Timčenko: Ne mislim da Evropa previše voli Srbiju

Prema rečima Timčenka, saradnja Rusije i Srbije ne ogleda se samo u poljoprivredi, već je i energetski sektor veoma važan.

– Izgleda da će ipak uspeti da se izgradi taj gasovod kroz Tursku, a mislim da će taj gasovod iz Rusije na kraju doći i u Srbiju. Znam da se velika količina struje u Srbiji proizvodi od uglja, što nije baš ekološki dobro i u perspektivi to treba menjati za gas koji je jeftiniji i ekološki bolje gorivo – ističe počasni konzul i dodao da verovatno ima perspektive i u razvoju petrohemijskog kompleksa u Srbiju, kao i da je vinarstvo jedan od mogućih projekata.

Upitan o problemima izgradnje “Južnog toka”, kada je postojao taj sporazum i kada se verovalo da će se „Južni tok graditi“, dogovor je bio da će Rusija od svog novca graditi gasovod, a da će ga Srbija vraćati od novca zarađenog od tranzita. Uz konstataciju da sada toga nema, a da nije poznato kuda će od Turske gasovod krenuti i kada će poći i ko će ga graditi, kao i da Srbija nema novca za taj projekat Timčenko objašnjava da će ga “Gasprom” graditi u svakom slučaju.

Kako navodi, “Južni tok“ nije samo za Srbiju, to je tranzit preko Srbije u Evropi i smatra da je „Gasprom“ svakako zainteresovan za izgradnju tog gasovoda.

Finansiranje je važno, ali u datom slučaju drugostepeno pitanje. Važno je, prvo dobiti sve propisane dokumente za izgradnju samog cevovoda, odnosno dozvole onih zemalja kroz koje treba da pođe. Ali ako mi dođemo do Turske biće daleko jednostavnije doći do Srbije preko Balkana i mislim da je to realno. Prva cev će se graditi do Turske, kako su izjavili na energetskom samitu naši predsednici, a druga cev će biti izvozna – precizirao je počani konzul.

Upitan da li Srbija može da postane most između Rusije i EU i može li pomoći da se odnosi poprave, Timčenko kaže da razume da je to veliki problem za Srbiju , biti u Evropi, a ne biti deo EU i da je to ekonomski gledano jako teško.

– Međutim, ne mislim da Evropa previše voli Srbiju. To je istorijska činjenica. Razumem zašto Srbija na silu teži ka Evropi, ali pri tome ne vidim veliku ekonomsku perspektivu za Srbiju. Odnosi, na primer, sa Rusijom, s obzirom da nema carina zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini, omogućuju da se bez dodatnih troškova plasiraju srpski proizvodi na rusko tržište. U pitanju je veoma konkurentan element koji je veoma važan. Rusija je ogromno tržište. Srbija ima sedam miliona potrošača, a Rusija koja ima 140 miliona. Razumljivo je da svako u Rusiji može da pronađe tržišni udeo u bilo kojoj industriji. Dugo sam živeo na Zapadu, preko 20 godina, i moj osećaj je da se Evropa postepeno pretvara u „muzej pod otvorenim nebom“. U Evropi će da žive drugi ljudi i od toga preti velika opasnost, jer će Evropljani izgubiti svoj identitet – naveo je Timčenko.