Šta sadrži “sporni” nacrt promena Ustava Demokratske stranke

Nacrt predloga izradila je radna grupa u sastavu Tanasije Marinković, Dragoljub Popović, Zoran Ivošević i Zoran Lutovac, kao njen koordinator i predsednik Političkog saveta DS. Nacrt je široj javnosti predstavljen 2. juna i dostupan je na sajtu Demokratske stranke.

Suština promena je smanjenje uticaja parlamenta, a ideja je, samim tim i politike, na izbor sudija i tužilaca, kao i davanja širih ovlašćenja Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaštva.
Tako recimo, nacrt predviđa stalnost sudijske funkcije, bez članstva zakonodavne i izvršne vlasti u Visokom savetu sudstva. Visokom savetu sudstva se daje pravo da daje saglasnost na sudski budžet koji se ustanovljava u okviru budžeta Srbije. Tužilaštvo se navodi kao nezavisan i samostalan državni organ, kako bi se podržala njegova samostalnost u odnosu na političke grane vlasti, a predviđeno je i da u Državnom veću tužilaca ne može biti političara.

Za razliku od Ustava od 2006. koji je propustio da uredi u celini kada sudiji prestaje funkcija, preciziraju se uslovi za prestanak funkcije uključujući i za razrešenje. Jemči se da „sudija može biti razrešen na način, pod uslovima i u postupku koji ne ugrožavaju sudsku nezavisnost“.

Predlogom se nadležnost za izbor republičkog javnog tužioca, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, kao i za izbor zamenika javnih tužilaca u drugo ili više javno tužilaštvo poverava isključivo Državnom veću tužilaca. Isključivanjem ovih postupaka iz nadležnosti Narodne skupštine dodatno se depolitizuje tužilaštvo, smatra DS. Iz Ustava od 2006. je zadržano da Državno veće tužilaca odlučuje o prestanku funkcije, odnosno o razrešenju republičkog javnog tužioca, javnog tužioca i zamenika javnog tužioca. Takođe se uvodi finansijska nezavisnost tužilaštva, predlogom da „državno veće tužilaca daje saglasnost na tužilački budžet koji se ustanovljava u okviru budžeta“.

Danas u celosti prenosi „Nacrt predloga i Obrazloženja Nacrta predloga ustavnih promena u oblasti pravosuđa“ DS-a.

Inicijatva za promenu ustavnih odredbi u oblasti pravosuđa

Nezavisno pravosuđe temelj je svakog uređenog društva. Postojeći ustavni i zakonodavni okvir ostavljaju prostor za neprimereni politički uticaj na pravosuđe i to je prvo što bi trebalo da se otkloni. To podrazumeva, između ostalog, da je neophodno prekomponovati sudski sistem sa ciljem da mu se obezbedi stvarna nezavisnost i samostalnost i poboljša efikasnost, da se mu obezbedi nezavisnost u konstituisanju i nezavisnost u funkcionisanju. Iz postupka za izbor i unapređenje sudija i tužilaca trebalo bi isključiti zakonodavnu i izvršnu vlast, i uspostaviti objektivna, predvidljiva, merljiva i jednoobrazna pravila. U tom smislu bilo bi dobro uneti u Ustav uslove za razrešenje sudija, garantovati stalnost sudijske funkcije, ukinuti prvi izbor na tri godine…

Akcionim planom za Poglavlje 23 je predviđeno da se ustavnim promenama omoguće pretpostavke za obezbeđivanje nezavisnog sudstva do kraja 2017. godine. Na ovaj način, već registrovani nedostaci i manjkavosti Ustava u oblasti pravosuđa, dobijaju dodatni formalni podsticaj za otklanjanje u procesu pristupnih pregovora sa EU. Venecijanska komisija i izveštaji Evropske komisije ukazali su, baš kao i akademska i stručna javnost u Srbiji, na neophodnost ustavnih promena koje bi bile pretpostavka za stvaranje nezavisnog sudstva.

Ustavne promene u pravosuđu samo su prvi korak ka promeni ustavnog identiteta Srbije koji bi trebalo da se gradi na pravima i slobodama građana, na principima vladavine prava, podele vlasti, na sistemu efikasne i kontrolisane vlasti i na oblicima njene optimalne decentralizacije.

Polazeći od toga da ustavne promene nisu samo stvar jedne ili više političkih stranaka, niti ovlašćenih predlagača, nego da je to jedno od temeljnih društvenih pitanja koje zahteva najširi konsenzus, Demokratska stranka nastoji da podstakne široku javnu raspravu u procesu revizije Ustava. Zato je kao prvi korak na tom putu građanima ponudila na uvid predlog ustavnih promena u oblasti pravosuđa.

Članovi Radne grupe koji su sačinili Nacrt predloga su: prof.dr Tanasije Marinković, prof.dr Dragoljub Popović, prof.dr Zoran Ivošević i dr Zoran Lutovac, koordinator. Radna grupa je formirana odmah po konstituisanju novog saziva Političkog saveta DS-a u decembru 2016.godine. Nacrt predloga je bio na unutarstranačkoj i stručnoj raspravi od februara, da bi široj javnosti bio predstavljen 2. juna ove godine.

Zoran Lutovac,
predsednik Političkog saveta Demokratske stranke

Sudstvo

Načela sudstva

Sudovi štite slobode i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost.

Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu.

Raspravljanje pred sudom je javno i može se ograničiti samo u skladu s Ustavom.

Sud sudi u veću, a zakonom se može predvideti da u određenim stvarima sudi sudija pojedinac.

Sudske odluke

Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, zakonu i drugim opštim aktima, kada je to predviđeno zakonom.

Sudske odluke moraju biti obrazložene.

Sudske odluke su obavezne i može ih preispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku.

Pomilovanjem ili amnestijom izrečena kazna može se, bez sudske odluke, oprostiti u celini ili delimično.

Nezavisnost sudije

Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan.

Svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen.

Niko ne može unapred da zna koji će sudija suditi u određenoj stvari. Način raspodele sudskih predmeta određuje se zakonom.

Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. Postupak za ovo krivično delo se ne može pokrenuti bez odobrenja Visokog saveta sudstva.

Sudija se ne može lišiti slobode bez odobrenja Visokog saveta sudstva, osim ako je zatečen u vršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od najmanje pet godina.

Stalnost i nepokretnost sudije

Sudijska funkcija je stalna.

Sudija ima pravo da vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen u niži sud.

U slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno može bez svoje saglasnosti biti trajno premešten ili upućen u niži sud, u skladu sa zakonom.

Samostalnost sudijske funkcije

Sudija ne može biti član političke stranke niti može politički delovati. Ovo ne isključuje pravo sudije na sindikalno i profesionalno organizovanje.

Zakonom se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom.

Izbor sudija

Sudije se biraju na način, pod uslovima i u postupku kojima se obezbeđuje dostojnost, sposobnost i nezavisnost za obavljanje sudske funkcije.

Sudije i predsednike sudova bira Visoki savet sudstva, a svojim ukazom postavlja Predsednik Republike.

Prestanak sudijske funkcije

Sudiji prestaje funkcija na njegov zahtev ili kada ispuni uslove za starosnu penziju.

Sudija ne može biti razrešen funkcije osim kad je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili za kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za vršenje sudijske funkcije, kada nestručno, nesavesno i nedostojno obavlja sudijsku funkciju ili kada trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje sudijske funkcije.

Sudija može biti razrešen na način, pod uslovima i u postupku koji ne ugrožavaju sudsku nezavisnost.

Odluku o prestanku sudijske funkcije, odnosno o razrešenju sudije donosi Visoki savet sudstva.

Protiv ove odluke sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu.

Vrste sudova

Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti.

Sudovi su osnovni, žalbeni i Vrhovni sud Srbije. Sedište Vrhovnog suda je u Beogradu.

Sudovi se osnivaju i ukidaju zakonom. Zakonom se uređuju sudska područja, nadležnost, sastav i druga pitanja organizacije sudova.

Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi.

Položaj, sastav i izbor Visokokog saveta sudstva

Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji štiti nezavisnost i samostalnost sudova i sudija.

Visoki savet sudstva ima devet članova.

U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog suda, Republički javni tužilac i sedam izbornih članova.

Izborne članove čine pet sudija Vrhovnog suda, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi univerzitetski profesor prava.

Izborne članove iz reda sudija Vrhovnog suda biraju sve sudije opštih i posebnih sudova, a iz reda uglednih pravnika Narodna skupština.

Predsednici sudova ne mogu biti izborni članovi Visokog saveta sudstva.

Mandat članova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za članove po položaju.

Član Visokog saveta sudstva uživa imunitet kao sudija.

Nadležnost Visokog saveta sudstva

Visoki savet sudstva bira sudije i odlučuje o prestanku sudijske funkcije.

Visoki savet sudstva bira predsednike sudova opšte i posebne nadležnosti, po pribavljenom mišljenju opšte sednice toga suda.

Visoki savet sudstva daje saglasnost na sudski budžet koji se ustanovljava u okviru budžeta Republike Srbije.

Visoki savet sudstva vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.

Javno tužilaštvo

Načela tužilaštva

Javno tužilaštvo je nezavisan i samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom.

Republički javni tužilac, javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu biti članovi političke stranke niti mogu politički delovati. Ovo ne isključuje njihovo pravo na sindikalno i profesionalno organizovanje.

Zakonom se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tužilačkom funkcijom.

Republički javni tužilac

Republički javni tužilac vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije.

Republičkog javnog tužioca bira Državno veća tužilaca iz redova zamenika Republičkog javnog tužioca, a svojim ukazom postavlja Predsednik Republike. Mandat Republičkog javnog tužioca traje šest godina, bez mogućnosti uzastopnog reizbora.

Zamenike Republičkog javnog tužioca bira Državno veća tužilaca, a svojim ukazom postavlja Predsednik Republike. Zamenici Republičkog javnog tužioca uživaju stalnost u obavljanju svoje funkcije.

Republički javni tužilac, odnosno zamenik Republičkog javnog tužioca bira se na način, pod uslovima i u postupku kojima se obezbeđuje dostojnost, sposobnost i samostalnost u obavljanju tužilačke funkcije.

Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca

Funkciju javnog tužilaštva vrši javni tužilac.

Javnog tužioca bira Državno veća tužilaca iz redova zamenika javnog tužioca, a svojim ukazom postavlja Predsednik Republike. Mandat javnog tužioca traje šest godina, bez mogućnosti uzastopnog reizbora.

Zamenike javnog tužioca bira Državno veća tužilaca, a svojim ukazom postavlja Predsednik Republike. Zamenici javnog tužioca uživaju stalnost u obavljanju svoje funkcije.

Javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca bira se na način, pod uslovima i u postupku kojima se obezbeđuje dostojnost, sposobnost i samostalnost u obavljanju tužilačke funkcije.

Odgovornost

Javni tužioci odgovaraju za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Republičkom javnom tužiocu, a niži javni tužioci i neposredno višem javnom tužiocu.

Zamenici javnog tužioca odgovaraju za svoj rad javnom tužiocu.

Republički javni tužilac, javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju tužilačke funkcije, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca. Postupak za ovo krivično delo se ne može pokrenuti bez odobrenja Državnog veća tužilaca.

Prestanak funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca

Republičkom javnom tužiocu, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca prestaje funkcija na njihov zahtev ili kada ispune uslove za starosnu penziju.

Republički javni tužilac, javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu biti razrešeni dužnosti osim kad su osuđeni za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili za kažnjivo delo koje ih čini nepodobnim za vršenje tužilačke funkcije, kada nestručno, nesavesno i nedostojno obavlja tužilačku funkciju ili kada trajno izgube radnu sposobnost za vršenje tužilačke funkcije.

Republički javni tužilac, javni tužilac i zamenik javnog tužioca mogu biti razrešeni na način, pod uslovima i u postupku koji ne ugrožavaju samostalnost tužilaštva.

Odluku o prestanku funkcije i razrešenju Republičkog javnog tužioca, javnog tužioca javnog tužioca i zamenika javnog tužioca donosi Državno veće tužilaca. Republičkom javnom tužiocu, odnosno javnom tužiocu funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran.

Protiv odluke o prestanku funkcije, odnosno o razrešenju Republički javni tužilac, javni tužilac i zamenik javnog tužioca mogu uložiti žalbu Ustavnom sudu.

Položaj, sastav i izbor Državnog veća tužilaca

Državno veće tužilaca je nezavisan i samostalan organ koji štiti samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Ustavom.

Državno veće tužilaca ima devet članova.

U sastav Državnog veća tužilaca ulaze Republički javni tužilac, predsednik Vrhovnog suda i sedam izbornih članova.

Izborne članove čine pet javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.

Izborne članove iz reda javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca biraju svi tužioci i zamenici javnih tužilaca, a iz reda uglednih pravnika Narodna skupština.

Mandat članova Državnog veća tužilaca traje pet godina, osim za članove po položaju.

Član Državnog veća tužilaca uživa imunitet kao javni tužilac.

Nadležnost Državnog veća tužilaca

Državno veća tužilaca bira Republičkog javnog tužioca, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca i odlučuje o prestanku funkcije, odnosno o razrešenju Republičkog javnog tužioca, javnog tužioca i zamenika javnog tužioca.

Državno veće tužilaca odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca u drugo ili više javno tužilaštvo.

Republički javni tužilac, javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu biti lišeni slobode bez odobrenja Državnog veća tužilaca, osim ako su zatečeni u vršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od najmanje pet godina.

Državno veće tužilaca daje saglasnost na tužilački budžet koji se ustanovljava u okviru budžeta Republike Srbije.

Državno veće tužilaca vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.

OBRAZLOŽENJE NACRTA PREDLOGA ZA PROMENU USTAVA

1) Ustavni, odnosno pravni osnov za podnošenje Predloga

Ustav Republike Srbije propisuje da predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika (član 203. stav 1) i da o toj promeni odlučuje Narodna skupština (član 203. stav 1). Poslovnik Narodne skupštine precizira da se se predlog za promenu Ustava podnosi u pisanom obliku, s obrazloženjem (član 142. stav 1).

2) Razlozi za podonošenje Predloga

Pojedine odredbe Ustava Republike Srbije od 2006. o pravosuđu (članovi 142-165) i prateći Ustavni zakon za sprovođenje Ustava bili su izloženi kritici stručne i šire javnosti već od svog donošenja. Vreme je takođe potvrdilo potrebu za njihovom promenom kako zbog procesa evropskih integracija tako i zbog njihove opšte neusklađenosti sa povesno dostignutim nivoom vladavine prava.
Promene koje je sugerisala Evropska komisija u svojim izveštajima o napretku Republike Srbije odnose se na: isključenje izvršne i zakonodavne vlast iz postupka izbora i unapređenja sudija i tužilaca; uspostavljanje predvidljivih, objektivnih, meritokratskih i jednoobraznih pravila za izbor i unapređenje sudija i tužilaca; isključenje Narodne skupštine iz postupka izbora predsednika sudova; unapređenje standarda prava na prirodnog sudiju/tužioca; poboljšanje sistema obrazovanja sudija i tužilaca i transparentnosti njihovog napredovanja; jačanje programskih veza između Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca na jednoj strani, i Pravosudne akademije na drugoj.
Promene koje Evropska unija nije sugerisala, ali koje su neophodne za jačanje vladavine prava odnose se na: ujednačavanje odredaba o izvorima prava (sadašnji članovi 142, 145. i 149. Ustava sadrže protivrečna rešenja u tom pogledu); konstitucionalizaciju uslova za razrešenje sudija; dosledno garantovanje stalnosti sudijske funkcije – ukidanje prvog izbora na tri godine; preimenovanje Vrhovnog kasacionog u Vrhovni sud; poboljšanje jemstava nezavisnosti tužilaštva.

3) Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja 

3.1. Odredbe o sudstvu započinju njegovom definicijom po uzoru na druga istorijskopravna i uporednopravna rešenja (Ustav Srbije od 1990, Ustav Portugala od 1976). Naime, ”sudovi štite slobode i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost”. U okviru istog, uvodnog člana sadržana su i načela sudstva: samostalnost, nezavisnost i javnost sudova u svom radu, kao i zbornost suđenja. Od poslednja dva načela dopuštena su odstupanja.

3.2. Naredi član, naslovljen ”Sudske odluke”, uređuje na jasan i neprotivurečan način sistem izvora prava: ”Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, zakonu i drugim opštim aktima, kada je to predviđeno zakonom”. Ovome se dodaje i da ”sudske odluke moraju biti obrazložene”. Takođe, propisuje se da su ”sudske odluke [su] obavezne i [da ih] može [ih] preispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku”. S tim u vezi precizira se da se ”pomilovanjem ili amnestijom izrečena kazna može [se], bez sudske odluke, oprostiti u celini ili delimično”.

3.3. Pod rubrumom ”Nezavisnost sudije” uređuje se njen supstancijalni aspekt, onaj koji se neposredno odnosi na presuđivanje. Nakon načelnog određenja da je ”sudija je [u] vršenju sudijske funkcije nezavisan”, precizira se da je ”svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije [je] zabranjen”. U tom pogledu jemči se i pravo na prirodnog sudiju: ”Niko ne može unapred da zna koji će sudija suditi u određenoj stvari. Način raspodele sudskih predmeta određuje se zakonom”. U funkciji supstancijalne nezavisnosti je i uspostavljanje imunitet neodgovornosti za sudije: ”Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. Postupak za ovo krivično delo se ne može pokrenuti bez odobrenja Visokog saveta sudstva”. Imunitet nepovredivosti je sveden na zaštitu od samovoljnog lišenja slobode: ”Sudija se ne može lišiti slobode bez odobrenja Visokog saveta sudstva, osim ako je zatečen u vršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od najmanje pet godina”.

3.4. Naredni član je naslovljen ”Stalnost i nepokretnost sudije”. Njime se ukida osporavana odredba Ustava od 2006. koja propisuje izbor sudije na probni trogodišnji period i bezuslovno utvrđuje da je ”sudijska funkcija [je] stalna”. Kada je reč o nepokretnosti sudije uvedeno je preciziranje u odnosu na Ustav od 2006. u pogledu mogućnosti upućivanja sudije ne u ”drugi”, već u ”niži” sud: ”sudija ima pravo da vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen u niži sud” ; i ”u slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno može bez svoje saglasnosti biti trajno premešten ili upućen u niži sud, u skladu sa zakonom”.

3.5. U članu pod rubrumom ”Samostalnost sudijske funkcije” preciznije se uređuju, u odnosu na Ustav od 2006, postupanje koje je nespojivo sa sudijskom funkcijom i dopuštena odstupanja od njega. Tako, ”sudija ne može biti član političke stranke niti može politički delovati. Ovo ne isključuje pravo sudije na sindikalno i profesionalno organizovanje.” Uspostavlja se i zakonski rezervat u pogledu uređivanja drugih funkcija, poslova ili privatnih interesa koji su nespojivi sa sudijskom funkcijom.

3.6. U odnosu na Ustav od 2006. u kojem je izbor sudija podeljen između Narodne skupštine i Visokog saveta sudstva, Predlogom se izbor sudija poverava Visokom savetu sudstva nakon čega ih ukazom postavlja predsednik Republike. Isti član propisuje i da se ”sudije [se] biraju na način, pod uslovima i u postupku kojima se obezbeđuje dostojnost, sposobnost i nezavisnost za obavljanje sudske funkcije”.

3.7. Za razliku od Ustava od 2006. koji je propustio da uredi u celini kada sudiji prestaje funkcija, Predlogom se preciziraju uslovi za prestanak funkcije uključujući i za razrešenje. Tako, ”sudiji prestaje funkcija na njegov zahtev ili kada ispuni uslove za starosnu penziju”, a razrešenje je moguće ”kad je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili za kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za vršenje sudijske funkcije, kada nestručno, nesavesno i nedostojno obavlja sudijsku funkciju ili kada trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje sudijske funkcije”. Analogno odredbi u vezi sa izborom, jemči se da ”sudija može biti razrešen na način, pod uslovima i u postupku koji ne ugrožavaju sudsku nezavisnost”. Kada je reč o proceduralnim pitanjima, ”odluku o prestanku sudijske funkcije, odnosno o razrešenju sudije donosi Visoki savet sudstva”, a ”protiv ove odluke sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu”.

3.8. Naredni član je posvećen vrstama sudova. Najpre se načelno uređuje da je ”sudska vlast [je] jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i [da] pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti”, a potom se precizira da su ”sudovi [su] prvostepeni, žalbeni i Vrhovni sud Srbije” i da je ”sedište Vrhovnog suda [je] u Beogradu”. Predlog se, dakle, vraća tradicionalnom nazivu za najviši sud Srbije – Vrhovni sud. Osnivanje i ukidanje sudova, kao i sudska područja, nadležnost, sastav i druga pitanja organizacije sudova prepuštaju se zakonu. Štiteći dodatno samostalnost sudske vlasti navodi se da se ”ne mogu [se] osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi”.

3.9. Poseban član uređuje položaj, sastav i izbor Visokokog saveta sudstva. Visoki savet sudstva se određuje kao ”nezavisan i samostalan organ koji štiti nezavisnost i samostalnost sudova i sudija”. On ima devet članova, u odnosu na današnjih jedanaest. Sledeći preporuke Venecijanske i Evropske komisije iz Visokog saveta sudstva su izuzeti nosioci političkih funkcija: ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine. Naime, ”u sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog suda, Republički javni tužilac i sedam izbornih članova”. ”Izborne članove čine pet sudija Vrhovnog suda, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi univerzitetski profesor prava.” Proizlazi da od sudija samo one najviše i najiskusnije mogu da budu članovi ovoga organa u odnosu na Ustav od 2006. koji dopušta da to budu i nižestepene sudije. Predlogom se, za razliku od Ustava od 2006, precizira da ”izborne članove iz reda sudija Vrhovnog suda biraju sve sudije opštih i posebnih sudova, a iz reda uglednih pravnika Narodna skupština”. Prateći rešenja Ustava od 2006. ”predsednici sudova ne mogu biti izborni članovi Visokog saveta sudstva”, ”mandat članova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za članove po položaju”, a ”član Visokog saveta sudstva uživa imunitet kao sudija”.

3.10. Predlogom se nadležnost za izbor sudija isključivo poverava Visokom savetu sudstva, a ovaj organ bira i predsednike sudova opšte i posebne nadležnosti, po pribavljenom mišljenju opšte sednice toga suda. Isključivanjem ovih postupaka iz nadležnosti Narodne skupštine dodatno se depolitizuje sudstvo. Iz Ustava od 2006. zadržano je da Visoki savet sudstva odlučuje o prestanku sudijske funkcije. Jemčeći finansijsku nezavisnost sudstva Predogom se predviđa da ”Visoki savet sudstva daje saglasnost na sudski budžet koji se ustanovljava u okviru budžeta Republike Srbije”. Konačno, ”Visoki savet sudstva vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom”.

3.11. Poput odredaba o sudstvu i odredbe o javnom tužilaštvu započinju odgovarajućom definicijom. Javno tužilaštvo se određuje kao ”samostalan i nezavisan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti”. Za razliku od Ustava od 2006. Predlog navodi odgovarajućim redosledom izvore na osnovu kojih javno tužilaštvo vrši svoju funkciju: Ustav, opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori, zakoni i drugi opšti akati, kada je to predviđeno zakonom. U okviru uvodnih, načelnih odredaba o tužilaštvu nalazi se i pravilo o nespojivosti funkcija: ”Republički javni tužilac, javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu biti članovi političke stranke niti mogu politički delovati. Ovo ne isključuje njihovo pravo na sindikalno i profesionalno organizovanje”. Precizira se i da se ”zakonom [se] uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tužilačkom funkcijom”.

3.12. Na čelu javnog tužilaštva u Republici Srbiji je Republički javni tužilac. Otuda je poseban član Predloga posvećen njemu. Naime, ”Republički javni tužilac vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije”. Njega bira na period od šest godina, uz mogućnost reizbora, Državno veća tužilaca iz redova zamenika Republičkog javnog tužioca, a ukazom ga postavlja Predsednik Republike. Zamenici Republičkog javnog tužioca uživaju stalnost u obavljanju svoje funkcije, a bira ih Državno veća tužilaca i ukazom postavlja Predsednik Republike. Analogno odredbi o sudijama, Predlogom se uređuje da se ”Republički javni tužilac, odnosno zamenik Republičkog javnog tužioca bira [se] na način, pod uslovima i u postupku kojima se obezbeđuje dostojnost, sposobnost i samostalnost u obavljanju tužilačke funkcije”.

3.13. Narednim članom se uređuje da funkciju javnog tužilaštva vrši javni tužilac. Njega takođe bira na period od šest godina, uz mogućnost reizbora, Državno veća tužilaca iz redova zamenika javnog tužioca, a svojim ukazom postavlja Predsednik Republike. Analogno rešenju za zamenike Republičkog javnog tužioca, zamenike javnog tužioca bira na stalnu funkciju Državno veća tužilaca, a svojim ukazom postavlja Predsednik Republike. Shodno tom paralelizmu, i ”javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca bira se na način, pod uslovima i u postupku kojima se obezbeđuje dostojnost, sposobnost i samostalnost u obavljanju tužilačke funkcije”.

3.14. Predlogom se potvrđuje hijerarhijski odnos među tužiocima: ”Javni tužioci odgovaraju za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Republičkom javnom tužiocu, a niži javni tužioci i neposredno višem javnom tužiocu.” Analogno tome, ”zamenici javnog tužioca odgovaraju za svoj rad javnom tužiocu”. U cilju postizanja što veće savesnosti u radu tužilaca utvrđuje se imunitet neodgovornosti : ”Republički javni tužilac, javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju tužilačke funkcije, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca. Postupak za ovo krivično delo se ne može pokrenuti bez odobrenja Državnog veća tužilaca”.

3.15. Analognos statusu sudija, Predlogom se uređuje da ”Republičkom javnom tužiocu, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca prestaje funkcija na njihov zahtev ili kada ispune uslove za starosnu penziju”. Takođe, ”Republički javni tužilac, javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu biti razrešeni dužnosti osim kad su osuđeni za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili za kažnjivo delo koje ih čini nepodobnim za vršenje tužilačke funkcije, kada nestručno, nesavesno i nedostojno obavlja tužilačku funkciju ili kada trajno izgube radnu sposobnost za vršenje tužilačke funkcije”. Sledeći jemstva predviđena za sudije Republički javni tužilac, javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu biti razrešeni na način, pod uslovima i u postupku koji ugrožavaju samostalnost tužilaštva. U ovaj korpus pravila svrstava se i rešenje prema kojem ”odluku o prestanku funkcije i razrešenju Republičkog javnog tužioca, javnog tužioca javnog tužioca i zamenika javnog tužioca donosi Državno veće tužilaca”, te da se ”protiv odluke o prestanku funkcije, odnosno o razrešenju Republički javni tužilac, javni tužilac i zamenik javnog tužioca mogu uložiti žalbu Ustavnom sudu”. Specifičnost položaja tužioca u odnosu na sudiju je ta da ”Republičkom javnom tužiocu, odnosno javnom tužiocu funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran”.

3.16. Državno veće tužilaca, pandan Visokom savetu sudstva, ”je samostalan organ koji štiti samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Ustavom”. U duhu ovog paralelizma ”Državno veće tužilaca ima devet članova” u čiji sastav ulaze ”Republički javni tužilac, predsednik Vrhovnog suda i sedam izbornih članova”. ”Izborne članove čine pet javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.” Predlogom se, za razliku od Ustava od 2006, precizira da ”izborne članove iz reda javnih tužilaca biraju svi tužioci i zamenici javnih tužilaca, a iz reda uglednih pravnika Narodna skupština”. Prateći rešenja Ustava od 2006. ”mandat članova Državnog veća tužilaca traje pet godina, osim za članove po položaju”, a ”član Državnog veća tužilaca uživa imunitet kao javni tužilac”.

3.17. Predlogom se nadležnost za izbor Republičkog javnog tužioca, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, kao i za izbor zamenika javnih tužilaca u drugo ili više javno tužilaštvo poverava isključivo Državnom veću tužilaca. Isključivanjem ovih postupaka iz nadležnosti Narodne skupštine dodatno se depolitizuje tužilaštvo. Iz Ustava od 2006. je zadržano da Državno veće tužilaca odlučuje o prestanku funkcije, odnosno o razrešenju Republičkog javnog tužioca, javnog tužioca i zamenika javnog tužioca. Osim toga, ”Republički javni tužilac, javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu biti lišeni slobode bez odobrenja Državnog veća tužilaca, osim ako su zatečeni u vršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od najmanje pet godina”. Jemčeći finansijsku nezavisnost tužilaštva Predogom se predviđa da ”Državno veće tužilaca daje saglasnost na tužilački budžet koji se ustanovljava u okviru budžeta Republike Srbije”. Konačno, ”Državno veće tužilaca vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom”.