Ministarski i paorski ugled

Praktičnim rečnikom izraženo, ministarski ugled u ovoj zemlji vredi navedenu cifru. Da li je to malo ili mnogo prepuštam sudu javnosti, a ja bih ustupljeni prostor sa malim zakašnjenjem iskoristio da dosuđeni iznos uporedim sa naknadama koje su po istom osnovu dosuđivane drugim kategorijama stanovništva.

Sa ove naše, banatske strane Dunava, sudovi se drže zakona kao pijan plota i ne podležu pritiscima u vidu mitinga podrške strankama u postupku. Naknada zbog povrede časti i ugleda dosuđuje se po unapred usvojenom cenovniku. Advokatski ugled vredi 40.000,00 dinara, novinarski 30.000,00 dinara. Poljoprivrednik nema pravo na naknadu za povređenu čast i ugled jer se za to traži društveni status kao uslov. Jesmo li mi i dalje zemlja seljaka na brdovitom Balkanu i ako nismo, kad smo prestali? Jesmo li mi sad zemlja partokratije i kad smo postali?

Najviši iznos naknade, na opšte iznenađenje, dosuđen je magacioneru iz Ilandže i to 50.000,00 dinara. To je ulilo kratkotrajnu nadu radničkoj klasi i poštenoj inteligenciji Južnog Banata, čije gradove i opštine trenutno vode kadrovi koji su u ranoj mladosti koristili razno oruđe i oružje, najmanje knjigu. Kratko beše, jer je sud u Alibunaru, koji je doneo navedenu presudu, u međuvremenu ukinut.

Pre par meseci tužio sam svedoka koji je pred sudom rekao da pričam gluposti.

Motiv mi je bio vaspitno-pedagoške prirode; prvo vas vređaju, ako se ne branite, tuku, ponekad ubiju. Morao sam da preduzmem prvo da bih sprečio drugo, eventualno treće. Osuđen je minimalnom kaznom i sad sam stekao uslov da na ime duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda naplatim onih 40.000,00 dinara.

Mislio sam, pa odustao. Pomislio sam da se neko od postupajućih sudija može setiti mog paorskog porekla, pa mi navedenu naknadu može smanjiti za 50%.

Problem je što ja sebe poštujem do donje granice uobraženosti i za to javnosti nudim objektivne kriterijume. Diplomirao sam u roku i odmah se zaposlio. Sa tri godine radnog staža bio sam šef, sa pet godina direktor, uspešno.

Napustio sam državni posao bez otpremnine, dve decenije prodajem znanje na tržištu i plaćam porez, redovno. Preživeo sam reformu sudstva, teško, i nalazim se pred penzijom, sigurno. Da sam devedesetih godina prodavao radikalsku, a danas evropsku maglu moja čast i ugled verovatno bi vredeli više. Šta mogu, nemam trgovačkog duha.

Zato sam odlučio da duševni bol zbog povrede časti i ugleda istrpim besplatno, u krugu svoje porodice i prijatelja.

Autor je advokat iz Pančeva