People bury victims of a series of blasts near a school in Kabul which killed more than 50 people

Getty Images
Porodice su počele da sahranjuju mrtve

Započeto je sahranjivanje žrtava u seriji eksplozija u blizini srednje škole u Kabulu, u kojoj je stradalo najmanje 50 ljudi.

Eksplozije su se dogodile dok su učenici napuštali zgradu.

Većina žrtava su devojčice, kažu zvaničnici.

Niko još nije preuzeo odgovornost za napad u Dašt-e-Barčiju, oblasti koju često napadaju islamski militanti Suni.

Avganistanski zvaničnici krive Talibane za napad, ali oni odbijaju da priznaju da su umešani.

Malala Jusafazi, aktivistkinja i dobitinica Nobelove nagrada, koju su Talibani ranili 2012. godine, pogodivši je u glavu, Tviteru je napisala da je reč o „užasnom napadu“.

„Moje srce je uz žrtve iz škole u Kabulu i njihove porodice“, tvitovala je Jusafazi.

Za sada nije poznato šta je bio motiv za napad i ko je bio meta.

Posle oodluke SAD da trupe napuste Avganistan do 11. septembra, u toj zemlji nasilje je u porastu.

Šta se desilo u subotu?

Smatra se da su eksplozije izazvale automobil bomba i dve improvizovane eksplozivne naprave postavljene na tom mestu.

Zahra, jedna od preživelih u napadu, rekla je novinarima da se eksplozija dogodila kada je izlazila iz škole.

„Moji drugovi iz odeljenja su mrtvi.

„Nekoliko minuta kasnije dogodila se i druga eksplozija, a onda i još jedna. Svi su vrištali i krvi je bilo na sve strane“, ispričala je ona.

„Videla sam jednu ženu koja je dozivala ćerku i traži je među žrtvama“, kaže Reza.

„Onda je pronašla ćerkin ranac koji je bio sav krvav i onesvestila se“.

Više od 100 ljudi je ranjeno u napadu.

People carry an injured girl into a hospital after an explosion in downtown Kabul, Afghanistan, 08 May 2021.

EPA
Jedna od ranjenih u napadu

Reporteri iz Kabula kažu da je u gradu bila gužva, da su mnogi izašli u nabavku zbog ovogodišnje proslave Eid al Fitra, muslimanskog praznika.

Nahiba Arijan, portparolka ministra za obrazovanje, rekla je novinskoj agenciji Rojters da je državna škola bila otvorena i za dečake i za devojčice.

Više je ranjena devojčica, koje su bile na nastavi, rekla je Arijan.

Novorođena beba u Avganistanu koja je preživela dva metka
The British Broadcasting Corporation

Kakav je kontekst?

U Avganistanu se beleži porast nasilja jer se SAD i NATO pripremaju da povuku trupe iz zemlje 11. septembra.

Iz američkog Stejt departmenta kažu da je reč o „varvarskom napadu“.

„Zahtevamo da ovo nasilje stane, kao i besmisleno napadanje nevinih civila“, piše u saopštenju.

Predstavnici misije Evropske unije u Avganistanu napisali su na Tviteru da su „žrtve mahom bile učenice u školi, što je zapravo napad na budućnost ove zemlje“.

U naselju u zapadnom Kabulu u kome su se desile eksplozije pretežno žive pripadnici manjinske zajednice Hazara, koji su poreklom iz Mongolije i Srednje Azije i uglavnom su muslimani Šiiti.

Pre skoro godinu dana, izvršen je napad na porodilište kada su stradale žene, dece i bebe.

Hider Bar koja radi za Hjuman Rajts Voč postavila je na Tviter seriju snimaka i fotografija škole u Kabulu, uz snimak jedne od učenica koja ih je sprovela kroz školu.

Bar kaže da je grupa snimala dokumentarac tamo 2017. godine.


Analiza Sekundera Kermanija, BBC reportera iz Avganistana

U mnogim delovima Avganistana, njudi su pretpreli mnogo bola, ali je naselje Dašt-e-Barči u Kabulu najviše stradalo.

U tom delu pretežno žive pripadnici avganistanske etničke manjine Hazara.

Kao sledbenici šiitskog islama, grupa Islamska država (IS) na njih gleda kao na jeretike, pa ih često napadaju.

Na desetine ljudi je ubijeno u bombaškim napadima na sportske dvorane, kulturne centre, a posebno na obrazovne ustanove.

Prošle i 2018. godine bombaši samoubice IS napali su školske centre u toj oblasti usmrtivši više od 70 ljudi.

IS nije deo mirovnih pregovora između talibana i avganistanske vlade, koji su trenutno u zastoju.

Još nema saznanja ko je odgovoran za napad.

Međutim, IS nastavlja da organizuje atentate i bombaške napade u Kabulu i gradu Jalalabad, uprkos tome što su nedavno izgubili veći deo teritorije koju su nekada kontrolisali na istoku zemlje.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.