Lažna scena

Lažnom levicom bi mogli da označimo savez Đilasa, Borka Stefanovića sa Vukom Jeremićem, plus sindikalni vođa Željko Veselinović i ostali (Saša Janković). To je ustvari, spoj pripadnika globalne elite sa onima koji bi trebalo da ovaploćuju radnički sloj u Srbiji. Vrlo nezgodna kombinacija „uhvati sve“ – koja bi trebalo da cilja što širi spektar birača. I da emituje projektovanu sliku budućeg srećnog liberalnog beogradskog kapitalizma u kojoj sirotinja ima uredne zakrpe i šansu da iškoluje decu. Ali, i to je bolje, od udubljivanja u problem odakle ideja Đilasu da registruje grupu građana sa 18 overenih potpisa koja treba da se suprotstavi sili od preko sto hiljada članova SNS. I od nagađanja da li će on odmah posle izbora registrovati sopstvenu stranku ili je cilj tih glasina jedino da unervoze Đilasove saborce, budući da njegove organizacione sposobnosti pratimo uživo, na delu.

Lažnom desnicom mogli bi da označimo potrese unutar Dveri zbog neprirodne koalicije sa DJB Saše Radulovića, mada to Dverjanima verovatno izgleda strahovito uvredljivo. Nije reč o zloj nameri nego o zaključku da ako desnica podrazumeva hijerarhiju, ne može se pokret napuštati usred kampanje, kakvo god neslaganje bilo sa odlukom rukovodstva. Zašto desničari očekuju od građana Srbije da disciplinovano slede pravila patrijarhata i patriotizma, ako oni na prvi znak nezadovoljstva, tako liberalno beže sa broda za koji im se čini da ide u pogrešnom pravcu. Nije valjda da su podlegli negativnim komentarima na društvenim mrežama koji prikazuju Boško Obradović i Saša Radulović, dok potpisuju sporazum o koaliciji, uz ruganje da će slično izgledati prvo gej venčanje u Srbiji.

I konačno, u lažni liberalni centar mogli bi da smestimo bivšeg muftiju Zukorlića, koji ulazi vrlo snažno u beogradsku kampanju, na prvi pogled ničim izazvan, sa vrlo jakom idejom da izmesti kladionice i kockarnice u rezervate. Samo što Srbija nema kao Amerika Indijance i Arizonu gde bi to moglo da se učini. Zukorlić ide na otkidanje glasova manjina, koji bi, da nije njega otišli proevropskim opcijama, moguće i Đilasu, i vrlo je zanimljiva motivacija njegovog izbornog učešća. Ako Zukorlić ne preskoči cenzus, svakako će sprečiti barem još jednog učesnika da to učini. Ali, građani ne treba da se obuzimaju lažnom scenom, to nije baš isto kao i fejk vesti, budući da sada političke opcije nisu ideološke, nego lične. I koja ličnost ili ličnosti im deluju najmanje fejk, njima treba dati glas.