Pozorište u odnosu sa drugim umetničkim izrazima

U pitanju je međunarodni pozorišni festival koji predstavlja jedinstven spoj nesvakidašnje pozorišne interpretacije, neklasičnog pristupa glumačkog izražavanja i modernog jezika teatra.

 „Bilo je veoma teško doći do neke ideje kako organizovati koncepcijski ovogodišnji INFANT, znamo da svaka unapred određena ideja može da šteti festivalu, jer se mogu uvući predstave i trupe koje samo koncepcijski i zadovoljavaju. Pokušali smo da, birajući pojedine primere raznih vrsta teatara iz celog sveta, damo neku moguću sliku onoga što se dešava svuda u teatru.”, izjavio je na konferenciji za novinare selektor i izvršni producent Simon Grabovac, i objasnio da  je cilj bio napraviti takav izbor koji će pokušati da govori o onome šta pozorište zajmi od drugih umetnosti, i način na koji to ostvaruje. „Da vidimo u toj sprezi između drugih umetničkih izraza i pozorišnog jezika koliko su uspela istraživanja i nastale predstave.”, dodao je Grabovac.

Ovogodišnji INFANT publici će prikazati 10 izvedbi iz Engleske, Rumunije, Indije, Srbije, Kanade, Makedonije i Amerike, i to u toku sedam festivalskih dana. Iz SAD dolazi vrlo interesantna „Pravila igre” koja je spoj plesa sa pet hiljada stoni tenis loptica koje igraju svoju igru zajedno sa plesačima na sceni, uz specijalno komponovanu muziku koju je izveo Simfonijski orkestar Dalasa. Iz Temišvara dolazi ansambl Mađarskog državnog pozotišta „Gergelj Čiki”, sa predstavom nastalom iz Šekspirovog Soneta 66. Režiju potpisuje Kokan Mladenović, a predstava se temelji na pokretima i gestovima, dok je govorni tekst jedino Sonet 66. Još jedna izvedba kojoj je inspiracija Šekspir je „Otelo” Turskog teatra iz Skoplja. Kako je istakao selektor festivala „ona pokušava da iz elementa vode ispriča priču o telu, i to daje posebnu poetiku i lepotu ove predstave, ali pokazuje i ljudsku energiju u sudaru sa osnovnim elementima koji nas okružuju.” U izvedbi pozorišne trupe „Kriyative Theatre Trust“ iz Indije dolazi izvedba na engleskom jeziku „Tamo gde senka nestaje“, i ona predstavlja savremenu interpretaciju epske priče prikazujući kako su se mitovi pretvorili u istoriju i oblikovali moralno biće društava širom sveta. Muzika američkog progresiv metal sastava Tool zvučna je podloga engleske predstave “Poslednji čovek” nagrađivanog koreografa Džejmsa Viltona. U pitanju je ples koji pokreće energija i fizička snaga bez premca i bavi se pitanjima opasnosti, krhosti egzistencije i želje za preživljavanjem. Poslednja inostrana predstava u ovom nizu je kanadska „So Blue”, autora i izvođača Luiz Lekavalije i Frederik Taverninija. Luiz potpisuje i koncept i koreografiju, a u materijalu festivala stoje njene reči: „Želela sam da pustim telo da iskaže sve ono što želi da kaže ili da možda samo sebe iznenadi otkrivajući bez cenzure, tako da iz spontanog pokreta nastaje nešto istinsko i izvan naše kontrole, nešto što razotkriva kontradikcije od kojih smo sačinjeni.”

Od domaćih dela na programu je novosađanima već poznata predstava Novosadskog pozorišta „Fama o biciklistima” nastala po romanu Svetislava Basare. “ To je pozorišna predstava koja je uspela da fakturu romana neizneveri, a da napravi predstavu koja je relevantna, ne samo u odnosu na original nego i po načinu na koji je urađena i svojim kvalitetima.”, objasnio je selektor festivala. Iz Srbije dolazi i delo koje pokušava da iz umetničkog jezika slikarstva izgradi interesantnu plesnu predstavu –  „Imago Sonus” pozorišnog udruženja Letnji bioskop iz Srbije. Njoj je prethodilo nekoliko pripremnih godina raznovrsnih radionica i predavanja i izvedba jeste kontinuiltet tog rada. Putnici novosadskog gradskog prevoza imaće priliku da među sedištima autobusa pogledaju predstavu “Linija zvana samoća”. U originalnom nazivu predstave stoji „tramvaj” umesto „linija”, ali je njeno ime prilagođeno gradu u kojem se izvodi. U pitanju su četiri mlada autora spojena u jednog, sa nekim dalekim sećanjima na komad „Tramvaj zvani želja” iz kojeg se crpe neke od osnovnih sokova za tekst i realizaciju. Četvrtu predstavu koja dolazi iz naše države donosi Dah teatar. Prošle i ove godine obeležava se 100 godina umetničkog, antiratnog, avangardnog pokreta dadaizam, te se pozorišna instalacija „Žene DADE – jedina moguća izložba”, bavi činjenicom da su, u izvedenim omažima u svetu, umetnice koje su odigrale veliku ulogu u pokretu DADA bile nedovoljno zastupljene.

„Očekujem da će ovogodišnji infant biti dobar, razovrsan, kvalitetan i da će ukazati bar na neke mogućnosti, bar na neka traganja, bar na neke rezultate tih traganja u savremenom teatru. Pokušali smo da tu internacionalnu auru festivala zadržimo i da pokušamo da napravimo kvalitetan i raznovrstan festival.”, istakao je selektor i izvršni producent Simon Grabovac.

Što se tiče pratećih programa INFANT festivala, biće održane radionice Arma teatra iz Izraela koje će se završiti javnim predstavljanjem, okrugli stolovi o predstavama, kao i otvaranje izložbe Teatra Mimart iz Srbije “Mimart 33”.

„Izložba fotografija predstavlja retrospektivu produkcije kroz 33 fotografije iz istorije predstava i nastanka ovog Teatra koji je veliki broj puta učestvovao u okviru festivala sa predstavama, performansima, na debatama i konferencijama”, istakla je Nela Antonović iz Teatra Mimart. Program festivala održavaće se u Srpskom narodnom pozorištu, Novosadskom pozorištu i Kulturnom centru Novog Sada, sa izuzetkom predstave „Linija zvana samoća” koja će se verovatno igrati u gradskom prevozu. Detaljan program festivala kao i informacije o ulaznicama dostupne su na zvaničnom sajtu infant.rs i stranici facebook.com/infant.festival 

Nagrade INFANT festivala služe kao podrška umetnika

Na konferenciji za novinare prisutni su se osvrnuli na činjenicu da na ovogodišnjem Sterijinom pozorju nisu dodeljene nagrade, te su istakli da one koje dodeljuje INFANT nisu tako striktno kompetetivne poput Sterijinih (nagrada za najbolju mušku ulogu, za najbolji tekst, i sl.). Objašnjeno je da umesto podsticanja takmičarskog duha, nagrade INFANT festivala služe kao podrška umetnika, te s toga i nose nazive – najbolja predstava u celini, najoriginalnije istraživanje jednog od segmenata pozorišnog jezika, izuzetna ekspresivnost na graničnom području između pozorišta i ostalih umetnosti. Organizatori su se osvrnuli i na ovogodišnji budžet, i dodali da za razliku od prošle godine kada festival nije dobio finansijsku podršku ni Republike ni Pokrajine, ove godine oni jesu izdvojili određena sredstva, mada je Grad i dalje taj koji finansijski skoro u potpunosti podržava ovaj internacionalni festival, čiji budžet prema rečima organizatora jedva doseže trećinu budžeta upravo Sterijinog pozorja.