EU samit: Lideri prekidaju razgovore jer nema saglasnosti oko najvažnijih funkcija

Posle sastanka u Briselu, lideri Evropske unije podeljeni su oko pitanja ko treba da zauzme najvažnije funkcije, pa su pregovori ponovo odloženi.

Najveća rasprava vodi se oko toga ko će biti naslednik predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera. Nadali su se da će u nedelju uveče doći do dogovora.

Diplomate kaže da je predsedavajući samita Donald Tusk predložio da holandski političar levog centra Frans Timermans nasledi Junkera.

Tuska bi na funkciji zamenila bugarska političarka desnog centra Kristalina Georgieva.

U nedelju popodne samit je prekinut kako bi Tusk održao bilateralne razgovore, u nadi da će iznaći rešenje. Pregovori su se nastavili tokom doručka u ponedeljak, ali su kasnije ponovo odloženi za utorak.

I nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron rekli su da je odabir kandidata sada komplikovaniji zato što su majski izbori doneli kraj dominacije stranaka levog i desnog centra politikom EU.

„Kada nemate samo dva partnera, nego tri ili četiri, nije lako definisati problem“, rekla je Mekel reporterima, priznajući da ove nesuglasice „izgledaju loše“.

„Ali kompromis se mora naći – ukoliko potraje duže od ovoga biće istorijski beznačajno.“

Izbori u maju doneli su veliki rast snage liberala – uključujući i Makronovu koaliciju – i Zelenih, kao nacionalista. Ali nijedna od ovih grupa nema većinu.

„Moramo da učimo iz ove prepreke – mi projektujemo sliku Evrope koja nije ozbiljna, potrebna nam je bolja priprema za ove sastanke“. Požalio se i da „nedostaje osećaj dužnosti da se Evropa brani kao celina“, rekao je Makron novinarima.

• Merkel i Makron bez dogovora o najvažnijim evropskim funkcijama
• Da li se nacionalistički talas širi Evropom
• Šta evropski izbori znače za Balkan
• Izveštaj Evropske komisije: Ponovo „ali“ za Zapadni Balkan

Kakav kompromis je predložen?

Samit u nedelju je retka pojava – sazvan jer lideri EU 20. juna nisu uspeli da se dogovore o kandidatima za mesto predsednika Komisije i drugih važnih funkcija – predsednika Evropskog saveta (ko bi zamenio Tuska), visokog predstavnika za spoljnu politiku (Federika Mogerini), predsednika Evropskog parlamenta i predsednika Evropske centralne banke.

Georgieva je predložena za naslednicu Tuska. Ona je ekonomista, bivša potpredsednica Evropske komisije, a od 2017. godine obavlja funkciju izvršen direktorke Svetske banke.

Naslednik Junkera na čelu Komisije biće odgovoran za predlaganje novih zakona EU, sprovođenje ovih pravila i vođenje trgovinskih sporazuma.

Ali predlog da Timermans, trenutno Junkerov zamenik, postane predsednik Evropske komisije naišao je na otpor država istočne Evrope i lidera desnog centra iz najveće političke grupacije u EU, Evropske narodne partije (EPP).

Prema predloženom kompromisu, kandidat EPP-a za predsednika Komisije, Nemac Manfred Veber bi umesto toga postao predsednika Evropskog parlamenta. Petogodišnji mandat bi mogao da podeli sa liberalnim lidero Gajem Verhofštadom.

Prema ovom dogovoru, spoljnu politiku EU vodio bi liberal, ili Dankinja Margaret Vestager ili premijer Belgije Čarls Mihel.

Na svim najvišim EU funkcijama će doći do promena, posle izbora u maju.

Sati cenkanja – može li ovo da potraje?

Adam Fleming, BBC dopisnik iz Brisela piše:

Prva stvar koju lideru EU (i novinari) treba da urade je da se naspavaju posle više od 17 sati rasprave, cenkanja, pogađanja, svađanja i bezuspešnog traženja kompromisa.

Sledeća stvar je da se saglase oko „paketa“ kandidata za najviše funkcije pre nego što Evropski parlament izabere predsednika u sredu, čime bi umanjili manevarski prostor liderima država članica, tako što će dotirati jednu od nagrada.

Naravno, ova mrtva tačka će se u jednom trenutku prevazići – na kraju će se saglasiti oko kandidata za posao predsednika Komisije, a izbor verovatno neće ni biti iznenađenje. Iskusniji bi rekli „na Zapadu ništa novo“.

Ali mnogo ljudi sada postavlja pitanje da li je ovaj način donošenja odluka održiv, u podeljenoj EU u kojoj nijedna osoba, partija, institucija ili ideologija nema moć da donosi odluke.

Čemu ova politička svađa?

Kada se odlučuje o kandidatima u obzir moraju da se uzmu rezultati izbora i ostvari prihvatljivu ravnotežu većih i manjih država, polova i u smislu geografije.

Evropski parlament želi da se lideri drže procedure „Špicenkandidata“ (glavnog kandidata) iz 2014. godine – prema kojoj najviše pozicije dobijaju oni koje predlože partije koje su bile najuspešnije na izborima.

Ipak, predsednik Makron je među onima koji se protive Manfredu Veberu, kao predlogu EPP-a, i procesu „Špicenkandidata“.

Sa druge strane, političari iz Poljske, Mađarske i Rumunije nisu zadovoljni načinom na koji je Timermans, „briselski veteran“, sprovodio politiku vladavini prava EU.

Portparol mađarske vlade Zoltan Kovač je tvitovao da je imenovanje Timermansa na najvišu EU funkciju bilo „potpuno neprihvatljivo“.

Imenovanja na EU pozicije – posebno na mesto šefa Komisije – zaoštrilo je ne samo nacionalne rivalitete već i one između Evropskog saveta i Evropskog parlamenta, koje je jedino telo u Evropskoj uniji čiji se članovi biraju direktno.

Makron ističe da je potrebno predložiti dvojicu muškaraca i dve žene za četiri najvažnije funkcije. Peta funkcija – predsednik parlamenta – je uglavnom u rukama evropskih poslanika.

Kako se odlučuje ko se imenuje na koju funkciju i šta je njihov posao?

Prema sporazumima EU, premijeri država članica – Evropski savet – predlažu predsednika Komisije, a zatim glasaju poslanici u Evropskom parlamentu.

Izbor se postiže kvalifikovanom većinom – i to:

• ako 72 odsto država članica glasa za (21 od ukupno 28)
• ako te države predstavljaju najmanje 65 odsto ukupne populacije EU

Pritisak je sve veći – predviđeno je da poslanici EP o kandidatu lidera glasaju tokom sednice koja će se održati od 15. do 18. jula – mandat novog rukovodstva treba da počne 1. novembra.

Predsednik Evropskog saveta bira se kvalifikovanom većinom lidera EU, i trebalo bi da stupi na dužnost 1. decembra. Ona ili on će rukovoditi sastancima i samitima EU i upravljati opštom strategijom Unije, dok se Komisija bavi detaljima.

Visoki predstavnik za spoljnu politiku rukovodi Službom EU za spoljne poslove, i bave se pitanjima kao što su nuklearni program Irana, Kosovo i intervencije Evropske unije u Africi.

Favorit za poziciju predsednika Evropske centralne banke je Jens Vejdman, predsednik nemačke Bundesbanke. ECB je morala da umiri tržišta posle krize evrozone i upravlja velikim dugovima i problemima Grčke. Banka ima ogroman uticaj, imajući u vidu stalne brige oko evra.

Predsednik evropskog parlamenta vodi debate poslanika i kontroliše glasanje za većinu EU zakona.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]