Ono što je trenutno najneizvesnije i oko čega se vodi glavna trka jeste da li će se na trećem mestu po izbornom rezultatu naći Demokratska stranka Dragana Đilasa ili koalicija okupljena oko Nove demokratske stranke Borisa Tadića, pokazuju praktično sva istraživanja javnog mnjenja. Koalicija oko SNS trebalo bi da osvoji oko 45 odsto glasova, a na drugom mestu, mada daleko iza naprednjaka, učvrstio se savez SPS-PUPS-JS.
Dve vladajuće partije su jedine čiji je predizborni rejting za sada stabilan. Istraživanja Stratedžik marketinga, CeSID, Nina medije i Faktor plusa pokazuju da bi naprednjaci na parlamentarnim izborima 16. marta trebalo da osvoje oko 44 odsto, dok se socijalistima rezultat procenjuje na oko 13 odsto. Ispod deset odsto su liste DS, NDS, LDP i DSS, s tim što se od istraživanja do istraživanja DS i NDS lome na trećem i četvrtom mestu, s minimalnim razlikama, dok su preko cenzusa DSS i LDP.
Sve ostale partije, prema svim istraživanjima, nemaju podršku bar pet odsto opredeljenih birača. Među njima su URS, Dveri, SRS i pokret Saše Radulovića.
Direktor Ipsos Stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević kaže za Danas da je jasno da će SNS osvojiti na izborima više od 40 ili 45 odsto, a da je SPS nakon većeg pada sa 16 na 13 odsto sada stabilizovala tu podršku. „Posle ove dve partije je velika gužva. Podrška DS se smanjuje tako da su sada između pet i sedam odsto i DS i NDS i DSS i LDP. Među njima se beleže najveće oscilacije, i to na dnevnom nivou. S druge strane, ispod cenzusa su URS i Dveri sa oko 3,5 odsto, dok ostali teško mogu da se nadaju ulasku u parlament“, objašnjava Bogosavljević.
Prema njegovim rečima, SNS je u blagom rastu kada je reč o podršci, URS je znatno bolji nego pre mesec dana, dok su ostali u oscilacijama. „To su procene bez nevažećih listića, jer ne znamo koliko će ih biti. Oni, inače, umanjuju procente i dižu cenzus. Ukoliko ih bude dosta, neko bi mogao i da ostane ispod cenzusa. Izlaznost će takođe biti manja nego na prošlim izborima, jer postoji velika nesigurnost kod određenog broja birača da li će izaći na izbore i za koga će glasati“, napominje Bogosavljević.
Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić navodi za Danas da se do izbora suštinski neće menjati procenti koje bi stranke mogle da osvoje, ali da može doći do promena zbog velikog broja ljudi koji su trenutno neopredeljeni. „A to nije zanemarljiv broj birača. Takođe, svaki izbori donesu i neko iznenađenje, manje ili veće“, ukazuje Pejić.
A šta računaju u strankama
U većini stranaka nisu raspoloženi da javno izgovore svoje ambicije. Predsednik IO SNS Radomir Nikolić smatra da je neozbiljno prognozirati rezultate, dok potpredsednica SPS Dijana Vukomanović tvrdi da je njihov cilj „15 plus odsto“, a da im je realna snaga bliža 20 odsto. Portparolka DS Aleksandra Jerkov navodi da demokrate ne razmišljaju o brojevima, ali da su uvereni da podrška građana neće izostati. I funkcioner NDS Slobodan Homen tvrdi da neće da licitira procentima, iako kaže da očekuju dvocifren rezultat. U LDP i URS veruju da očekuju da će imati više glasova i veći procenat nego 2012. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
