Hapšenje vođe Četničkog pokreta – Kako Srbija tretira dobrovoljce

Komandant Četničkog pokreta Bratislav Živković uhapšen je zbog sumnje da je „organizovao učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi“, potvrdilo je Više javno tužilaštvo u Kruševcu.

Živković je jedan od šestorice građana Srbije koji se nalaze pod istragom Generalnog tužilaštva Ukrajine zbog sumnje da su učestvovali u sukobima u istočnoj Ukrajini na strani pro-ruskih snaga.

Državljanima Srbije za učešće na stranim ratištima preti kazna zatvora od šest meseci do pet godina, a ukoliko u sukobu učestvuje kao deo grupe, kazna je rigoroznija – od godinu do deset godina zatvora.

Iz Ukrajine do nagodbe

Prema podacima koje je Viši sud u Beogradu dostavio Radiju Slobodna Evropa, do početka 2018. godine ovaj sud osudio je 28 državljana Srbije zbog učešća u ratu u Ukrajini.

Čak 26 optuženih priznalo je krivicu i nagodilo se sa Tužilaštvom. Zatvorsku kaznu služe četvorica dobrovoljaca, a ostalima je izrečena uslovna kazna.

Praksa nagodbi sa povratnicima predstavlja rizik za bezbednost države, tvrde autori regionalnog izveštaja Foruma za istraživanje ekstremizma na Zapadnom Balkanu.

Pravni sistem na različite načine tretira učesnice u sukobima u Ukrajine od učesnika u sukobima u Siriji, piše u izveštaju.

„Nisu problematične samo nagodbe i to što ne znamo pod kojim uslovima su one sklopljene, problematično je i to što su povratnici iz Ukrajine optuženi za krivično delo učešće u oružanom sukobu u stranoj državi, dok su povratnici iz Sirije optuženi – i osuđeni – za dela vezana za terorizam“, objašnjava Isidora Stakić, jedna od autora istraživanja.

Povratnici iz Sirije

Istraživanje se bavi i načinom na koji dobrovoljci napuštaju Srbiju.

Dok dobrovoljci iz Srbije nelegalno i tajno odlaze u Siriju i Irak, doborovoljci za Ukrajinu odlaze legalno, kako bi navodno isporučivali humanitarnu pomoć.

Od 47 ljudi koliko se iz Srbije pridružilo konfliktima u Iraku i Siriji, sedmoro je optuženo za dela povezana sa terorizmom, a četvoro za finasiranje terorističkih organizacija.

Prve kazne za međunarodni terorizam

Obilazak Sirije sa ruskom vojskom

Za razliku od povratnika iz Rusije koji su prekršili član Krivičnog zakona koji se odnosi na učešće u oružanim sukobima u inostranstvu, pobvratnicima iz Sirije se sudi zbog terorizma.

„Problem je to što država Srbija različito tretira svoje građane u zavisnosti od njihove verske i etničke pripadnosti, presude i nagodbe su samo jedan od primera takvih praksi“, kaže Stakić.

Ona smatra da to vodi diskriminaciji.

„Dok se povratnici iz Ukrajine slobodno šetaju gradom, to može samo dalje radikalizovati muslimane i dovesti do toga da se bošnjačka manjina oseća ugroženo i diskriminisano“.

„Teroristi i patriote“

Slučaj Gorana Pavlovića i Rejhana Plojovića, povratnika iz Sirije koji su početkom aprila ove godine osuđeni zbog finansiranja terorizma i izlaganja srpskih državljana terorizmu, najekstremnije oslikava razliku načina na koji se pravni sistem odnosi prema povratnicima iz Ukrajine i Sirije.

Različit tretman se opravdava time što su dobrovoljci islamske veroispovesti koji su se borili u Siriji povezani sa poznatim terorističkim grupama, dok grupe sa kojima se povezuju dobrovoljci iz Ukrjaine nemaju takvu etiketu, piše u istraživanju.

Navodi se i to da se Nacionalna strategija za borbu protiv terorizma ni na koji način ne bavi srpskim državnjanima koji se bore u Ukrajini, uprkos kritici eksperata za bezbednost.

„Ovde je osnovni problem što se u Srbiji etno-nacionalizam i desni ekstremizam ne doživljavaju kao pretnja. Nijedan od režima u ovom veku nije raskrstio sa srpskim nacionalizmom, nije se ogradio od njega“, smatra Stakić.

Značaj hapšenja vođe Četničkog pokreta ne može se porediti sa važnošću epiloga hapšenja, smatra Stakić.

„Problem desnog ekstremizma u Srbiji ne može biti rešen jednim hapšenjem, neophodne su dublje sistemske promene. Dominantna ideologija desni ekstremizam čini prihvatljivim i normalnim. Tako su povratnici iz Ukrajine patriote, a povratnici iz Sirije teroristi“, kaže.