Kakva se izlaznost može očekivati na beogradskim izborima

Na beogradske izbore pre četiri godine izašlo je 50,66 odsto građana. Prag za cenzus, odnosno pet odsto glasova koje treba osvojiti za ulazak u Skupštinu Beograda je prema procenama među opozicionim strankama oko 40.000 glasova. Pet odsto se računa od broja glasalih.

Trenutna merenja pokazuju da bi će na izbore sigurno izaći 41 odsto Beograđana. To za Danas kaže Dragan Radić, vlasnik Ninamedie. Verovatno bi glasalo 24,1 odsto. Gotovo 20 odsto građana sigurno ne bi glasalo dok se nešto više od osam odsto verovatno ne bi odazvalo pozivu na izbore.

– Na izlaznost mogu da utiču neopredeljeni glasači, kao i oni koji se opredeljuju u poslednjem momentu da li će ili ne izaći na glasanje. Kako ima skoro četvrtina onih koji će verovatno izaći na izbore (prilikom čega nikad ne izađu svi, što govore podaci o izlaznosti na kraju izbora), oni su ti koji će dati konačni rezultat izlaznosti. Izlaznost može da zavisi i od kampanje koje će da stranke vode i u kojoj meri će moći da motivišu glasače da izađu na izbore – kaže on odgovarajući na pitanje šta bi moglo da utiče na projektovanu izlaznost.

Na konstataciju da se pretpostavlja da veća izlaznost više odgovara opoziciji, ali i da to diže prag za cenzus i da od veće izlaznosti i vlast ima koristi i na pitanje čija je korist veća Radić odgovara da „posmatrajući trenutne rezultate istraživanja u vezi sa tim koja je verovatnoća da će izaći na izbore, može da se primeti da su glasači SNS-a u većoj meri sigurni da će izaći na izbore, u odnosu na glasače opozicije“.

Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, za Danas kaže se povećana izlaznost odražava na rezultat većeg broja stranaka, odnosno da među neopredeljenima ima poklonika širokog spektra od levice do desnice, te da određena grupacija nema koristi od toga.

– Veće je pitanje koji će političari i stranke motivisati svoje birače da izađu. Za očekivati da SNS izvede na izbore gotovo sve svoje birače, jer su oni disciplinovaniji. Ključno je pitanje za povećanje izlaznosti i neizvesnost izbora. Atmosfera neizvesnosti je najveći motiv da se na izbore izađe. To se pokazalo kroz izborne cikluse. Motivisani su i birači vlasti, kako bi njihove stranke ostale na vlasti, i birači opozicije da ih smene – ukazuje on.

Na pitanje kakvi su birači u Beogradu u odnosu na borače u Srbiji, on odgovara da su Beograđani nisu nezainteresovani za izbore, ali da su zahtevniji u očekivanjima, informisaniji i imaju veću sklonost da preispituju svoju odluku za koga će glasati.

Klačar navodi da kada se uporedi izlaznost u Beogradu podaci pokazuju da je 2017. na predsedničkim izborima glasalo 124.302 birača više nego na gradskim izborima 2014. i za oko 80.000 više birača na parlamentarnim izborima 2016.