Avganistanke pružaju otpor i prkose talibanskoj vladi nastavljajući da se školuju u tajnosti.
Osnivaju tajne škole, nudeći nudeći onlajn i časove uživo onima koji su dovoljno hrabri da ih pohađaju.
Sana Safi, novinarka BBC-ja na avganistanskom, vodi nas kroz nekoliko tajnih škola i u srca i glave onih koji, uprkos rizicima, odbijaju da im se uskrati obrazovanje.
U utorak, 15. avgusta 2023. je dve godine kako su talibani došli na vlast.
„Osećam se kao da kradem obrazovanje. Kradem život.“
Potresne reči tinejdžerke iz Avganistana odjekuju u vazduhu dok sedim zalepljena za laptop u londonskom stanu, povezana sa skrivenim svetom obavijenim velom tajnosti.
- „Ne mogu više da razmišljam o budućnosti”: Avganistanke i sledeće godine bez škole
- Žene u Avganistanu: „Osećala sam veliku nervozu dok sam se vraćala u učionicu“
- Avganistanske sanjarke – mlade naučnice koje su morale da odu zbog talibana
„Možete li da stanete pozadi da bih videla čitavo odeljenje“, pitam mladu ženu koja drži laptop na drugoj strani, okrećući ugrađenu kameru po prostoriji.
Pokazuje mi odeljenje sa najmanje 30 mladih žena.
Sede u redovima klupa, u crnom, osim belih ili šarenih marama na glavi.
Njihova nastavnica, takođe obučena skroz u crno i pored je bele table.
Na osnovu dijagrama koje je nacrtala, pretpostavljam da se radi o času biologije.
I dok tihi žamor iz učionice ispunjava virtuelni prostor, pred mojim očima se otvara skrivena stvarnost.
Ne samo da mi je omogućeno da prisustvujem ovom tajnom času, koji se održava na nepoznatoj lokaciji u Avganistanu, već svedočim činu otpora prema talibanskim vladarima, koji su u poslednjih godinu i po dana zabranili srednjoškolsko i univerzitetsko obrazovanje za žene i devojčice.
Moj vrtlog emocija
Putovanje u skriveni svet avganistanskih tajnih škola izazvalo je u meni pravi vrtlog emocija.
Dok sam se povezivala sa ovim prosvetnim radnicama i učenicama kroz digitalni prozor u njihove živote, podsetilo me je na vlastitu prošlost u Kandaharu, na jugu zemlje.
Rođena u Avganistanu, kao devojčica i ja sam pohađala školu u potaji.
Dok razgovaram sa nastavnicom, osećam kako su me nakratko obuzela mračna i teška sećanja.
Na kraju uspevam da je pitam koliko dugo radi u školi.
„Ovde sam kao nastavnica šest meseci“, kaže ona.
Ali nikad bez straha.
„Moj brat mi često govori – ‘molim te, napusti školu’.
„Niko ne zna za nju, ali on se brine da će jednog dana talibani doći, ali moji roditelji su ti koji su me ubedili da ostanem i da podučavam moje sestre, jer osećamnjihov bol.
„Moj univerzitet je takođe zatvoren. I zato želim da pomognem devojkama ovde da uče“; objašnjava mi.
Učionica je ukrašena tradicionalnim drvenim ramovima prozora, slikama na zidovima i deluje kao da vrvi od života.
U velikom kontrastu sa mojim uspomenama iz sredine 1990-ih.
U ono vreme, dok su talibani tek dolazili na vlast, nastavši u krvoproliću brutalnog građanskog rata, preko noći, obrazovanje je bilo uskraćeno svim ženama i devojčicama.
- „Pod vlašću talibana, biti žena je jednako smrti, one dišu, ali su mrtve“
- Sutkinje iz Avganistana: „Žene su zatvorene, a kriminalci su na slobodi“
- Nastavnica pružila otpor talibanima otvaranjem onlajn škole za devojčice
Poslali me kući sa školske kapije
Nikada neću zaboraviti prvi dan kad sam pokušala da odem u školu u vreme talibanske vladavine.
Sa svega sedam godina, na kapiji škole dočekala me je žena koja mi je rekla da nijedna devojčica ili žena ne sme da uđe.
Imala sam crnu uniformu koju mi je majka sašila sa žutim izvezenim kaišem, takođe zabranjenim.
Sećam se koliko sam bila razočarana kada sam čula da ne smem da uđem, zato što sam bila jako uzbuđena zbog nove uniforme.
Ali su moji roditelji, neodustajući, odmah počeli da traže tajnu školu.
Pronašli su jedan par, muža i ženu, koji su pretvorili vlastitu kuću u nekoliko učionica.
Svako jutro bi me moja majka vodila na zelenu pijacu pre nego što bih nestala iza tezgi i ušla u tajnu školu u kući od blata.
Učili smo da čitamo i pišemo iz knjiga kojih bismo uspeli da se dokopamo.
Ali napori ovog para bili su, nažalost, kratkog daha.
Čim su talibani saznali za nju, upali su u našu školu i zatvorili moje nastavnike na 15 dana.
Po izlasku iz zatvora, njih dvoje su odmah pobegli iz Avganistana.
Pet godina kasnije, posle napada 11. septembra 2011, kad su SAD i njeni saveznici srušili talibanski režim, bila sam među milionima tinejdžerki kojima je vraćeno pravo na obrazovanje.
Kad su se talibani vratili na vlast u avgustu 2021. godine, ponovo su ograničili pristup ženama i devojčicama obrazovanju.
Ovaj put je devojčicama dozvoljeno da pohađaju niže razrede osnovne škole, dok su im sekundarno obrazovanje, srednje škole i fakulteti zabranjeni.
To je surovo poigravanje sudbine koje oduzima snove ovim mladim ženama i guši njihove potencijale.
U srcu avganistanskih tajnih školskih mreža su neustrašive prosvetne radnice koje su prisiljene da rade u senci.
Paštana Durani je aktivistkinja koja, od stupanja na snagu najskorije zabrane, predvodi inicijativu otvaranja što više novih tajnih škola u zemlji.
Njena kišobranska organizacija, Lern Avganistan, trenutno ima 230 učenica, sve starije od 12 godina.
- Ko su talibani
- Avganistan ukratko – hronologija
- Talibani naredili strože kazne, moguća javna pogubljenja, odsecanje udova i kamenovanje
- Bio je talibanski snajperista, sada ima kancelarijski posao
‘Moć nad vlastitom sudbinom’
Rizik po sve učesnice u ovom projektu je ogroman, kaže ona.
Ali ništa ne uraditi, smatra ona, prosto nije opcija.
„Da se nisam obrazovala, udali bi me.
„Udali bi moju sestru, moj brat bi radio negde kao dečja radna snaga, ali zbog mog obrazovanja, postala sam matrijarh u vlastitoj porodici i zbog toga sam stekla moć na vlastitom sudbinom“, dodaje.
Dok gledam kako se Paštanini napori ostvaruju na ekranu laptopa, njene učenice mi se obraćaju na besprekornom engleskom.
Govore mi da uče sve, od biologije, hemije i fizike do filozofije, sve do praktičnih predmeta kao što su grafički dizajn.
Nekoliko mladih žena mi kaže da žele da budu diplomatkinje, doktorke i inženjerke.
A opet, dok ih slušam, podsećam se na izazove tog podviga.
Strah od otkrivanja i zatvaranja škola je prevelik, ali i rešenost ovih mladih žena da uče i napreduju.
Zvanični stav talibana o novoj zabrani obrazovanja je da nije trajna.
Tvrde da rade na stvaranju „bezbednog okruženja“ i unošenju „neophodnih promena u školski plan i program“.
Tek treba da saznamo šta to tačno znači i kada će, ako uopšte, ukinuti zabranu.
Tokom ovog putovanja, preplavila me je prava mešavina emocija: od nade, frustracije, divljenja do tuge.
Borba za obrazovanje devojaka u Avganistanu je daleko od kraja, ali rešenost ovih žena je svetionik snage.
Kao što mi je jedna učenica rekla: „Nastavićemo da pružamo otpor. Možda će se jednog dana ukazati svetlost na kraju tunela.“
Pogledajte i ovu priču
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
