Milo Đukanović

REUTERS/Johanna Geron

Višemesečna politička kriza u Crnoj Gori intenzivirana je novim razmimoilaženjem predsednika Crne Gore Mila Đukanovića i stranaka koje su pobedile njegovu partiju pre dve godine na izborima.

Đukanović nije želeo da predloži mandatara koga su udruženo predložile stranke koje mu se protive i tražio je raspuštanje skupštine, što bi značilo i vanredne izbore, ali je skupštinska većina u petak, 30. septembra odlučila da ne usvoji dnevni red, pa nije ni razmatrala predlog predsednika države.

Protivnici Đukanovića su na njegov predlog odgovorili podnošenjem inicijativu da skupština glasa o razrešenju predsednika Crne Gore, smatrajući da je prekršio Ustav time što njihovom bloku nije ponudio mesto premijera.

„Ova inicijativa ima određeni politički značaj, a sumnjam da će imati ustavno-pravni epilog“, smatra pravnik Stevo Muk iz crnogorskog Instituta alternativa.

S obzirom na trenutno stanje stvari, Crna Gora je u političkoj pat poziciji.

Ukoliko neko ne popusti, pred Crnom Gorom je period duboke političke nestabilnosti.

„Onda nastaje ustavna i politička kriza kakvu ni politička ni ustavna praksa ne poznaje“, kaže Muk za BBC na srpskom.

Crnom Gorom trenutno vlada kabinet Dritana Abazovića u tehničkom mandatu.

On je imao podršku partije crnogorskog predsednika Mila Đukanovića, ali ju je izgubio posle potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

Abazović je bio deo koalicije koja je pobedila Đukanovićevu Demokratsku partiju socijalista (DPS) na izborima 2020, ali je potom učestvovao u smeni koalicione vlade u kojoj je bio i uz podršku Đukanovićeve partije postao je premijer.

Sada opet sarađuje sa strankama sa kojima je zajedno pobedio Đukanovića i one su predložile drugog mandatara – Miodraga Lekića, bivšeg ambasadora SR Jugoslavije i dugogodišnjeg protivnika crnogorskog predsednika.

Đukanović je odbio da predloži Lekića za mandatara, navodeći da mu nisu dostavljeni potpisi potrebnog broja poslanika koji su ga podržali, kao i da se četiri partije koje su, između ostalih, navele da su formirale većinu, nisu odazvale pozivu na konsultacije.

„Nisam stekao utisak da postoji jasna većina koja bi bila u stanju da formira vladu koja bi ponudila rešenja veoma teških problema na finansijskom, ekonomskom, pravnom, institucionalnom i političkom planu“, rekao je predsednik Crne Gore.

Protivnici su mu odgovorili inicijativom da skupština glasa o njegovoj smeni.

Šta se desilo u skupštini?

Skupština Crne Gore u petak, 30. septembra nije usvojila dnevni red tako da se nije ni raspravljalo o predlogu Đukanovića o skraćenju mandata skupštini.

Za usvajanje dnevnog reda glasalo je 39 poslanika, protiv je bio 41, a uzdržanih nije bilo.

Đukanović, koji je došao na sednicu, rekao je potom novinarima da su „oni koji ne žele dobro Crnoj Gori, odgovorni za institucionalnu paralizu“ zemlje, prenele su podgoričke Vijesti.

Dodao je da će se konsultovati sa pravnim timom o tome da li postoji prostor za još jednu inicijativu, ali je naglasio i da neće povući nijedan potez koji mu Ustav ne dozvoljava.

„Gordijev čvor se jedino moće presjeći vanrednim izborim“, rekao je Đukanović.

Dan uoči sednice, kada su održani skupštinski odbori bez njegovog prisustva, iz Đukanovićevog kabineta prosleđeno je saopštenje u kojem se skupštinska većina optužuje da se boji raspisivanja vanrednih izbora koji bi doveli do stabilnosti Crne Gore.


Šta hoće skupštinska većina?

dritan abazović

Fonet
Vlada Dritana Abazovića je od avgusta u tehničkom mandatu

Partije koje su podržale Lekića za mandatara zahtevaju da se njihovom kandidatu da prilika da formira vladu.

Oni tvrde da je Đukanović prekršio Ustav jer nije pozvao na razgovore o mandataru za sastav vlade sve predstavnike političkih partija, kao ni Lekića kog je većina poslanika podržala.

Zato je, kažu, 41 od 81 poslanika u parlamentu potpisao inicijativu za razrešenje predsednika.

Predlog su potpisali poslanici Demokratskog fronta, Demokratske Crne Gore, Ujedinjene i Prave Crne Gore, Građanskog pokreta URA, Socijalističke narodne partije (SNP), Pokreta za promjene (PzP) i CIVIS-a.

U inicijativi se navodi da stranke nisu bile u obavezi da predsedniku dostave potpise poslanika koji podržavaju izbor premijera, te da je predsednik bio dužan da predloži mandatara u roku od 30 dana od pada Vlade.

Predsednik nije dužan da mandat dodeli kandidatu koji ima podršku većine poslanika i njihove potpise, objašnjava za BBC na srpskom Zlatko Vujović iz crnogorskog Centra za monitoring i istraživanja.

„To je dobra praksa, ali nije obaveza“, objašnjava.

Stevo Muk kaže da je predsednik države ipak dužan da predloži mandatara.

„Podrazumeva se da taj mandat treba da da onome za koga se tokom perioda datog za sprovođenje konsultacija, uverio da ima najveće šanse za formiranje vlade, odnosno zadobijanje podrške 41 ili više poslanika“, kaže Muk.

Ustavom, dodaje, nije predviđen preduslov od najmanje 41 potpisa za formiranje predloga mandatara, „iako bi takva činjenica nedvosmisleno ukazivala da jedno lice zaista ima podršku dovoljnog broja poslanika“.

O zahtevu partija za smenom predsednika, s druge strane, može da odluči samo Ustavni sud – koji nema kvorum.

Ustavni sud, koga bi trebalo da čini sedam sudija, trenutno ima samo troje.

U Ustavu se navodi da su za kvorum neophodna četiri člana.

Nove sudije predlažu predsednik (dvoje sudija) i nadležno radno telo skupštine (petoro sudija).

Inicijativa za razrešenje je legitimna, ali su male šanse da će se završiti odlaskom Đukanovića sa mesta šefa države, smatra Stevo Muk.

„Osim poslaničke većine, potrebna je i većina sudija Ustavnog suda koji bi utvrdili da je predsednik prekršio Ustav.

„Teško je verovati da bi aktuelni sastav, ionako krnjeg Ustavnog suda, doneo takvu odluku“, kaže pravnik za BBC.

U intervjuu Glasu Amerike, Abazović je rekao da ne isključuje mogućnost da se izabere bar jedan sudija Ustavnog suda.

„Ja bih lično volio da se izaberu četiri sudije Ustavnog suda, imamo 19 kandidata – i više puta sam apelovao na sve poslanike da se izabere najmanje jedan sudija Ustavnog suda kako bi se vratila funkcionalnost te institucije“, dodao je.

Milo Đukanović je 2018. izabran za predsednika države i mandat mu ističe na proleće 2023.

Na poziciji predsednika je drugi put, a prvi put ju je obavljao od 1998. do 2002. godine.

Četiri puta je bio premijer te zemlje.


Kako se smenjuje predsednik u Crnoj Gori?

Ukoliko dolazi do smene predsednika pre isteka njegovog mandata, to znači da je on sam podneo ostavku, da je sprečen da vrši dužnost predsednika ili da je razrešen, predviđeno je Ustavom.

Postupak razrešenja može da pokrene skupština na predlog najmanje 25 poslanika, ukoliko se smatra da je predsednik povredio Ustav.

Ovaj predlog šalje se i samom predsedniku na izjašnjenje, kao i Ustavnom sudu koji treba da odluči da li je došlo do povrede najvišeg državnog akta.

Odluka Ustavnog suda se objavljuje i dostavlja Skupštini i predsedniku Crne Gore bez odlaganja.

„Ako je predsednik prekršio Ustav, to otvara prostor da u narednom potezu Skupština glasanjem razreši predsednika.

„Međutim, Skupština ne može da glasa ukoliko Ustavni sud nije utvrdio da je predsednik prekršio Ustav“, objašnjava Zlatko Vujović.


Šta hoće Đukanović?

Đukanović je odbio predlog da Lekić bude mandatar za sastav nove vlade, obrazloživši da mu nisu dostavljeni potpisi 41 poslanika, odnosno potrebne skupštinske većine i zatražio je raspuštanje skupštine što bi bio put za raspisivanje vanrednih izbora.

Bili bi to šesti parlamentarni izbori u Crnoj Gori od njenog osamostaljenja 2006.

„Nema drugog ustavnog puta osim parlamentarnih izbora“, rekao je Đukanović novinarima.

Na njegov predlog, predsednica skupštine Danijela Đurović zakazala je sednicu za petak, 30. septembar.

Podgorica, 15. april 2019.

Kabinet predsednika Crne Gore
Predsednik Đukanović u razgovoru za BBC

Ukoliko se usvoji predlog za skraćenje skupštinskog mandata, biće raspisani vanredni parlamentarni izbori, objašnjava Muk.

Inicijativom za opoziv predsednika poslanici, sa druge strane, pokušavaju da odlože te izbore, kaže Vujović.

„Ovi koji su pokrenuli inicijativu, blokiraju izbor sudija Ustavnog suda jer im ne odgovara održavanje izbora“, dodaje on.

Poslanici koji su podržali predlog da Lekić formira novu vladu, najavili su da neće glasati za raspuštanje skupštine.

Iz kabineta predsednice crnogorske skupštine za TV Vijesti su rekli da sednica parlamenta, na kojoj bi se i formalno mogao pokrenuti postupak smene Đukanovića, još nije zakazana jer još nije prošlo 10 dana od podnošenja inicijative za smenu, pa je to moguće najranije 4. oktobra.

Šta dalje?

Pred Crnom Gorom su nedelje važnih političkih odluka.

Stevo Muk kaže da je jedna od mogućnosti da skupština usvoji inicijativu predsednika države, skrati mandat i otvori put za raspisivanje izbora.

„Druga mogućnost je da skupština ne skrati mandat.“

Muk kaže da bi to bila situacija bez presedana u političkoj istoriji Crne Gore. U tom slučaju, postoje dva puta.

„Prvi je da nakon isteka 90 dana (rok koji je inače dat mandataru da sastavi vladu), Đukanović odluči da raspiše izbore.

„Druga mogućnost je da Đukanović otvori novi proces konsultacija i predloži mandatara posle čega ponovo teče rok od 90 dana da mandatar sastavi vladu“, objašnjava Muk.

Ako parlament izglasa vladu, ona bi nastavila da vrši vlast do narednih redovnih izbora, a ukoliko ne dobije podršku, bili bi raspisani vanredni izbori, dodaje predsednik Upravnog odbora podgoričkog Instituta alternativa.


Možda vas zanima i ova priča:

Kako je izgledao dan kada je Crna Gora postala nezavisna
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.