Nova vladajuća koalicija u Danskoj najavila je da će ukinuti državni praznik kako bi povećala budžet odbrane.
Ovo je prva odluka široke koaliciione vlade partija levog i desnog centra, prve takve od 1970-ih godina.
Premijerka Mete Frederiksen, koja predvodi novu vladu uprkos nedavnoj ostavci, najavila je da će nova vlada ukinuti 11 danskih državnih praznika kako bi se povećala produktivnost.
Jedan od njih je Store Bededag („Veliki dan molitve“), koji svake godine pada mesec dana posle Uskrsa i uveden je kao državni praznik 1686.
Najava ukidanja praznika naišla je na kritike, naročito danske verske zajednice.
- Kako ideje Martina Lutera traju duže od 500 godina
- Kako je srednjovekovna crkva oblikovala zapadnjački um
- Crkva sa rok koncertima i dva miliona sledbenika
Store Bededag je tradicionalni veliki dan potvrde i ukidanje bi za sveštenstvo i vernike bila „noćna mora“, rekla je Pernil Vigso Bage, predsednica udruženja sveštenstva.
„Potrebni su nam praznici, kao vreme okupljanja da bismo imali vremena za molitvu i razmišljanje. Sramota je imati društvo u kome mislite da to nije važno“, rekla je Sofi Olander, dekanka katedrale u Roksildu za TV2.
Preduzetnici su takođe zabrinuti.
Pekar Iver Hansen rekao je za TV SID da je taj dan bio veliki izvor prihoda za njegovo poslovanje i da bi mogao da izgubi oko 2.600 do 4.000 evra ako praznik bude ukinut.
„U Evropi je rat i moramo da ojačamo našu odbranu… A to će zahtevati da svi doprinesu malo više“, pojasnila je premijerka Frederiksen odluku o ukidanju praznika.
Ko čini novu dansku vladu?
Socijaldemokratska partija levog centra, Liberalna partija desnog centra i centristička Stranka umerenih napravile su u četvrtak 15. decembra dogovor o novoj vladi.
Dosadašnja premijerka, socijaldemokratkinja Met Frederiksen ostaće na njenom čelu.
U oktobru je Frederiksen raspisala vanredne izbore jer je njenu vladu uzdrmao izveštaj o odstrelu kuna na farmama krzna širom zemlje tokom pandemije korona virusa.
Posle prošlomesečnog glasanja, Frederiksen je kraljici Margret predala ostavku vlade uprkos tome što je njena stranka osvojila najviše glasova.
Ostavku je obrazložila željom da vlada bude sastavljena od šire koalicije.
Dogovor sa istorijskim rivalima postignut je kada su se liberali i umereni složili da odustanu od poziva na nezavisnu pravnu istragu o odstrelu ovih krznatih životinja.
Bivši premijer iz redova umerenih Lars Loke Rasumusen preuzeo je ministarstvo spoljnih poslova, a lider liberala Jakob Eleman-Jensen je postao potpredsednik vlade i ministar odbrane.
Jedan od prioriteta koalicije je postizanje cilja NATO-a od dva odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu tri godine pre roka.
Pitanje odbrane je u prvom planu danske političke debate od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru ove godine.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
