Image shows Colin Powell earlier this year

Getty Images

Kolin Pauel, bivši američki državni sekretar, preminuo je u 84. godini od komplikacija izazvanih korona virusom, saopštila je njegova porodica.

Paul je imao blistavu vojnu karijeru, a 2000. godine je u predsedničkoj administraciji Džordža Buša mlađeg postao prvi Afroamerikanac na mestu državnog sekretara.

„Ostali smo bez izuzetnog čoveka, voljenog muža, oca dede i velikog Amerikanca“, navodi se u saopštenju porodice.

„Želimo da zahvalimo svim zdravstvenim radnicima koji su učestvovali u njegovom lečenju“, dodaje se u saopštenju.

Ističe se i da je Paul bio potpuno vakcinisan protiv korona virusa.

Tokom dugačke javne karijere, Pauel je bio vojni savetnik brojnim vodećim američkim političarima koji su imali veliko poverenje u njega.

Kao aktivni vojnik, Paul je ranjen tokom sukoba u Vijetnamu.

Kasnije je stvorio i definisao neke sopstvene vojne i političke strategije.

Uprkos ličnim sumnjama, pomogao je da deo međunarodne zajednice promeni stav o vojnoj intervencije Amerike i saveznika u Iraku koja je dovela do svrgavanja režima Sadama Huseina.

Colin Powell

Getty Images

Ko je Kolin Pauel?

Kolin Luter Pauel rođen je 5. aprila u njujorškom kvartu Harlem.

Njegovi roditelji su Ameriku došli sa Jamajke.

Prema sopstvenim rečima, bio je prosečan đak, a po završetku srednje škole nije imao jasne planove za budućnost.

Dok je studirao na Gradskom koledžu u Njujorku prijavio se na kurs za obuku rezervnog sastava vojske.

Pauel ga je kasnije opisao kao jedno od najsrećnijih iskustava u životu.

„Ne samo da mi se dopalo, već sam bio prilično dobar u tome.“

Pošto je diplomirao 1958, bio je angažovan kao potporučnik u američkoj vojsci.

On je prošao osnovnu obuku u Džordžiji, gde su zbog boje kože često odbijali da ga usluže u barovima i restoranima.

Godine 1962. bio je jedan od hiljada savetnika koje je predsednik Džon Kenedi poslao u Južni Vijetnam da ojača lokalnu vojsku u borbi protiv komunističkog severa.

Tokom boravka u Vijetnamu, Pauel je ranjen kada je zgazio na zašiljeni drveni kolac sakriven u zemlji.

Colin Powell

Getty Images

Prestiž

Pauel se 1968. vratio u Vijetnam, odlikovan je za hrabrost pošto je preživeo pad helikoptera i tom prilikom spasao trojicu vojnika iz zapaljene olupine.

Bio je zadužen da istraži pismo vojnika u kojem se govorilo o masakru u mestu Mi Laj u martu 1968. u kojem su američki vojnici ubili stotine civila, među njima i decu.

Pauel se u toj istrazi suočio sa „sve većim dokazima brutalnog postupanja američkih snaga prema civilima.“

Kasnije je optužen za ublažavanje vesti o masakru, čiji su detalji konačno postali dostupni javnosti tek 1970. godine.

Po povratku iz Vijetnama, Pauel je završio master studije na Džordžtaun univerzitetu u Vašingtonu.

Posle toga, dobio je prestižnu stipendiju Bele kuće za vreme predsednika Ričarda Niksona.

Pauel je tada slovio za zvezdu u usponu.

U jednom periodu, bio je stacioniran u Južnoj Koreji i teda je imao čin potpukovnika, a potom je prešao u Pentagon.

Posle perioda provedenog na vojnom koledžu, unapređen je u čin brigadnog generala i komandovao je 101. vazdušno-desantnom divizijom pre nego što je preuzeo savetodavnu ulogu u vladi.

Neko vreme je radio u administraciji predsednika Džimija Kartera, a zatim je postao viši vojni pomoćnik Kaspera Vajnbergera, državnog sekretara za odbranu koga je postavio novi predsednik Ronald Regan.

Colin Powell

Getty Images

Odlučnost

Godine 1987, Pauel je postao savetnik za nacionalnu bezbednost.

To je bilo vreme kada se su se SAD mešale u „prljave ratove“ u Južnoj Americi, podržavajuću desničarske paravojne snage, poput onih u Nikaragvi.

Kada je Džordž Buš stariji izabran za predsednika Amerike, Pauel je imenovan za načelnika generalštaba američke vojske.

Sa 52 godine, postao je najmlađi oficir na toj funkciji u istoriji Ameriki, a ujedno i prvi Afroamerikanac koji je vodio vojsku.

Odmah se suočio sa krizom kada su SAD izvršile invaziju na Panamu u decembru 1989, svrgnuvši diktatora, generala Manuela Norijegu.

Taj potez oštro su osudile Ujedinjene nacije.

U Zalivskom ratu 1990. godine primenjena je strategija nazvana Pauelova doktrina.

U suštini, Paeul je verovao da SAD tek posle neuspeha svih diplomatskih, političkih ili ekonomskih mehanizama sredstava treba da pribegnu vojnom rešenju.

Međutim, po započinjanju vojne operacije, treba upotrebi maksimalnu oružanu silu za brzo savladavanje neprijatelja, uz minimalne američke gubitke.

Takođe, prema Paeulovoj doktrini, mora da postoji značajna podrška javnosti.

Većina ovih razmišljanja bila su ukorenjena u odlučnosti da se SAD više neće zaglaviti u dugom sukobu kao u Vijetnamu.

Paeul se u početku protivio upotrebi sile u Zalivu, nasuprot stavi Dika Čejnija, tadašnjeg ministra odbrane.

Međutim, operacije Pustinjska oluja i Pustinjski štit su bile uspešne i Pauel je postao poznat i međunarodnoj javnosti.

Pauel je na funkciji načelnika generalštaba i tokom prvih meseci predsedničke administracije Bila Klintona.

Ipak, otišao je jer mu je bilo teško da radi sa liberalnom administracijom.

Colin Powell

Getty Images

Politički potezi

Sukobio se s novim predsednikom oko pitanja da li homoseksualcima treba dozvoliti da služe vojsku.

Pauel se sukobio i sa Madlen Olbrajt, tadašnjom ambasadorkom SAD u UN oko vojne intervencije u Bosni.

Pauel je čvrsto verovao da samo pretnja američkim interesima opravdava vojni odgovor.

„Nisu američki vojnici igračke koje treba premeštati po nekoj svetskoj tabli za igru“, rekao je on.

Napustio je vojsku 1993. i posveti se pisanju autobiografije – koja je bila na vrhu liste bestselera Njujork Tajmsa – i bavljenju dobrotvornim radom.

Pošto više nije bio aktivni oficir, počeo je da se bavi politikom.

Imao je pristalice u obe stranke, ali se 1995. deklarisao kao republikanac.

Tada je bilo reči i da će se suprotstaviti Bilu Klintonu na predsedničkim izborima 1996, ali je na kraju Pauel rekao da ne gaji dovoljno veliku strast prema politici.

Džordž Buš mlađi je 2000. godine imenovao Pauela za državnog sekretara

Posle napada 11. septembra, Pauel se našao u sukobu sa „jastrebovima“ u administraciji poput ministra odbrane Donalda Ramsfelda.

On je bio za američku vojnu intervenciju, čak i bez podrške drugih država i bio je najvatreniji zagovornik „rata protiv terora“.

Paeul se, držeći se sopstvene doktrine, usprotivio mešanju SAD u iračka pitanja, ali je na kraju ipak pristao da podrži Buša.

Njegova reputacija kao čoveka od integriteta zasigurno je pomogla da se u Ujedinjenim nacijama promeni raspoloženje u vezi sa ratom u Iraku 2003.

Samo 18 meseci kasnije, posle svragavanja Sadama Huseina, Paeul je priznao da su obaveštajni podaci koji ukazuju na to da je irački diktator posedovao „oružje za masovno uništenje“ gotovo sigurno pogrešni.

Ubrzo posle toga, saopštio je da podnosi ostavku na mesto državnog sekretara.

I posle toga, Pauel je kritikovao Bušovu administraciju za neke stvari, a među njima i za postupanje prema zatvorenicima u zalivu Gvantanamo.

Pauel je 2008. godine podržao Baraka Obamu u trci za predsednika Amerike.

O diplomatskom umeću Kolina Pauela svedoči i činjenica da je imao saveznike u obe stranke.

Bio je genijalan čovek, bio je cenjen u Stejt departmentu.

Bio je dobrom glasu zbog ljubaznosti i neposrednih manira.

Njegova velika snaga bilo je uverenje da je saradnja bolja od sukoba.

Njegovo odbacivanje Ramsfeldove strategije jednostrane intervencije omogućilo je Americi da izgradi svetski front u ratu protiv terorizma.

„Rat bi trebalo da bude poslednji alat politike», rekao je jednom.

„I, kada idemo u rat, trebalo bi da imamo cilj koji naši ljudi razumeju i podržavaju.“


Pogledajte video o poslednjem američkom vojniku koji je napustio Avganistan

Avganistan: Rat je završen, otišao i poslednji američki vojnik
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk