medalja za nobelovu nagradu

AFP
Dele 830.000 evra

Džon B. Gudinaf, M. Stenli Vahtingem i Akira Jošino dobili su Nobelovu nagradu u oblasti hemije, za razvoj litijum-jonskih baterija.

To su uređaji za punjenje, koji se koriste za prenosive aparate.

Sa 97 godina Gudinaf je najstariji Nobelov laureat u istoriji.

Profesor hemije Olaf Ramstrom rekao je da su litijum-jonske baterije „omogućile moblini svet“.

Trojica naučnika će podeliti sumu od devet miliona kruna, odnosno oko 830.000 evra.

Litijum-jonska baterija je laka, punjiva i snažna, a koristi se za sve – od mobilnih telefona, do laptopova i električnih vozila.

Nobelov komitet je saopštio: „Litijum-jonske baterije koriste se globalno da napune prenosive elektronske uređaje koje koristimo za komunikaciju, posao, učenje, slušanje muzike i potragu za znanjem.“

Članica komiteta Sara Snogerup Lins, sa Univerziteta u Lundu, rekla je: „Dobili smo pristup tehnološkoj revoluciji. Laureati su razvili laku bateriju visokog potencijala za primenu u mnogim uređajima.“

Dodatno upotrebi u električnim vozilima, punjivi uređaj može takođe da prikupi značajnu količinu energije iz obnovljivih izbora – poput solarne i energije vetra.

Temelj litijum-jonske baterije postavljen je tokom naftne krize 1970-ih. Stenli Vajtingem, koji je pre 77 godina rođen u Notingemu u Velikoj Britaniji, radio je na razvoju energetskih tehnologija koje se ne oslanjaju na fosilna goriva.

Otkrio je titanijum disulfid – energijom bogat materijal – koji je koristio za pravljenje katoda u litijumskim baterijama.

Vajtington, koji sada radi na Birmingemskom Univerzitetu u Vestalu, napravio je anodu od litijuma. To ima veliku prednost za oslobađanje elektrona, čineći ih pogodnim za baterije.

Tako je nastao uređaj koji je mogao da olobodi samo nešto više od dva volta, ali je litijum učinio čudo.

Džon B. Gudinaf, Amerikanac rođen u Nemačkoj, predvideo je da bi katoda mogla da bude unapređena ukoliko se napravi od metal oksida, pre nego od sulfida.

Nakon potrage za idealnim materijalom, Gudvil, profesor na Univerzitetu u Teksasu, iskoristio je 1980. godine kobalt oksid da unapredi potencijal litijumskih baterija na četiri volta.

Sa Gudinafovom katodom kao bazom, Akira Jošino, koji ima 71 godinu, napravio je prvu komercijalno isplativu litijum-jonsku bateriju 1985. godine.

Jošino, koji je rođen u Osaki u Japanu, radi za Asahi Kasi Korporaciju i Mejo univerzitet.

Profesor Ramstrom, član Nobelovog komiteta sa Univerziteta u Masačusetsu rekao je: „Ova baterija je vrlo, vrlo dobra. Ima veliku snagu i visoko energičnu efikasnost, pa je našla primenu gotovo svuda.“

Boni Čarpentijer, predsednik Američkog hemijskog društva, rekao je: „Usred rastućih pretnji od ekstremnih klimatskih promena, današnja najava sija dobrodošlom svetlošću prenosivosti energije koja je omogućila neviđeni napredak u komunikaciji, transportu i drugim alatima za podršku kritičnim aspektima života širom sveta“.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezani tekstovi