Balkan i tehnologija: Kako internet aplikacije menjaju zdravstvo i šta to znači za pacijente

Konsultovanje „doktora Gugla“ za bilo koji manji ili veći zdravstveni problem za Mariju Pavlović iz Beograda je već godinama navika.

„Ako postoji brz način da mi nešto trenutno pomogne, onda pokušam to, a ako mi ne pomogne, guglam nešto novo.

„Za ozbiljnije stvari, naravno, idem kod doktora, ali kod takvih problema je stvarno stresno čitati na internetu šta sve može da ti bude“, opisuje dugogodišnje iskustvo ova 31-godišnjakinja za BBC na srpskom.

Ali, informisanje i traženje medicinskih usluga na internetu počelo je da se menja i na Balkanu pošto se tokom prethodnih nekoliko godina pojavilo više sajtova i aplikacija sa ovom namenom.

Sada je moguće obaviti neurološki pregled novorođenčadi slanjem video snimka stručnjacima putem interneta, savetovati se sa lekarima preko aplikacije, a tu su i platforme na kojima se klinike mogu birati i ocenjivati poput smeštaja na turističkim sajtovima.

• Kad doktori u Srbiji savetuju preko interneta
• Zašto su onlajn doktorke tražene tokom pandemije
• „Naši pacijenti neće umirati čekajući na operacije“: BBC u operacionoj sali sa niškim hirurzima

Telemedicina, odnosno primena modernih komunikacionih tehnologija u zdravstvu, može da pomogne kod „jednostavnijih zdravstvenih probelema“, ali ne može u potpunosti da zameni tradicionalni „klinički pregled, bez kojeg medicina gubi smisao“, smatra infektolog Moša Marković.

„Neminovno je da će u perspektivi ići sve posrednim putem, preko telefona ili interneta, ali dok ne vidim pacijenta, nikakav zaključak ne mogu da izvedem – neposredni kontakt pacijenta i doktora je presudan.

„Svaka informacija koja ide posrednim putem od jedne do druge osobe gubi kvalitet – kada zaključujete posredno, a ne neposredno, veća je i mogućnost greške“, objašnjava ovaj lekar u penziji za BBC na srpskom.

Iz Lekarske komore Srbije (LKS), kao i Hrvatskog udruženja bolničkih lekara (HUBOL), nisu odgovorili na upit BBC-ja o praktikovanju telemedicine u ovim zemljama, kao i prednostima i manama tog pristupa.

‘Buking’ za medicinske usluge u Srbiji

Zakazivanje pregleda kod lekara preko sajtova klinika za mnoge stanovnike Srbije odavno nije novost, kao i informisanje o doktorima i ustanovama preko društvenih mreža, foruma i drugih izvora na internetu.

To je inspirisalo autore aplikacije Hipokratija da naprave platformu na kojoj će ljudi u Srbiji moći da obave svaku od ovih radnji, kao i da podele iskustvo koje su imali sa klinikama i lekarima.

Pre nego što su se upustili u detaljno razrađivanje tehnoloških rešenja, tvorci ove platforme uradili su istraživanje navika pacijenata u Srbiji.

Ono je pokazalo da čak 81 odsto njih pre odlaska na pregled u privatne klinike na internetu pretražuje komentare i ocene drugih korisnika, a pandemija je uticala da taj broj sada bude veći, navodi Saša Stanojević, jedan od osnivača, za BBC na srpskom.

Ukoliko utisci drugih nisu bili pozitivni, 40 odsto onih koji su razmišljali o odlasku u određenu kliniku od toga odustanu, dodaje.

Zbog toga su rešili da naprave platformu koja bi u oblasti zdravstva bila „poput Bukinga u turizmu“, kaže Stanojević.

„Svaka poliklinika, poput smeštaja na tim sajtovima, ima svoj profil sa lokacijom, radnim vremenom i doktorima koji za njih rade, možete direktno da zakažete pregled preko našeg sajta, a postoje i recenzije i iskustva korisnika za svaku pojedinačnu kliniku, koje su podeljene i prema specijalizacijama“, opisuje.

Marija Pavlović, Beograđanka koja radi u sektoru korisničke podrške, informacije o bolestima i ustanovama uglavnom dobija na Guglu.

Ali, to neretko znači i da će provesti nekoliko sati na različitim sajtovima i forumima tokom potrage, kao i mnoštvo neproverenih i ponekad oprečnih tvrdnji, priča ona.

Zbog toga „uvek ima rezervu prema svemu što pročita na internetu“, dodaje.

Upotrebom aplikacija poput Hipokratije mogla bi da reši deo problema, ali samo donekle.

„Verujem da to može da bude bolji sistem – umesto da guglaš tamo i ovamo, gledaš ovaj, onaj forum ili društvene mreže, tu možeš da nađeš sve na jednom mestu“, kaže Pavlović.

Međutim, kako kaže, poverenje u ono što bi pročitala na takvoj platformi „zavisilo od prirode onoga što traži“.

„Kod ovakvih stvari ti treba laičko mišljenje – želiš da saznaš da li je nekom nešto pomoglo, iako ne znaš da li bi to i tebi bilo od pomoći, tako da ima i prednosti i mana“, sumnjičava je Beograđanka.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Savet lekara na klik, ali ne i ‘doktor Gugl’

Dok je u Srbiji putem aplikacije moguće doneti odluku o tome kom će lekaru otići pacijenti, u Hrvatskoj oni ne moraju da izađu iz domova kako bi stigli do doktora.

Na sajtu Litl dot Litl dot (LittleDot) i istoimenoj aplikaciji oni mogu da izaberu neke od desetina pedijatara, neurologa, psihologa, hirurga i drugih lekara sa kojima mogu da komuniciraju posle registracije.

• Veliki uspeh nauke: Moždane ćelije uzgojene u laboratoriji igraju video igru
• Ima li dovoljno lekova u Srbiji i kako cene i navike potrošača utiču na nestašice
• Zašto savremena medicina zanemaruje transrodne osobe

Dario Šimović, hrvatski inženjer i tvorac aplikacije, opisuje je kao „alat za savetovanje, a ne dijagnostiku i lečenje“, koja je u početku bila posvećena deci, a kasnije je postala dostupna i odraslima.

„Aplikacija nije kao ‘doktor Gugl’ gde se često ne mogu videti autori tekstova, već se kod nas mogu dobiti informacije i saveti od pravih lekara čija su imena i prezimena jasno navedena.

„Na sajtu imamo i 500 stručnih članaka, autori su doktori čije je ime i prezime navedeno, a napisani su jezikom koji može da razume običan čovek“, objašnjava Šimović za BBC na srpskom.

Na jednom registrovanom nalogu može biti zavedeno više digitalnih medicinskih kartona za sve članove porodice u koje lekari imaju uvid pre i tokom savetovanja putem dopisivanja, telefonskog poziva ili video linka.

„Pratili smo šta razne generacije vole – moja, srednja generacija, voli telefonske pozive, generacija Z voli da piše, a milenijalci preferiraju video komunikaciju koja se često koristi i kod neurološkog savetovanja, pa smo omogućili sva tri načina“, opisuje Dario Šimović.

Doktor Moša Marković, penzionisani infektolog, smatra da bi ovakva tehnologija mogla da pomogne i ubrza proces lečenja, ali samo kod jednostavnijih zdravstvenih problema pacijenata.

„Zato i postoje savetodavni centri, koje možete da pozovete i dobijete neku vrstu pomoći, jer postoji masa stvari koje do doktora i pregleda ne treba ni da stignu ili nisu hitne“, pojašnjava on.

Ali, pronalazi i niz mana u ovakvom pristupu, za koji smatra da ni u budućnosti neće moći da zameni neposredan kontakt lekara i pacijenata.

„Nikada ne bih radio moj posao kompletno na taj način – čak i kada me zovu prijatelji telefonom, mogu da im dam savet, ali im kažem da dovedu dete ili sami dođu na pregled“, opisuje infektolog u penziji koji je radni vek proveo u Opštoj bolnici u Pančevu.

Doktor Marković naglašava i da informacije putem modernih tehnologija lekarima prenose laici, odnosno pacijenti ili roditelji, što može navesti na pogrešne zaključke.

„Na primer, nekada kožu ne treba samo videti, nego i opipati i zaključiti kako izgleda – to se zove klinički pregled“, dodaje.

Kako snimci meškoljenja beba pomažu u neurološkim pregledima?

Roditelji u Hrvatskoj odnedavno mogu da provere neurološki razvoj dece korišćenjem modernih tehnologija, snimajući njihove pokrete u kućnim uslovima.

Tome je doprinela aplikacija SENDD (Sistem za rano otkrivanje neurorazvojnih odstupanja), koja kombinacijom veštačke inteligencije i stručnosti neuropedijatara, koji pregledaju snimke, donosi procenu o neurološkom razvoju dece.

„Ova medicinska metoda je stara 30 godina, neuropedijatri je vrlo dobro poznaju i svesni su da se proučavanjem meškoljenja dece može videti da li je sa mozgom deteta sve u redu“, kaže za BBC na srpskom Tomislav Strugar, šef odseka za veštačku inteligenciju i vođa ovog projekta u TIS grupi, koja je izradila aplikaciju.

Dosad su lekari uživo u ordinacijama posmatrali pokrete dece, a tehnologija im omogućava da do uzorka na osnovu kojeg se postavlja dijagnoza dođu lakše i da on bude kvalitetniji, dodaje Strugar.

„Ti pokreti moraju biti spontani, ne smeju biti podstaknuti zvukovima ili glasom roditelja, dete mora da leži na leđima, mora da bude sito i ne sme da bude nervozno.

„Kada se ovaj pregled radi u ustanovama, pitanje je da li će pred doktorom pokazati pokrete dovoljne za takvu procenu – zato smo odlučili da sve to preselimo u kućne uslove“, opisuje on.

Ono što za neke druge oblike telemedicine može biti manjkavost, a to je nedostatak direktnog kontakta lekara i pacijenta, kod ovog modela ne predstavlja problem, tvrdi Strugar.

„Dete ne mora da ide u bolnicu, nema senzora i skenera koji bi ih iritirali, lekarima je lakše, jer sada ovu vrstu pregleda mogu obaviti bilo gde i potrebno im je samo nekoliko video snimaka u periodu između drugog i trećeg meseca“, argumentuje ovaj stručnjak za veštačku inteligenciju.

Preko modela koji prepoznaju položaj ključnih tačaka na telu deteta i toplotnih mapa koje ilustruju kretanje beba u određenom vremenskom rasponu, ova tehnologija pomaže neuropedijatrima u postavljanju dijagnoze.

„Trenutno prvo lekari pregledaju snimke, onda se uz te snimke trenira veštačka inteligencija, a konačni cilj je da veštačka inteligencija omogući doktorima da ne moraju da pregledaju snimke zdrave dece, koja su većina, već da ih upozorava samo na one gde postoje odstupanja.

„Tako bi poliklinike ostvarile uštede, a roditelji bi ostali sigurni da će i dalje neuropedijatri davati procenu neurološkog razvoja dece“, pojašnjava Strugar.

Šta inovacije znače za lekare, a šta za pacijente?

Kada je napravio aplikaciju Litl dot, Dario Šimović želeo je da korisnicima omogući savete „iskusnih i stručnih lekara, sa dobrim statusom u društvu“.

U tu grupu spadaju pretežno stariji doktori, kaže on.

„Tu smo u startu imali problem, jer oni generacijski ne veruju u nove tehnologije.

„Dvoumili su se i sami da li mogu da rade na ovaj način, ali smo sproveli anketu i ustanovili da je 87 odsto njih dotad već koristilo nove tehnologije komunikacije sa pacijentima – Vajber, Vocap, pametne telefone ili mejlove“, priča Šimović.

Sličan utisak je tokom razgovora sa lekarima i čelnicima klinika stekao i Saša Stanojević, jedan od osnivača sajta Hipokratija.

„Digitalizacija zdravstva kod nas nije na nekom visokom nivou, tek smo na početku tog procesa i uvideli smo da je potrebno dosta vremena da to prihvate.

„Mnogo lakše ide sa onima koji imaju mlađi menadžment, a više vremena je potrebno da bi se to približilo ljudima starijeg kova“, dodaje Stanojević.

Doktor Moša Marković jedan je od lekara koji vide ograničenja telemedicine, iako smatra da ona može biti korisna kod „jednostavnijih stvari“.

„Moderne tehnologije mogu da se koriste kod pitanja roditelja da li deca treba da se vakcinišu ili šta da rade kada dete ima temperaturu, možete dati neke manje savete“, navodi neke od primera.

„Ali, u slučajevima gde je život ugrožen ili gde su stvari ozbiljnije – tu bez pregleda nema ništa“, ocenjuje infektolog.

Beograđanka Marija Pavlović kaže da bi za blaže zdravstvene tegobe pokušala da se posavetuje sa lekarom preko modernih tehnologija komunikacije.

Jednom od glavnih prednosti telemedicine smatra „izbegavanje neprijatne atmosfere“ u bolničkim čekaonicama.

„Volim da probam nove stvari, zvuči mi u redu za sitnije probleme, to bi donekle zaobišlo pojavu stresa i anksioznosti pred pregled ili kontrolu kod lekara.

„Ali, za neke veće treba doktor da te pregleda i da obaviš analize – to ne može preko aplikacije“, zaključuje Pavlović.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]