iran i srbija, sastanak

Anadolu Agency
Odnosi sa Iranom: Srbija može da snosi posledice zbog sastanaka sa iranskim zvaničnicima

Sukob Sjedinjenih Američkih Država i Irana, izazvan ubistvom iranskog generala Kasema Sulejmanija, stvara nove podele u svetu.

Dok predsednici Turske i Rusije, Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin u zajedničkoj izjavi pozivaju SAD i Iran da se uzdrže od dalje eskalacije sukoba, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen smatra da je očuvanje nuklearnog sporazuma sa Iranom „važnije nego ikada pre“.

Upitan da prokomentariše ubistvo visoko rangiranog iranskog generala, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da taj događaj „unosi mnogo neizvesnosti u budućnost sveta“.

Kako je izgledao napad Irana na američke baze
The British Broadcasting Corporation

(Potencijalni) kamen spoticanja u odnosima sa EU i SAD

Ambasador Irana u Beogradu Husein Mola Abdolahi je izjavio prošle godine u intervjuu za Radio Beograd da su odnosi sa Srbijom „najveći prioritet za Iran u regionu“.

Iako se pri nedavnim posetama iranskih zvaničnika Srbiji govorilo o produbljivanju odnosa između dve zemlje, sem pokušaja ukidanja viznog režima, nije došlo do konkretnih koraka u tom smeru.

Ipak, Srbija je u Ujedinjenim nacijama glasala protiv Rezolucije o zaštiti ljudskih prava u Iranu koju su predložile zemlje članice Evropske unije.

„Sigurno je da se na to (u Evropi) ne gleda s odobravanjem“, kaže Borivoje Erdeljan, dugogodišnji dopisnik medija u Srbiji sa Bliskog istoka.

Kao što odbija da uvede sankcije Rusiji, Srbija odbija da napravi distancu prema Iranu i time sledi američku politiku, tvrdi Boško Jakšić, spoljnopolitički analitičar.

Takvom politikom bliža je Evropskoj uniji „imajući u vidu da EU pokušava da spasi nuklearni sporazum po svaku cenu i time spasi režim u Teheranu od poprilično strogih američkih sankcija“, kaže on.

Jakšić veruje da pitanje Irana do sada „nije bilo na dnevnom redu u odnosima sa Amerikom“, jer Srbija nije prodavala oružje Iranu, niti je pružila utočište ljudima bliskim iranskom režimu koje američka administracija smatra „teroristima“.

„Srbiji je pametnije da se ne upušta u velike globalne igre, pogotovu na Bliskom istoku, jer tamo možete očas da se spržite“, dodaje on.

Bezvizni režim: Uspostavljen, pa ubrzo ukinut

Odluka od ukidanju viza građanima Irana 2017. godine predstavljena je kao ekonomski opravdana radi jačanja privredne razmene između dve zemlje, kao i pospešivanja turizma.

Međutim, neki analitičari tumačili su je kao uslugu za nepriznavanje nezavisnosti Kosova.

Tada je i uvedena direktna avionska linija Beograd – Teheran.

Hiljade ljudi stizale su iz Irana u Srbiju – mnogi od njih nastavili su iz Beograda put ka Evropskoj uniji, pa je Brisel tražio od Srbije da vrati vize.

Vlada Srbije odlučila je 8. oktobra 2018. da ukine bezvizni režim s Iranom, a nekoliko dana kasnije vize su uvedene građanima Srbije koji žele da putuju u Iran.

„Posle gostiju iz Turske i Kine, Iranci su na trećem mestu po broju noćenja u Beogradu. Ipak ne možemo da ugrozimo naš bezvizni režim, jer pritisak iz EU, da Iranu ponovo uvedemo vize, rastao je sve više“, rekao je ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić.

Taj potez je ugrozio odnose sa Evropskom unijom, kaže Erdeljan.

Srbija može da sklapa različite sporazume sa zemljama koje nisu članice EU, ali tokom pristupnog procesa trebalo bi da uskladi odluke sa zajedničkom viznom politikom Evropske unije.

„Iran je prijateljska zemlja, mi se nećemo pridružiti sankcijama, raznim rezolucijama i deklaracijama kojima se osuđuje Iran. A Srbija ima obavezu da vizni režim usklađuje sa viznim režimom EU“, izjavio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić nakon što je odlučeno da se ponovo uvedu vize za građane Irana.

Krajem septembra 2019. parlamentarna delegacija iz Irana posetila je srpski parlament.

Tom prilikom predsednica Poslaničke grupe prijateljstva Jasmina Karanac zahvalila se iranskim kolegama na „principijelnom stavu njihove zemlje u pogledu nepriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova“.


Diplomatski odnosi: Od „najveće žurke na svetu“ do zahlađenja

Diplomatski odnosi između Jugoslavije i Irana uspostavljeni su 1945.

„Možda paradoksalno, ali odnosi dve zemlje su bili na vrhuncu za vreme vladavine Josipa Broza u Jugoslaviji i šaha Reze Pahlavija u Iranu“, kaže Jakšić.

Šah Reza Pahlavi

BBC
Šah Reza Pahlavi

Seća se da je video jedan zanimljiv detalj iz šahove palate, gde su na raznim stolovima stajale fotografije šaha s liderima sveta.

„Na jednom stočiću u prvom redu stajala je fotografija Reze Pahlavija i Josipa Broza, a iza njih slike s Adenauerom i De Golom.“

Da su lideri dve zemlje imali bliske odnose, potvrđuje Borivoje Erdeljan. On podseća da je Tito bio među gostima na proslavi 2.500 godina Persijskog carstva organizovanom 1971. u Persepolisu.

U tom trenutku, na „najskuplju zabavu na svetu“ su došli neki od najznačajnijih svetskih političara (među zvanicama su bili potpredsednik SAD Spiro Egnju i rumunski predsednik Nikolaj Čaušesku), ali i članove kraljevskih porodica – u luksuznim šatorima su bili smešteni princ Filip i princeza Ana iz britanske kraljevske porodice i car Haile Selasije iz Etiopije.

Zvanice u Persepolisu na proslavi 2.500 godina Persijskog carstva (1971)

Mondadori Portfolio
Među zvanicama na proslavi 2.500 Persijskog carstva bio je i Josip Broz Tito

Posle Islamske revolucije, odnosi su bili relativno zamrznuti, objašnjava Jakšić.

„Opipavao se puls, vlasti u Jugoslaviji pokazale su viši stepen obazrivosti“, kaže on.

U vreme ratova u Jugoslaviji, najbolje odnose s Iranom su imali Bošnjaci.

„Posle toga su odnosi ‘poravnati’. Ali oni nisu ni srdačni, ni ekonomski probitačni“, zaključuje Jakšić.

„Našu diplomatiju karakteriše amaterizam“, kaže Borivoje Erdeljan, dodavši da srpski političari ne obraćaju dovoljno pažnje na ovaj deo sveta, niti dovoljno poznaju njegove kulturne i religijske specifičnosti.

Od žena koje posećuju Iran očekuje se da pokriju glavu i kada su visoko pozicionirane političarke.

Tokom posete Iranu 2015, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković nosila je hidžab, što je bivši ambasador u Egiptu i Libiji, Dušan Simeonović ocenio kao „preterivanje“.


Trgovinska razmena – skromna

Prema raspoloživim podacima iz Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-decembar 2018. godine, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena sa Iranom iznosila je 52,2 miliona dolara.

Ukupan izvoz iz Srbije u Iran u 2018. godini, iznosio je 9.8 miliona dolara, čime je Iran zauzeo 60. mesto od 183 zemalja u koje je Srbija izvozila tokom protekle godine.

Srbija izvozi karton, kukuruz, duvan, mašine za pakovanje i kuglične ležajeve, a iz Irana uvozi polimer polistiren, naftu i ulje, aluminijum.

Međunarodni poslovni forum Srbija-Iran u organizaciji Privredne komore Srbije

Anadolu Agency
Međunarodni poslovni forum Srbija-Iran u organizaciji Privredne komore Srbije

U junu 2018. ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić najavio je potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Irana, ali do toga još uvek nije došlo.

Preduslov intenzivnijoj privrednoj saradnji je uspostavljanje platnog prometa, kaže Danijela Strižak iz Privredne komore Srbije.

Razlog tome je „istupanje SAD iz nuklearnog sporazuma koji je postignut 2015″, a kojim je ukinut deo međunarodnih sankcija Iranu.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.