvavi presto. Veoma mi se dopala i verzija Romea i Julije iz 1996. sa Leonardom di Kapriom… Što se tiče nekog ličnog rediteljskog izazova nisam nikad razmišljao o filmu po nekom komadu Šekspira, verovatno jer mi se to nekako u startu čini nemoguće, ali mislim da bi bilo vrlo zanimljivo ekranizovati upravo Makbeta, i nekako mi je jasno zašto ima najviše ekranizacija baš ovog komada.

* Kazali ste da je vama bitno da predstava bude životno angažovana. Smeta li vam kad se pozorište, komad ili autor, odrede kao društveno angažovani i kako uopšte ocenjujete predstave te vrste kod nas i u regionu?

– Rekao sam to misleći pre svega na nekakvu vrlo specifičnu modu poslednjih godina nekakve dokumentarne angažovanosti, jer svaka moda, uvek podrazumeva nešto jednodimenzionalno u načinu razmišljanja. U najvećem broju slučajeva dešava se da kad kažemo da je nešto savremeno ili da je predstava društveno angažovana, to uvek ispadne pomalo da je predstava na nivou novinskih naslova. Mislim da kad je nešto životno angažovano to je jedan mnogo širi i zahtevniji, univerzalniji okvir, onaj koji pronalazite upravo kod Šekspira.

* Pohlepa je česta tema Šekspirovih dela. U jednom intervjuu rekli ste da ima pohlepe i u pitanju „ko je kriv“? Da li biste to pojasnili i primećujete li neki šablon u tome kako se u ovdašnjoj javnosti pitanje krivice problematizuje? Koliko je za jedno društvo važno kako se odnosi prema ovom delikatnom problemu?

– Kao što sam već rekao trenutno radim Majku Hrabrost u Solunu i, razmišljajući o tome kako ga danas čitati, učinilo mi se da je Brehtov komad nešto kao antička tragedija. Mislim da u prvom planu ovog puta više nije tema besmislenost rata, već pre svega pohlepa. Za mene je to jedna od najvećih tema sveta u kojem danas živimo. Gotovo sve se dešava zbog pohlepe. Zbog malih, sebičnih, ličnih interesa, gubimo velike, mnogo vrednije stvari. Majka hrabrost gubi svoju decu.

* Šta nam danas znači Šekspir?

– Posle ovoga što je rekao Piter Bruk u svom pismu ne bih se usudio da dodajem nešto. On kaže da je „Šekspir fenomen, kao Sunce ili Mesec… i da su svi naši pokušaji da ga u potpunosti protumačimo vrlo često detinjasti i glupi“.

* Godinu Šekspira proslavlja ceo svet na različite načine, pa eto, njemu u čast je napravljena i video igra za decu prema komadu San letnje noći?

– Verujem da bi i Šekspir bio veoma iznenađen kad bi bio u mogućnosti da vidi svu maštovitost kojom se širom sveta slavi njegovo delo. Nažalost pomenutu video igricu još nisam imao priliku da vidim, kao ideja zvuči mi zanimljivo.

* Da imate priliku da upoznate Šekspira o čemu biste s njim najrađe pričali i da li postoji nešto mnogo važno što biste voleli sada da ga pitate?

– Toliko ima stvari iz Šekspirovog života koje su ostale nejasne, maglovite… o kojima ništa ne znamo već samo nagađamo, da bih mogao lako da zamislim jedan zaista dug razgovor na različite teme.