dolar

Getty Images

Tamari Ivanović iz Beograda je za godinu dana plata porasla gotovo 20.000 dinara, ali joj povećanje nije stiglo od poslodavca.

Tamara platu prima u dolarima, a razlog za njeno povećanje je porast vrednosti dolara.

Prošlog leta, dolar je u Srbiji vredeo 97 dinara, da bi američka valuta u jednom trenutku ovog leta dostigla gotovo 117 dinara za jedan dolar, što je i vrednost evra.

„Kada vidim kako dolar jača, krivo mi je što nisam štedela u ovoj valuti, već sam svu ušteđevinu pretvarala u evre“, kaže Tamara za BBC na srpskom.

„Do ove promene, činilo mi se da je evro sigurnija valuta.“

I većina najvećih investitora u svetu 20 godina, od kada je uveden evro kao zvanična valuta Evropske unije, mislila je isto, objašnjava Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće Momentum.

Ipak, prvi put za dve decenije, dolar se izjednačio sa evrom, od koga je godinama unazad bio slabiji za deset do 15 odsto.

„Američka privreda se čini otpornijom u uslovima aktuelnih pritisaka i dolar je za mnoge investitore postao sigurno utočište“, dodaje Nenad Gujaničić.

„Aktuelno jačanje dolara pogađa sve dužnike koji imaju dugove u ovoj valuti“, kaže za BBC na srpskom.

Ceo svet se suočava sa potencijalnom ekonomskom i energetskom krizom, zbog ruske agresije na Ukrajinu i sankcija koje su brojne zemlje uvele na Rusiji, a koje se mahom odnose na zabranu kupovine ruske nafte i gasa.

Prema poslednjim raspoloživim podacima za maj 2022, koje je Narodna banka Srbije dostavila BBC-ju, „manje od 20 klijenata i to pravnih lica u Srbiji ima kredite u američkim dolarima“.

„Stanje dolarskih kredita iznosi 4,1 milijardi dinara u dinarskoj protivvrednosti“, dodaju iz NBS, a ovaj iznos nazivaju „minimalnim“.

Ipak, najveći srpski klijent u zaduživanju u dolarima je zapravo država.

„U ovom trenutku, oko deset odsto javnog duga vezano je za dolar, a skoro 58 odsto za evro“, kažu iz Udruženja banaka Srbije za BBC.

Razlika u kursu koštaće Srbiju, prema procenama stručnjaka, oko 580 miliona evra.

Dok većina ljudi neće direktno osetiti teret promene kursa na sopstvenom kreditu, Gujaničić objašnjava da će se jačanje dolara ipak preneti na kućni budžet posredno – kroz cenu energenata.

„Cena sirove nafte i gasa se tradicionalno izražava u dolarima“, kaže on.

„Stoga, ako dođe do jačanja kursa dolara prema dinaru od deset procenata, isto toliko će poskupeti nafta i gas, pod pretpostavkom da njihova cena na svetskom tržištu ostane nepromenjena.“


Zašto je porasla vrednost dolara?

  • Vrednost američkog dolara porasla je jer su investitori tražili utočište usred rastuće neizvesnosti u svetu, kao i zbog agresivnog delovanja Federalnih rezervi Sjedinjenih Američkih Država u borbi protiv inflacije, piše Beta.
  • Federalne rezerve SAD predstavljaju centralni bankarski sistem u ovoj zemlji.
  • Rastuća inflacija koja je u SAD izazvala najveći skok cena za 40 godina, podstakla je Federalne rezerve da agresivno podižu kamatne stope, što povećava tražnju za američkim dolarima.
  • Američki dolar je svetska rezervna valuta i smatra se sigurnim utočištem u vreme globalnog ekonomskog stresa.
  • „Dolar će verovatno ostati jači od skoro svih valuta tokom ovog kvartala“, rekao je Mark Hefele, glavni investicioni direktor u Global velt menadžmentu, a prenosi Beta.
menjačnica

BBC

Da li zadužene čeka ‘švajcarski scenario’?

Američki dolar je, objašnjava Gujaničić, ojačao iz nekoliko razloga.

„Federalne rezerve SAD (FED) su se agresivno upustile u borbu sa inflacijom, za razliku od Evropske centralne banke (ECB) i učinile sopstvenu valutu atraktivnijom“, kaže on.

Inflacija predstavlja kontinuiran rast opšteg nivoa cena, a povezana je sa padom kupovne moći ljudi.

Investitori su, dodaje broker, počeli više da veruju i švajcarskom franku, ali napominje da „tu prestaje svaka sličnost sa aktuelnim jačanjem dolara i rastom švajcarskog franka sa počecima velike ekonomske krize“.

„Dakle, malo je verovatno da će dužnici čiji je dug vezan za dolar pretrpeti sudbinu zaduženih u švajcarcima“, kaže broker.

„Tim pre jer će ECB morati da isprati FED u dizanju kamata, što bi uz pre ili kasnije postignuto primirje u Ukrajini, vratilo u izvesnoj meri snagu evru.“

U Srbiji se tokom prethodne decenije jedan broj klijenata zadužio u švajcarskim francima, jer je njihova vrednost bila niža od vrednosti evra, pa su i krediti bili povoljniji.

Ipak, oni su se suočili sa velikim problemom kada je vrednost švajcaraca počela naglo da raste pa su zajmove morali da prebace na evre ili dinare.

„Narodna banka Srbije je zato (zbog problema sa švajcarcima) propisala da banke mogu fizičkom licu odobriti kredit koji je indeksiran deviznom klauzulom – samo pod uslovom da je valuta obaveze evro“, kažu iz NBS.

„Tako da banke u portfolijima u segmentu fizičkih lica nemaju kredite vezane za američki dolar.“

Prema podacima Kreditnog biroa na dan 31. maj 2022, ukupan broj stambenih kredita je 152.437 od čega je 151.018 u evrima, kažu iz Udruženja banaka Srbije.

„Svi ostali krediti, u dinarima, pa i u drugim valutama, čine do jedan odsto ukupnog broja stambenih kredita“, dodaju iz Udruženja za BBC.

Ipak, iz Udruženja kažu da je svetska „situacija jednostavno previše delikatna da bi iko mogao da donese jasan sud o budućim kretanjima na tržištu“.


Koliko statistika utiče na svakodnevni život ljudi:

Ekonomski podaci o privredi Srbije su u porastu, ali to ne znači da građani bolje žive.
The British Broadcasting Corporation

Od gasa do nafte – koliko će poskupeti energenti?

Srbija, prema poslednjem dogovoru iz maja 2022. sa Rusijom, plaća kubik gasa 400 dolara, a iz Vlade Srbije su ovu cenu nazvali „povoljnom“.

Ipak, na cenu gasa presudno utiče promena vrednosti nafte, a oba energenta Srbija plaća u dolarima.

Dok se na gas u Srbiji greje oko 300.000 domaćinstava, nafta se koristi kao osnova za gorivo.

Ukoliko vrednost ovih energenata skoči, prodavci bi mogli automatski da podignu cene.

Samo jačanje dolara nije jedini problem, smatra Gujaničić, koji presudno utiče na cenu energenata.

„Cene energenata su na izrazito visokom nivou i verovatno se neće značajnije spustiti, osim u slučaju prekida rata u Ukrajini ili izbijanja jače recesije koja bi suzbila tražnju“, objašnjava on.


Pogledajte intervju sa ministarkom energetike Srbije:

„Greška je što smo predali naftnu i gasnu privredu Ruskoj Federaciji“
The British Broadcasting Corporation

Ko bi mogao da profitira?

Verovatno jedini dobitnici promene vrednosti dolara su zemlje koje su najveći proizvođači nafte i gasa, kaže broker.

„Oni su zabeležili ekstreman rast tržišne vrednosti“, dodaje Gujaničić.

„Na nešto nižem nivou, moguće je naći ekonomske dobitnike mimo naftnih kompanija, a to su sve firme koje izvoze na američko tržište, odnosno prihoduju u dolarima, dok troškove plaćaju u drugoj valuti.“

„Klijenti koji naplaćuju posao u dolarima imaće korist od promene vrednosti valute“, kažu iz Narodne banke Srbije, ali Gujaničić objašnjava da „domaće kompanije imaju prilično mali izvoz na američko tržište“.

„Ali to ne znači da nije moguće naći manje pojedinačne dobitnike jačanja dolara poput IT firmi i frilensera u ovoj branši koji primaju plate u dolarima“, dodaje on.

Ipak, monetarni stručnjak upozorava da bi ove ostvarene pozitivne kursne razlike veoma lako mogle biti samo Pirova pobeda.

Sam rast dolara je, kaže broker, „posledica nekolicine navedenih faktora“, poput rata u Ukrajini i skoka inflacije u Evropi, pa misli da oni „veoma lako mogu negativno uticati i na ove biznise“.

pumpa

Getty Images

Koliko će država Srbija morati da plati?

Država Srbija moraće da plati i razliku u vrednosti valute, jer je deo javnog duga vezan za dolar.

Javni dug, prema Zakonu o javnom dugu, obuhvata isključivo direktni i indirektni dug države. Direktni dug predstavljaju neposredna zaduživanja, dok indirektne čini izdavanje garancija koje država daje.

„Gro javnog duga naše države je vezan za evre, što je sasvim razumljivo s obzirom da nam je evrozona najvažniji trgovački partner“, kaže Gujaničić.

„Srbija je u proteklih nekoliko godina znatno promenila nepovoljnu strukturu javnog duga“, kažu iz Udruženja banaka Srbije, kada je smanjen udeo kredita vezanih za dolar.

Oko deset odsto javnog duga, koji je izražen u dolarima, svakako će se povećati sa jačanjem dolara, ali Gujaničić kaže da to nije glavni problem srpske zaduženosti.

„Činjenica da ulazimo u vreme viših kamata, posle dekade jeftinog novca, svakako će značajno opteretiti javne finansije s obzirom da će u narednom periodu biti potrebno mnogo više novca da se finansiraju kamate“, kaže on.

Broker zapravo objašnjava situaciju koja se predviđa na svetskim bankarskim tržištima, a podrazumeva da se očekuje povećanje visine kamata na sva zaduženja, kako potrošača, tako i država.


Pogledajte priču o dolaru koji izgleda kao pravi:

Lažni dolar koji ni stručnjaci ne mogu da prepoznaju
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.