Više puta se u izjavama predsednika vlade moglo čuti da su neke prethodne vlasti donosile kriminalne odluke zbog kojih je država dovedena u veoma tešku situaciju. Kad tako nešto kaže penzioner u parku, onda je to možda pogrešan utisak, a i da je tačan ne vredi ništa. Ali, ako to kaže predsednik vlade, onda to nije utisak, nego konstatacija zasnovana na činjenicama.
Kad neko obije trafiku ode u zatvor. Slupaš auto, opet zatvor. Lažeš na sudu kao svedok, eto ti apse.
Normalno brate. Kako onda da neko može da upropasti državu i ništa? Ćorak, a ne ćorka. Ispadne, donete su političke odluke, a za političke odluke niko ne odgovara. Ko je to političarima objavio opštu amnestiju i oslobodio ih svake odgovornosti, ma kako štetne odluke donosili? Mečke su pod zaštitom države jer ih ima malo i preti im istrebljenje, pa je logično da su pod zaštitom, iako su štetočine. Zašto onda štitimo političare štetočine, kojih imamo i za izvoz? Množe se brže nego zečevi. Zadužili nam i decu i unuke. Rasprčkali preduzeća. Ostavili stotine hiljada ljudi bez posla i sredstava za život i ništa. Mirno se i dalje šepure na ulici, na sastancima, na televiziji. Gledaju nas sa stranica svih novina i nevino se smeškaju bez trunke griže savesti, očigledno uvereni da im niko ne može ništa.
Mnoge odluke poslednjih dvadesetak godina se mogu svrstati u genocid. Zar nisu hiljade njih umrli jer nije bilo egzistencijalnih lekova, ili nisu imali para ni za hleb, a mani za lekove? Zar nisu hiljade njih umrli prehranjujući porodicu sa kontejnera? Sad smanjujemo plate u državnom sektoru, a šta je sa stotinama hiljada onih nezaposlenih bez ikakvih redovnih primanja? Zar to nije genocid? Zar nam nisu mnogi predhodni zakoni bili dokazano genocidni?
I gde su sada svi ti političari štetočine, zaštićeni nekom nevidljivom rukom? Prebacuju se u neke nove stranke, puni znanja i novih ideja, spremni da upropaste još ono malo što je ostalo, ako nas slučajno predribluju, pa opet dođu na vlast, makar i uz pomoć proporcionalnog izbornog sistema. Grebu i rukama i nogama, nebi li se dokopali barem još neke trunke vlasti. K’o vele, ima se tu još što šta gemnuti, makar sitno.
Sa takvima na slobodi ne piše nam se dobro. Neće nam pomoći novi zakoni o zaštiti potrošača, kada pola države nema pare ni za hranu. Medicina prepoznaje mnoge uzroke smrti, ali ne prepoznaje uzrok nemaštinu, gubljenje nade, bedan život, razočarenje i besmislenost života. Država nam ide po ivici ambisa, a krivci se šepure.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
