Srbiju tek čeka politička bura

To je jasan, principijelni stav. Međutim, kada je konkretno reč o aluzijama da pojedine francuske diplomate ne žele da komuniciraju s ministrom Vukom Jeremićem, Ministarstvo inostranih poslova u Parizu saopštilo je da ne potvrđuje nijedan od navoda iz dokumenata koje je objavio Vikiliks, pa bi bilo bespredmetno da mi u Beogradu imamo drugačiju poziciju – izjavio je Danasu pomoćnik srpskog ministra spoljnih poslova Zdravko Ponoš.

Ponoš ističe da bilateralni odnosi Srbije i Francuske i svakodnevna praksa demantuju objavljene tvrdnje da je Žan-David Levit, diplomatski savetnik predsednika Nikole Sarkozija, izjavio da ne želi više da se viđa s Jeremićem, zbog toga što srpski ministar „daje velika obećanja“ koja potom ne ispuni. Šef francuske diplomatije Bernar Kušner je 1. marta, šest meseci posle te navodne Levitove poruke, došao u Beograd, a domaćin mu je bio upravo Jeremić, ističe Ponoš.

Na pitanje Danasa da prokomentariše navode da „Jeremić ne čini ništa kako bi ohrabrio Srbe da se vrate na Kosovo, niti kako bi oni učestvovali u vladi Kosova“, Zdravko Ponoš naglašava da je državni stav potpuno jasan – učešće Srba u kosovskim institucijama bilo bi pogrešno, posebno nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, dok bi pozivanje srpskih prognanika da se vrate na KiM dok tamo ne postoje ni osnovni uslovi za održivi povratak bilo „neodgovorno“. U svakom slučaju, to nisu lični stavovi Vuka Jeremića, već državna politika Srbije, zaključuje Ponoš.

Ma koliko priča o francuskom nezadovoljstvu Jeremićevim stavovima bila medijski zanimljiva, Srbiji tek predstoji politička bura u vezi s dokumentima koje je objavio internet portal Vikiliks. Levitov razgovor s funkcionerom Stejt departmenta Filipom Gordonom tek je prvi od više od 1.200 poverljivih američkih diplomatskih dokumenata u kojima se pominje Srbija. Ostali, koji uglavnom datiraju od 2003. do danas, biće pušteni u javnost narednih dana. Reč je o depešama upućivanim u Vašington iz Ambasade SAD u Beogradu, kao i o uputstvima slatim iz Stejt departmenta u srpsku prestonicu.

Sve je to, međutim, tek neznatni delić globalnog političkog haosa nastalog nakon što se Vikiliks domogao oko 243.280 tajnih depeša i uputstava američke diplomatije, u vezi sa situacijom u svim delovima sveta. Jedna depeša potiče iz 1966, ali je neuporedivo najveći broj pisan posle 2004. godine. Broj tajnih dokumenata je stalno rastao, pa ih je 9.005 samo u prva dva meseca ove godine. Materijal su skenirali i analizirali američki Njujork tajms, britanski Gardijan, nemački Špigl, francuski Mond i španski El Pais, kojima je Vikiliks prepustio i objavljivanje. Depeše su pisali američki diplomati, dakle ambasadori, konzuli ili njihovi saradnici, a uputstva iz Vašingtona zvaničnici iz centrale Stejt departmenta.

Šta sve sadrže dokumenti u vezi sa Srbijom, postaće poznato možda već danas, a posledice je nemoguće predvideti. Ono što se zna jeste da je među njima 994 depeša upućenih iz Ambasade SAD u Beogradu, među kojima 25 nosi oznaku „tajni“ (secret), 131 „poverljivi“ (confidential), a čak 838 „nerazvrstani“ (unclassified). Veliki broj depeša upućivan je i iz američke ambasade u Prištini. U periodu 2003-2010. bilo ih je 668, među njima tri tajne, 338 poverljivih i 327 nerazvrstanih.

Kada je reč o drugim zemljama regiona, američke diplomate su od 1991. do ove godine iz Zagreba poslale 1.686 depeša, 869 ih je iz Sarajeva, 836 iz Ljubljane, 522 iz Skoplja i 164 iz Podgorice.

Zagrebački mediji navode da je najviše dokumenata o Hrvatskoj, njih 1.185, iz perioda od 2006. do 2009. godine, kada je ta zemlja bila u završnoj fazi pregovora za ulazak u NATO i kada se učlanila u taj savez. Iz 1995. godine, kada je bila operacija Oluja, datira samo 55 depeša.

Gardijan i Njujork tajms za sada su objavili samo dva dokumenta posvećena Hrvatskoj. U jednom, od 31. jula 2009, američka državna sekretarka Hilari Klinton od Misije SAD pri UN traži informacije o stavovima Hrvatske o Sudanu, Iranu, ženskim pravima, borbi protiv terorizma i slično. Drugi dokument je od 16. septembra 2009. i govori o sastanku Filipa Gordona, pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, sa francuskim zvaničnicima u Parizu. Na tom sastanku Gordon pominje rešavanje pitanja granice Hrvatske i Slovenije kao „nešto što će biti rešeno“.

Aleksandra Joksimović, članica Foruma za međunarodne odnose, u izjavi za Danas upozorava da je potrebno postaviti indikativno pitanje „kojim kanalima su tajni američki dokumenti dospeli u javnost, odnosno da li su bili kontrolisani ili ne“.

– Pitanje čuvanja tajnih informacija je veoma važno u svakoj državi, a posebno u zemlji poput SAD. Zbog toga ostaje da se vidi koja je suština objavljivanja ovih dokumenata. Kada bi u Srbiji do javnosti došlo bar 25 strana nekih tajnih dokumenata, odjeknulo bi kao eksplozija, a zamislite kako će ovo uticati na politiku Amerike – ističe Joksimovićeva.

Komentarišući za sada jedinu objavljenu depešu posvećenu direktno Srbiji, sagovornica Danasa postavlja pitanje zašto je kao prva puštena u javnost jedna negativno intonirana prema šefu srpske diplomatije. Bilo bi potrebno saznati šta stoji iza odluke da kao prvi bude objavljen dokument u kojem se kritikuje Jeremić, zaključuje Aleksandra Joksimović.

Srbija, Bosna, Turska i EU

U jednoj od depeša koje je objavio Vikiliks pominju se Srbija, Bosna i Turska. Džejmsá F. Džefri, američki ambasador u Ankari, napisao ju je 18. februara ove godine. „Sinirlioglu, podsekretar Ministarstva spoljnih poslova Turske, iskazao je odlučnost turske vlade da se suprotstavi navodnim naporima EU da isključi uticaj Turske na Balkanu, naročito iz BiH. On je identifikovao efektivno približavanje Bosne i Srbijeákao Turski neposredni diplomatski cilj za region. Sinirlioglu je rekao: Mi smo uverili Harisa Silajdžića, koji je bio u Ankari da ranije, da prestane da pravi reference prema srpskom genocidu. SAD i Turska su se složile da se ne slažu u pogledu akcionog plana za članstvo Bosne u NATO“, navodi se u depeši poslatoj Stejt departmentu. S. Č.

Simić: Podaci o Mladiću mogu biti značajni

Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, izjavio je sinoć da objavljivanje tajnih dokumenata na Vikiliksu o Ratku Mladiću, naročito njegovim vezama sa zapadnim obaveštajnim službama u BiH i sporazumima sa istaknutim amričkim diplomatama, može biti značajno za naše istoričare, ali i političare.

Objavljivanje dela tajne diplomatske prepiske Stejt departmenta i američkih ambasada Simić je okarakterisao kao „najveći zemljotres“ koji je svetska diplomatija doživela u dosadašnjoj istoriji i izrazio uverenje da će veliku štetu pretrpeti jedina preostala sila u svetu, Sjedinjene Američke Države, koje su se pokazale nesposobnim da zaštite svoje tajne. „Ovolika količina podataka, više od 250.000 dokumenata, ne bi mogla ni putem najbolje špijunaže da se otkrije. Radi se o hakerskim upadima u Stejt department, koji su išli do određenog nivoa poverljivosti, dokle američke službe bezbednosti nisu zaštitile svoje podatke“, kazao je Simić za RTS.

Zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova Srbije istakli su da verodostojnost navoda iz poverljivih diplomatskih materijala preuzetih sa Vikiliksa nije potvrđena, kao i da, ukoliko su tačni, oni ne mogu značajno da utiču na poziciju Srbije. Takođe, poziciju Srbije ne može da uzdrma ni eventualno objavljivanje dokumenata o razlozima zašto haški begunac Ratko Mladić nije uhapšen, smatraju u ovom Ministarstvu.