Šaka na radijatoru

BBC
Najveći potrošači električne energije su oni koji se greju na struju

Prosečan račun za struju porodice Nešić prošle zime je bio oko 20.300 dinara jer se greju na električnu energiju.

Tokom najhladnijih meseci, potroše i do 2.000 kilovata struje.

Ove zime moći će da dobiju popust u iznosu od 15 do 30 odsto – u zavisnosti od toga koliko umanje trošenje struje, odlučila je Vlada Srbije.

Popust će se domaćinstvima obračunavati za struju potrošenu od 1. oktobra 2022. do kraja marta 2023, što je zapravo period trajanja grejne sezone.

„Drago mi je da imamo neki popust, ali koliko ćemo struje trošiti nama najviše zavisi od toga kakva će zima biti“, kaže Marina Nešić iz Beograda za BBC.

„Nemamo drugu opciju nego da se grejemo na struju.“

Cena struje u Srbiji poskupela je za 8,3 odsto na septembarskim računima, a tokom leta je povećana taksa za povlašćene snabdevače struje.

„Struja je, tako, ukupno poskupela 11,5 odsto“, kaže Petar Bogosavljević, predsednik Udruženja potrošača Beograda.

„Verujem da država popustima pokušava da ublaži ova poskupljenja barem psihološki, kao i da utiče na ljude koji ne moraju da se greju na struju da pređu na neki drugi izvor zagrevanja.“

Koliko možete da uštedite?

Popust se obračunava tako što se porede potrošeni kilovati tokom jednog meseca sa potrošnjom u istom periodu prethodne godine.

Domaćinstva koja potroše od pet do 20 odsto struje manje, ostvariće popust od 15 odsto.

Oni koji potroše između 20 i 30 odsto kilovata manje, dobijaju 20 odsto popusta, a ako potrošnju smanje za više od 30 odsto dobiće – 30 odsto popusta.

Ako su Nešići, na primer, prošlog oktobra potrošili 2.000 kilovata struje, a oktobra 2022. smanjili potrošnju za 100 kilovata, račun će im biti umanjen za oko 3.000 dinara.

Ukoliko, pak, značajnije smanje potrošnju, odnosno za najmanje 600 kilovata, račun će im biti manji za oko 6.000 dinara.

Račun se može smanjiti i korišćenjem već postojećeg popusta, pa tako oni koji struju plate do 28. dana u mesecu, ostvaruju popust od pet odsto na cenu utrošenih kilovata.

Strujomer

BBC

Logika Elektroprivrede Srbije jeste da oni koji potroše manje kilovata nego godinu dana ranije, ostvaruju uštedu na dva nivoa – na prvom, jer dobijaju popust na manju potrošnju, a na drugom, jer im je račun manji za razliku u kilovatima između ove i prošle godine.

U tom smislu, druga stavka nije popust, već je iznos niži zbog toga što je utrošeno manje električne energije.

„Za onoga ko troši 2.000 kilovat-sati, ukoliko bi smanjio potrošnju za nekih deset odsto, ušteda bi bila na nivou 7.500 dinara ili nekih 28 odsto računa“, rekao je Radovan Stanić, izvršni direktor za snabdevanje električnom energijom u EPS-u, za Radio televiziju Srbije, koristeći ovu računicu.

„Ako bi to smanjenje bilo do 30 odsto i više od toga ušteda bi bila na nivou nekih 11.000 ili 12.000 dinara ili 55 odsto računa.“

Domaćinstva su prošle godine tokom zimskog perioda prosečno trošila 401 kilovat-sati električne energije mesečno, podaci su EPS-a.

Po toj računici, prosečan platiša električne energije koji smanji račun za deset odsto, platiće oko 980 dinara manje nego prošle godine, odnosno 21 odsto.

Iako je za novi popust bitna samo potrošnja kilovata, iznos će biti umanjen za celokupni račun.

Na primer, ako ostvarite popust, umanjiće se i neke od drugih stavki, kao što je obračunska snaga ili trošak garantovanog snabdevača, koje ne zavise od toga koliko se struje potrošilo.

Popust neće uticati samo na cenu takse za javni medijski servis.

Da li je moguće smanjiti potrošnju?

Porodica Nešić ima kuću od tri sobe i zagreva ih uz pomoć dve velike termoakumulacione peći (TA peći).

„Da plaćam 6.000 dinara manje mi zvuči sjajno, ali mi i ovako nemamo osećaj da palimo peći više nego što treba“, kaže Marina.

Peći pune od ponoći do osam ujutru, jer je tada u Beogradu jeftina tarifa.

Ipak, u najhladnijim danima je neophodno da se dogrevaju, ili pomoću klima uređaja ili tako što uključuju peći i tokom dana.

Jeftina struja nije dostupna u svim delovima Srbije u istom vremenskom periodu.

U Vojvodini se povoljni kilovati mogu koristiti od 23 časa do sedam ujutru, a u centralnoj Srbiji od 22 do šest ujutru.

grafika sijalice

BBC

Dragana Vukčević iz Kragujevca se ne greje na struju.

Njeni zimski računi za električnu energiju iznose oko 2.500 dinara.

Potrošnja električne energije je košta oko 1.800 dinara, dok za preostalih 14 stavki sa računa daje oko 700 dinara.

Ukupno potroši oko 250 kilovata struje.

„Ne palim klimu zimi, kuvam samo vikendom kod kuće, bojler palim noću“, kaže Dragana za BBC.

„Jedino mi je televizor često uključen, pa ne znam gde bih uštedela.“

Pametne sijalice, centralno grejanje koje može da se isključi kada niste kod kuće, paljenje uređaja tokom perioda jeftine struje i nova stolarija – najbolji su načini da dugoročno uštedite na potrošnji električne energije, kaže energetski stručnjak Miloš Zdravković.

Prosečna potrošnja električne energije u domaćinstvima u zemljama Evropske unije je 302 do 305 kilovata za mesec dana.

Preporuke

BBC

„To znači da prosečno srpsko domaćinstvo potroši barem 100 kilovata više nego ono u EU“, dodaje Zdravković.

Odgovor je, dodaje, u energetskoj efikasnosti, odnosno korišćenju uređaja nove klase koji štede struju.

Teže će na kilovatima ipak uštedeti oni koji su već racionalni potrošači, kaže.

„Ja, na primer, imam vikendicu u Moštanici i nekada ne odem mesec dana u nju“, dodaje energetski stručak.

„Ipak moram da platim fiksne troškove dovođenja električne energije do vikendice.“

Saveti za uštedu električne energije

  • Isključiti grejanje ili hlađenje noću i onda kada nema nikoga kod kuće;
  • Noću spustiti roletne i navući zavese;
  • Izbegavati zaklanjanje i pokrivanje grejnih tela zavesama, maskama i sl;
  • Vremenski optimizirati grejanje i pripremu tople potrošne vode;
  • U sezoni grejanja smanjiti sobnu temperaturu za jedan stepen Celzijusa;
  • U sezoni hlađenja podesiti hlađenje na oko šest stepeni Celzijusa niže od spoljne temperature;
  • Koristiti prirodno osvetljenje, u što većoj meri;
  • Isključiti rasvetu u prostoriji kada nije potrebna;
  • Mašine za veš i mašine za pranje suđa uključivati samo kada su pune, najbolje noću;
  • Ne ostavljati električne uređaje u režimu „spreman za rad“ (stand-by). Potrebno je isključiti ih potpuno;
  • Koristiti tuš umesto kupanja u kadi, jer će se na taj način uštedeti značajne količine vode i energije.

Šta se sve promenilo između dve grejne sezone

Grejna sezona ove i prošle godine počinje u potpuno drugačijim energetskim okolnostima.

Rat u Ukrajini koji je počeo invazijom Rusije na tu zemlju u februaru 2022, doveo je do energetske nestabilnosti u Evropi.

Evropska unija je uvela sankcije Rusiji na izvoz određenih količina nafte i gasa, što je izazvalo bojazan u brojnim zemljama Starog kontinenta da tokom ove grejne sezone neće biti dovoljno energenata.

Na energetsku krizu u Srbiji dodatno je uticao i kolaps sistema u Elektroprivredi Srbije – šest blokova u Termoelektrani Nikola Tesla ispalo je iz pogona u decembru 2021.

Utvrđeno je da je u vagone utovaren ugalj lošijeg kvaliteta, koji se tokom transporta natopio vlažnim snegom i zamrznuo, a takav nije smeo da bude upotrebljen u blokovima termoelektrane.

Usledili su novi incidenti, pa je 20. decembra došlo do eksplozije i u postrojenju za sušenje uglja u Kolubara-Preradi u Vreocima.

Bez struje je bilo oko 126.000 ljudi, a u nekim selima oko Ivanjice ljudi nisu imali struju nekoliko dana.

Posle ovog incidenta, tadašnji direktor EPS-a Milorad Grčić podneo je posle pritiska javnosti ostavku na mesto direktora i otišao iz preduzeća.

Ministarka energetike Zorana Mihajlović rekla je početkom leta da je javno preduzeće Elektroprivreda Srbije u 2022. ušlo sa „velikim gubitkom“.

Dodala je da je „realno“ da se zaduži dodatnih milijardu evra, kako bi moglo da funkcioniše.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslednjih meseci pominje i dodatni uvoz struje tokom zimskog perioda.

On je početkom septembra zatražio od Turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana pomoć u isporuci električne energije iz Azerbejdžana u Srbiju.

„To bi nam u zimskim mesecima mnogo toga olakšalo“, rekao je Vučić.

Zbog problema sa energetskim pogonima, Milan Đorđević iz sindikata radnika EPS rekao je za N1 da će uvoza struje na zimu sigurno biti.

„Kolubara nema dovoljno uglja da može da podmiri Termoelektranu Nikola Tesla da bi se proizvela domaća električna energija u dovoljnoj količini“, dodao je Đorđević.

„Situacija u Kolubari je takva da mi ne očekujemo da damo stopostotnu proizvodnju, onu koju smo mi navikli.“


Pogledajte video o svetskoj energetskoj krizi

Energetska kriza: Šta je posredi
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.