Holandski poljoprivrednici traktorima su zakrčili ulice i puteve, zahtevajući bolji tretman, izazvavši tako najveću gužvu na putevima u Holandiji dosad, navodi agencija za saobraćaj ANWB.
Bilo je zakrčeno oko 1.136 kilometara puta tokom jutarnjeg špica, prenosi agencija.
Poljoprivrednici su ljutito reagovali na optužbe da su većinom oni odgovorni za povećanu emisiju azota.
U izveštaju se zahteva da se određene stočne farme zatvore i da se smanji dozvoljena brzina, kako bi se smanjilo zagađivanje.
Poljoprivrednici smatraju da su ispali žrtve, dok avio industrija prolazi nekažnjeno.
I u Beogradu vozila zakrčila ulice
Beogradski taksisti su danas ponovo blokirali određene ulice.
Okupljanje je počelo u podne, a zatim su kolone vozila sa četiri lokacije krenule ka centru grada.
Kako navode, taksisti protestuju zato što država ne sprovodi zakon protiv „privrednih društava i udruženja koja nezakonito, posredstvom aplikacija, obavljaju taksi prevoz“.
Najavili su da će se još više približiti centru grada kako bi se njihov glas čuo.
Koliko su masovni protesti u Holandiji?
Organizatori su očekivali da se oko 15.000 traktorista pridruži protestu u centru Haga.
Poljoprivrednici su stigli, probivši ograde usput.
Kako navodi lokalna televizija NOS, tri osobe su uhapšene, a navodno je 500 straktora stiglo na odredište čak sat vremena pre početka demonstracija.
Među transparentima koji su se pojavili, jedan se posebno istakao „Nema poljoprivrednika – nema hrane“.
Jedan novinar je izjavio da je park Maliveld u Hagu bio prepun, ali su traktori nastavili da pristižu. Gradonačelnica Haga Polin Krike upozorila je građane na „nebezbednu situaciju“.
https://twitter.com/West_Mir/status/1178964342374576128?s=20
Ali glavno zakrčenje desilo se na autoputu. Kolona traktora na jednom delu autoputa u južnoj provinciji Brabant potpuno je zagušila saobraćaj.
https://twitter.com/ANWBverkeer/status/1178947486712549376?s=20
Nisu samo poljoprivrednici izašli na ulice, već i njihova deca koja redovno traktorom putuju do škole u gradu Omenu na istoku zemlje.
Koliko je situacija ozbiljna?
Vrhovni sud Holandije, presudio je u maju da pravilnici za izdavanje građevinskih dozvola krše zakone Evropske unije o zaštiti životne sredine od emitovanja gasova poput amonijaka i azotnog oksida, obustavivši tako hiljade projekata poput izgradnje novih puteva, stambenih naselja i aerodroma.
Savetodavno telo je prošle nedelje istaklo da su potrebne drastične promene, kako u poljoprivredi, tako i na holandskim putevima.
Narodni poslanik Tjerd de Grot je predložio da se prepolove zalihe mesa, što bi značilo šest miliona svinja manje i 50 miliona manje pilića. Izjava je razbesnela uzgajivače.
On je okrivio uzgajivače životinja za povaćanu emisiju azota i istakao da je ključ budućnosti zapravo moderna, održiva poljoprivreda.
Stočari smatraju da su merenja neprecizna i da su debatu o emisiji štetnih gasova preoteli gradski protivnici klimatskih promena.
„Osećamo se kao da smo saterani u ćošak i da ljudi iz grada dolaze i govore nam kako treba da radimo stvari na selu“, izjavio je za sajt Trouw jedan od organizatora protesta Mark van den Over.
Dodao je da ne treba za sve okriviti poljoprivrednike.
Televizija RTL je prošlog meseca izvestila da su najzagađenije oblasti u zemlji Amsterdam, okolina aerodroma Shiphol i Roterdam.
Borci protiv klimatskih promena kritikovali su vladu Holandije, zbog odluke da se u zemlji ponovo održavaju trke Formule 1. Ministar sporta je izjavio da se nada da mere ograničenja emisije azota neće uticati na trku.
Holandska vlada ima za cilj da do sledeće godine smanji emisiju štetnih gasova za 25 odsto u odnosu na to koliko je iznosila 1990. godine. Prošlog meseca je procenjeno da je emisija gasova smanjena za 15 odsto. To je, uglavnom, zahvaljujući manjoj emisiji metana, azota i drugih gasova. Nivo ugljen dioksida je ostao isti.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
