Zoran Janković je drugi gradonačelnik u Evropskoj uniji po dugotrajnosti mandata na čelu prestonica.
Četvrtu uzastopnu izbornu pobedu opisuje kao najlepšu kampanju, od ukupno sedam, za koju je bio najspremniji.
„Živim kao da sam već 12 godina na odmoru – u ovom poslu neizmerno uživam.
A što se tiče izbora, svaki sam dan već 12 godina u izbornoj kampanji – sem u dva dana izborne tišine“, kaže Janković za BBC na srpskom.
Blizu je 66. godine života, ali ne izgleda kao čovek koji je ostvario zakonski osnov za odlazak u penziju – ponosno ističe da je na sistematskom pregledu od lekara dobio ocenu da je sve „u najboljem redu“.
Otuda i ne čudi odgovor na pitanje – sprema li naslednika.
„Ne možete praviti naslednika – to sam radio u Merkatoru i to je bila greška.
Mogu nekoga podržati, ali kako graditi naslednika!?
Ko je lider, ne može da bude kopija. Bez daljeg se menadžerske sposobnosti mogu učiti i naučiti, ali ne i to jesi li vođa. Vođa se rađa“.
Sa osmehom kaže da ga poznaju u čitavom regionu, mnogi govore da bi u svakoj prestonici republika bivše Jugoslavije, ako bi se kandidovao, pobedio u prvom krugu.
BBC na srpskom pisao je o Jankovićevoj biografiji i pobedi na poslednjim lokalnim izborima.
„Grad koji je spasio Sloveniju pobede desnice“
Janković je na čelo slovenačke prestonice došao 2006. godine.
Prvu ubedljivu pobedu doneo mu je program 22 ključna projekta za razvoj Ljubljane, od kojeg je potom nastao dokument Ljubljana 2025.
„Kad me mlade kolege pitaju šta da rade, ja im kažem – ono najteže moraju napraviti odmah, u prvoj godini mandata“
U međuvremenu, taj broj narastao je do 500 projekata na ovim izborima, a u 12 godina bilo je izvedeno više od 2.000 projekata.
Iako ga neki optužuju za populizam zbog takvih brojki, on se na to ne obazire. Sa ponosom ističe da svakog prvog utorka u mesecu ima dan otvorenih vrata za građane, a do sada mu se obratilo više od 27.500 meštana. U Ljubljani se mnogo ulaže u investicije, ali i nešto više od toga.
„Ja uvek kažem – kultura nije trošak nego investicija.
Direktor jednog našeg kulturnog zavoda ide i korak dalje i kaže – ona je i više od toga, ona menja filozofiju razmišljanja ljudi.“
Ponosno govori o pretvaranju centra grada u pešačku zonu, sređivanju obala Ljubljanice, tituli Zelene prestonice Evrope, davanju prostora u Gradskoj kući LGBT organizacijama koje tu imaju svoj kafić, ali ponajviše o duhu koji ga podseća na bivšu Jugoslaviju – gde su bili prihvaćeni svi, ma odakle dolazili.
„U Ljubljani različiti živimo zajedno i međusobno se poštujemo, na šta sam veoma ponosan. U decembru prošle godine smo imali milion posetilaca i uprkos veselom raspoloženju, nismo zabeležili nijedan incident. Nadam se da će tako da bude i ove godine“.
I dok su se slovenačke vlade opredeljivale da zemlju u migrantskoj krizi na delovima granice štite po „mađarskom modelu“ – žicom, Janković kaže da je levičarski duh Ljubljane sačuvao prednost nad desnicom.
Ipak, reč „zaštita“ iskoristiće u kontekstu svojih saradnika.
Na pitanje „od koga?“, oštro će odgovoriti da njegove „saradnike niko ne može menjati – ni mediji, ni opozicija.
Ništa, osim slabog rada“, zaključuje Janković.
„Svemirski“ Božić kraj Ljubljanice
Beograd na vodi
Janković: „Veseli me što gledam grad na vodi koji raste. Jer znam šta je ranije bilo tamo.“
BBC: „Ali brine li Vas način na koji se to sve dešava? Taj projekat prate razne kontroverze, da li Vam je uopšte bitno kako se projekti realizuju?“
Janković: „Apsolutno. Ja jesam pratio medije, ali postoji samo jedno mesto koje može da presudi – a to je sud. Vučić je opet pobedio u Beogradu i to znači da mu je većina dala pravo. Recite mi jedan veliki projekat, bilo gde, da nema takvih priča.“
Bolje prvi u gradu nego srednji u državi
I dok o lokalnim izborima govori kao o ličnom uživanju, sjajno spremnoj ekipi i pobedničkim rezultatima sa uvek više od 60 odsto glasova, Jankovićeva avantura u slovenačkoj „visokoj“ politici završila se daleko manje slavno.
Na izborima 2011. godine je pobedio, ali ga je koaliciona igra ostavila bez fotelje.
Podsetiće da tadašnji „preletač“ Gregor Virant više ne igra ulogu u slovenačkoj politici, usput dodavši da se bavio savetničkim poslom u Srbiji.
„Kad pobediš na državnom nivou – stranke počnu da trguju.
Na lokalnom nivou toga nema. Zbog toga je meni lokalni nivo sasvim dobar i više ne nameravam da se kandidujem na državnom nivou.“
Kako su Slovenci zaličili na Italijane
Slovenački izbori završeni, pobednik se i dalje traži
Janković region vidi kao polje saradnje koja funkcioniše na tri od četiri nivoa – građani, privreda i lokalne samouprave bez problema komuniciraju.
Kaže da problem nastaje ponovo na – državnom nivou.
„Mi sa Hrvatskom nemamo problem, ali se oni pojave samo za vreme izbora.
Državni izbori dobijaju se na osećanjima, a deliti ljude po nečemu za mene je tragedija“.
Tvrdi da puno toga zna iz ličnog iskustva, a posebno iz njegove dobro poznate priče o detinjstvu u selu Saraorci kod Smedereva – u koje zbog gustog rasporeda nije svratio već tri godine.
„Ja sebe opisujem kao čistokrvnog mešanca„, gotovo da ne propusti priliku da pomene Janković činjenicu da mu je otac Srbin, a majka Slovenka.
Regionalni prijatelji koji ga fasciniraju
BBC: „Ima li neko u regionu, u politici, privredi i sportu ko Vas fascinira?„
Janković (ne uključujući Sloveniju i bez dugog razmišljanja): „Đukanović u politici. Balašević u kulturi i društvu, on mi je prijatelj već 45 godina. U sportu – Željko Obradović, takođe moj prijatelj. U privredi ih ima više – Mišković, Vlahović u Rovinju.„
„Merkator“ = žalost
Slovenija ga je upoznala kao direktora nacionalnog trgovačkog ponosa – vodio je „Merkator“ osam godina.
Model privatizacije u republici koja je prva napustila Jugoslaviju ostao je poseban – država je ostala veoma bitan igrač u ključnim kompanijama.
„Kod nas privatizacija nije napravila milijardere – stvari su išli normalnim putem.“
Pravio je planove da „Merkator“ širi i izvan Slovenije, privatizuje ga kroz podelu vlasništva na četiri jednaka udela, uvede ga u saradnju sa svetskim lancem trgovine, da ga ujedini sa kompanijama srpskog i hrvatskog biznismena Miroslava Miškovića i Ivice Todorića, kupi beogradski „C market“.
Tokom tih osam godina, pored brojnih nagrada za njega i kompaniju, dobio je i – arhineprijatelja koji ga je sa čelnog mesta i smenio.
Lidera konzervativaca u Sloveniji Janeza Janšu, Janković vidi kao svog antipoda.
„Ja sam s Janšom čak igrao fudbal – i to uvek protiv njega: on je igrao u napadu, ja u odbrani.
Mislim da mi je najviše zamerao što sam prijatelj sa nekadašnjim predsednikom Milanom Kučanom, a to prijateljstvo dolazi iz košarke.
Ocenio je da imam preveliki uticaj.“
Ne propušta priliku da podseti kako su prodavačice u „Merkatoru“ plakale kad je on odlazio sa čela kompanije.
„Kad sam ja bio predsednik uprave, to je bila familija, stvorili smo pobednički duh“, seća se on.
„Preskočeno“ pitanje
BBC: „Da sad možete da odaberete jedan veliki privredni projekat u regiji, koji bi to bio?„
Janković: „Neću Vam reći. Znam šta bih napravio i bilo je reči o tome, ali ću to preskočiti. Mora biti strašno veliki problem i izazov – pa Vi sami shvatite.„
„U parnicama vodim 13:0″
Zoran Janković vodio je Rukometni savez Slovenije, bio potpredsednik Košarkaškog kluba Olimpija, vodio rukometni klub Krim Elekta, kandidovao se za funkciju u Olimpijskom komitetu Slovenije.
Sportski rečnik iskoristiće da opiše i jednu temu koja ga uznemiri kada o njoj govori.
Protiv njega je početo 17 različitih sudskih sporova, od kojih su četiri još aktivna – kaže da greši svako ko misli da je lepo ići na sud.
„Ja sam trinaest parnica na sudu dobio, ostale su još četiri od sedamnaest.
Nikada nisam ništa rekao protiv suda, jer sud je jedino mesto gde se sve može rešavati – u suprotnom, ostala bi ulica.
A bilo je godina u Sloveniji kad je narod tražio krv.“
Pretresi kuće pred televizijskim kamerama, navodi o umešanosti sinova u koruptivne radnje – to je tamnija strana karijere Zorana Jankovića koji odsečno negira da je u ovom regionu upravo ovakvo breme obavezna oznaka biznismena.
„Najgore je što je moja porodica obeležena.
Šta su moja deca kriva što je otac odlučio da se bavi politikom? Ali, i obratno, što su roditelji krivi, u ovom slučaju moja majka, jer otac je pokojni, što se sin bavi politikom?“
Ipak, uprkos svemu tome, otac Damjana i Jureta ovako odgovara na pitanje – koliko će još mandata biti na čelu Ljubljane.
„To je jedina stvar koju sebe ne pitam, od prvog mandata.
Ja sam šest dana godišnje odsutan, kad sam sa ženom i majkom na moru u Rovinju – ali meni je ovde tako lepo, sa zadovoljstvom dođem ujutru, kao da sam došao kući.
Šta će biti, zavisi od zdravlja, motivacije i želje, poverenja građana“, kaže Janković na početku svog četvorogodišnjeg mandata.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
