„Definitivno posedujemo obeležja narko države“, priznaje Jan Struis, predsednik najvećeg holandskog policijskog sindikata.
„Nismo, naravno, Meksiko. Nemamo 14.400 ubistava. Ali ako pogledate infrastrukturu, veliki novac koji donosi organizovani kriminal, paralelnu ekonomiju, jeste, mi imamo narko državu.“
Njegove reči odjekuju u društvu potresenom ubistvom koje je izašlo daleko izvan mehura kriminalnog podzemlja.
Nasilno ubistvo Derka Virsuma razvejalo je uobičajenu zabludu koja vlada ovde: da narko karteli ubijaju samo svoje ljude.
Četrdesetčetvorogodišnji otac dvoje dece ubijen je u septembru na oči supruge ispred njihovog doma u Amsterdamu.
- Zlatni prsten – jedini trag u rešavanju ubistva starog nekoliko decenija
- Teška vremena za seks biznis u Amsterdamu
- Odmetnuti regrut: Izbačen sa obuke, pa ukrao avion i pobegao
„Ovo treba da nas uplaši“
Virsum je bio advokat svedoka državnog tužilaštva Nabila Bakalija, koji je postao doušnik u slučaju protiv dvojice najtraženijih osumnjičenih u Holandiji.
Ubistvo počinjeno usred bela dana u mirnom predgrađu doživljeno je kao napad na građansko društvo, demokratiju i vladavinu prava.
„Ovo treba da nas uplaši“, upozorio je javni tužilac Fred Vesterbeke. „Moramo da nastavimo da koristimo krunske svedoke inače ništa nećemo postići.“
Odjednom je na videlo isplivao strah da će raj za korisnike droga da se pretvori u utočište narko kriminala koji će narušiti privredu.
„Nekoliko incidenata u poslednjih nekoliko godina služilo je kao prilično jasno upozorenje“, objašnjava Vuter Lomans, čiji bestseler, Mokro mafija, beleži uspon nove generacije kriminalaca u Amsterdamu.
„Sve je ukazivalo na to da bi nasilje moglo da se prelije iz podzemlja u nadzemlje i sada se to desilo.“.“
Lumans navodi spisak niza incidenata kao dokaz eskalacije brutalnosti:
- Dvojica dečaka ubijeni u obračunu kalašnjikovima kad su se meci odbili od zidova
- Majka ubijena pred decom
- Odsečena glava ispred kafića
- Ubistvo brata krunskog svedoka Reduana Bakalija
- Ubistvo advokata Derka Virsuma
Šta je „Mokro mafija“?
„To je ulični sleng. Mladi Marokanci zovu jedni druge ‘Mokro'“, kaže Lumans, koji je knjigu napisao zajedno sa Marijnom Šrajverom.
„Smislili smo to ime, Mokro mafija, da bismo dočarali o čemu govori knjiga. Sad vidim da ga koriste u policijskim izveštajima. To je priča o mladićima koji odrastaju u delovima Amsterdama u koje turisti ne zalaze.“
„To nisu kanali, Rajksmuzeum, Van Gog. To su siromašni stambeni blokovi. Oni ne dobijaju iste prilike u životu. To je nešto čemu se teži, oni žele karijeru u podzemlju.“
Organizovani kriminal, „trulež društva“
Čak i pre Virsumovog ubistva, izveštaj koji je naručio gradonačelnik Amsterdama u avgustu opisao je glavni grad kao „Valhalu za trgovce drogom“.
Holandija još nije narko država, ali postoji opasnost da se u nju pretvori, upozorio je ministar pravde Ferd Graperhaus.
Bez stroge intervencije, rekao je on, „imaćete ministra koji ovde stoji sa tamnim naočarima umesto nekoga koga možete pozvati na demokratsku odgovornost.“
„Znali smo da će se to desiti“, rekao mi je Jan Struis. „Advokati, gradonačelnici, policajci – svima su nam upućivane pretnje iz organizovanog kriminala. Svi alarmi su zvonili na uzbunu, ali su političari bili naivni. Sada je trulež zahvatila same temelje našeg društva.“
Nekoliko dana kasnije, jedan drugi holandski advokat, Filip Šol, pogođen je metkom u nogu iz kola u pokretu dok je šetao psa blizu svog doma sa druge strane granice, u Nemačkoj.
Prema jednoj anketi, 59 odsto ljudi smatra da je Holandija sada narko država, drugim rečima zemlja čija ekonomija zavisi od trgovine ilegalnim drogama.
Čini mi se ironično da u birokratskoj zemlji koja vam šalje podsetnik za plaćanje poreza na psa ili momentalnu kaznu za neplaćeno parkiranje, gangsteri i dalje ostaju na slobodi ili redovno izbijaju revolveraški obračuni u podzemlju.
Hapšenje najtraženijih u Holandiji
Potom je ove nedelje došlo do hapšenja krupne ribe u Persijskom zalivu.
Riduan Tagi priveden je kad je pokušao da uđe u Dubai sa lažnim ispravama i zadržan prema međunarodnoj poternici pod sumnjom za višestruka ubistva i trgovinu drogom.
Policija ga opisuje kao jednog od „najopasnijih ljudi na svetu“. Ovaj četrdesetjednogodišnjak sumnjiči se da je naredio niz „likvidacija“, uključujući ubistvo Derka Virsuma.
Holandska policija podnela je zvaničan zahtev za njegovo brzo izručenje, pred veliko suđenje pripadnicima podzemlja u martu 2020. godine.
Slučaj „Marengo“ uključuje pet ubistava i niz pokušaja ubistava, uključujući brata doušnika Nabila Bakalija.
Za Riduana Tagija smatra se da živi u Dubaiju sa ženom i šestoro dece.
Holandska policija kaže da je njegovo hapšenje usledilo posle tesne međunarodne saradnje umesto kao posledica dojave. Sto detektiva je učestvovalo u akciji i šef policije Erik Akerbam izjavio je da je hapšenje „od velike važnost za Holandiju“.
„Tagi i njegovi plaćenici predstavljaju pretnju po vladavinu prava. Veoma je važno za nas kao policiju da uklonimo tu pretnju“, rekao je on.
Narednog dana, šest ljudi uhapšeno je širom Holandije pod sumnjom za pranje novca i posedovanje droge i vatrenog oružja.
Iako je hapšenje Riduana Tagija predstavljalo uspeh za holandske snage reda i zakona, Vuter Lomans sumnja da će to odvratiti mlade ljude od želje da pođu njegovim stopama.
„Radi se o prilikama u društvu. Oni se ne razlikuju od bankara ili novinara, i oni žele da zarađuju novac. Ukoliko niste dobar fudbaler ili niste dovoljno pametni da se iščupate iz tog sveta, ovo je njihov način. To nije samo problem sa drogom, to je i društveni problem.“
Koliko je veliki holandski problem sa drogom?
Holandija je na neki način stvorila savršeno okruženja za cvetanje trgovine drogom.
Sa razrađenom saobraćajnom mrežom, popustljivim zakonima i kaznama za droge, blizinom velikog broja unosnih tržišta, to je očigledno čvorište globalnog toka narkotika.
Slavni pisac Roberto Savijano, koji je opisao svet organizovanog kriminala u napuljskoj Kamori, smatra da je uticaj mafije u Amsterdamu još gori.
„Imate klanove iz čitavog sveta, zato što je Holandija jedna od najvažnijih tranzitnih luka. Oni znaju da ko god kontroliše Holandiju, drži jednu od arterija globalnog tržišta drogom“, rekao je on za list Volkskrant.
Na crnom tržištu zarađuju se milijarde i milijarde evra. U Holandiji su 2017. godine proizvedene sintetičke droge u uličnoj vrednosti od 18,9 milijardi evra.
Meke droge se 30 godina uvoze iz Kolumbije i Severne Afrike.
Danas se značajan deo sintetičkih droga – MDMA, LSD, amfetamini, GHB i kristal met – proizvodi upravo u Holandiji. Štaviše, ova zemlja smatra se svetskim liderom u toj delatnosti.
Šef policijskog sindikata Jan Struis ističe brzinu kojom se ove droge rasturaju širom planete.
„Na dan kad je Donald Tramp postao predsednik, na Shipholu su pronađene prve prepoznatljive narandžaste ekstazi pilule ‘trumpovke’; 24 sata kasnije prodavale su se u Australiji.“
„Ima mnogo Meksikanaca koji pomažu da se proizvodi kristal met u Holandiji. Viđate pogone za proizvodnju kokaina u Venecueli i Surinamu, viđate veoma niske cene u Amsterdamu, Liverpulu i Mančesteru. Svaki gram koji kupite odlazi na organizovan kriminal i finansiranje ovih narko kartela.“
Gde se Holandija uklapa na mapi droge
Južnoamerički narko bosovi započinjali su posao pošiljkama za Zapadnu Afriku. Droge su potom putovale na sever preko starih krijumčarskih ruta iz Maroka, a mladi Marokanci čiji su se roditelji preselili u Holandiju i dalje su zadržali porodične veze i putanje migracija koje su mogli da iskoriste.
Policija pretpostavlja da je Riduan Tagi tako stekao bogatstvo. Nasledio je „stečenu kontrolu“ nad krijumčarskom rutom i počeo da rastura kokain umesto kanabisa – što je proizvelo više novca i više nasilja.
Iako kolovođe često operišu na međunarodnom planu, policija strahuje da mogu da koriste uticaj kod kuće za kontrolu plaćenih ubica koje postaju sve mlađe.
„Policija razume, ali nema načina da interveniše“, sleže ramenima Jan Struis, „ne radi se samo o smanjenju budžeta. Nema više ni timova za prevenciju maloletnih prestupa. I tako mladi ljudi nestaju sa radara. I onda ih odjednom viđamo kako pomažu pri likvidacijama.“
Ali da li to znači da se Holandija pretvorila u narko državu?
„Nemamo tela koja vise s mostova“, tvrdi Vuter Lomans, „ali imamo korupciju na dokovima, nasilje nad advokatima, pretnje novinarima. Definitivno postoje obeležja blage verzije narko države.“
Ukoliko i ima taj nezavidni status, on se uglavnom manifestuje ispod radara.
Holandska ekonomija možda ne zavisi od industrije droge ili je ona ne definiše, ali industrija vrši sve veći uticaj na društvo.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
