Latinka Perović, istoričarka i nekadašnja jugoslovenska političarka, preminula je u 90. godini u Beogradu.
Četiri godine je bila sekretarka Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, posle čega je 1972. smenjena zajedno sa saradnicima Markom Nikezićem i Mirkom Tepavcem u takozvanoj „čistki srpskih liberala“ koju je sproveo Josip Broz Tito, jugoslovenski lider.
Kako je rekla u jednom od poslednjih obraćanja za tekst o Koči Popoviću, liberali su smatrali da je posle 1948. i razlaza Tita sa Staljinom „stvoren prostor za veće otvaranje, promene u privredi, ali promene i u partiji“.
„Međutim, to je ideološka barijera koju partija nije mogla da pređe. Svi koji su to pokušali, našli su se van nje“, izjavila je u oktobru za BBC na srpskom.
Smenjeni su zbog optužbi da odstupaju od partijske politike, jer su težili demokratskoj reformi društva.
Narednih 50 godina predano se bavila istorijom i analizama složenih političkih i društvenih zbivanja.
Bila je cenjena u čitavom regionu bivše Jugoslavije i često je davala intervjue.
- Koča Popović: Vispren duh nadrealiste u uniformi
- Mitra Mitrović – heroina Srbije prepuštena zaboravu
- „Čovek koji se bunio kad se niko nije bunio“: Milovan Đilas – priča o prvom, a zaboravljenom disidentu
Govorila je smirenim glasom, argumentovano iznoseći činjenice iz različitih perioda burne balkanske istorije, kako o onima koje je proučavala, tako i o onima kojima je svedočila.
Jedna je od prvih intelektualki u Srbiji koja je genocid u Srebrenici, kada su jula 1995. snage Vojske Republike Srpske ubile više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, nazvala tim imenom.
„Utisak je da su njene reči imale bolju rezonancu u regionu, nego u Srbiji, a to je opet posledica činjenice da u Srbiji liberalna elita nikada nije mogla da napusti marginu društva.
„To je problem u odnosima Srbije sa susedima, jer nikad nije istupala sa tom marginom“, kaže novinar Mijat Lakićević, dugogodišnji saradnik Latinke Perović.
Kako ističe, Perović je dobar deo karijere posvetila upravo tome da promoviše srpske liberale kako 19. veka, tako i tokom 20. i krug oko Marka Nikezića kojoj je i sama pripadala.
„Najvažniji je rad Latinke Perović na proučavanju i afirmaciji te, kako ona kaže, ‘krhke srpske vertikale’, manjinske linije u srpskom društvu, a to su liberali i liberalna misao“, dodaje Lakićević za BBC.
„Upoznavala je javnost Srbije sa tim vremenom, tim ljudima i njihovim idjama i htenjima.
„Na kraju, vrh toga i poveznica je rad na izabranim delima Zorana Đinđića, to je pet knjiga kojih, mislim da nije bilo nje, ne bi ni bilo“, kaže Lakićević.
U deo takozvane neželjene elite posebno ubraja ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića, kog je videla kao izuzetnog mislioca, ali i reformatora i modernizatora srpskog društva.
„Njen rad obuhvata 100 godina ili više od toga, a to je linija koju je ona u radu neprkidno osvetljavala.
„Radila je na otkrivanju te elite i alternative koja nikad nije dobila pravu šansu“, kaže Lakićević.
Autorka je više kapitalnih dela poput „Dominantna i neželjena elita“ o intelektualnoj eliti u Srbiji u 20. i 21. veku, „Između anarhije i autokratije“, „Zoran Đinđić i srpsko društvo“ i brojnih drugih.
Govoreći o dvema elitama, isticala je dublji sukob kao odliku cele novovekovne istorije Srbije.
„To je ono što ja zovem dominantnom i neželjenom elitom, koja se razlikovala mnogo oko programskih orijentacija obnovljene države da li se osloniti na Zapad i zapadne vrednosti ili na Rusiju i vrednosti slovenskog, patrijarhalnog sveta.
„Tu je mnogo uticala i monistička politička kultura, u kojoj je dominirala jedna partija – prvo radikalna stranka u 19. i na početku 20. veka, a kasnije Komunistička i ona je uvek pravila redukciju na štetu evropske, moderne vertikale“, ispričala je Perović u tekstu o Mitri Mitrović, zaboravljenoj prvoj ministarki u Srbiji za BBC.
Lakićević će je pamtiti kao izvanrednog sagovornika, sa kojim se moglo o svemu diskutovati.
Želela je da čuje stavove mlađih i drugačijih, a kad je govorila – govorila je iskustvom i naučnim istraživanjima.
„Iako je imala neuporedivo više iskustva životnog i znanja od mene, to se nikada u razgovoru nije primećivalo.
„Svakog sagovornika je tretirala ravnopravno, ona je prosto mamila drugačije mišljenje, želela je da raspravlja i razgovara, to je za nju bila razmena ideja“, kaže Lakićević.
Jedna od najznačajnijih političarki te generacije
Latinka Perović je čitav život ostala dosledna onome zbog čega je njena politička karijera neprirodno prekinuta, ocenjuje istoričarka Ivana Pantelić.
Opisuje je kao jednu od najznačajnijih žena političarki u jugoslovenskom periodu u generaciji posle partizanki, koje su se borile u Drugom svetskom ratu.
Latinka Perović rođena je u Kragujevcu 1933.
Završila je studije istorije i doktorirala na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu 1975.
Perović je sa 20 godina ušla u politiku, a sa 27 već je bila na čelu Antifašističkog fronta žena Srbije, navodi se u biografiji.
Smatrana je jednom od najmoćnijih žena tog vremena, jer visoku državnu funkciju nije dobila udajom za nekog uticajnog muškarca.
„Ona nam je jedina poznata žena od te generacije u vrhu partije i države.
„Ona je bila dosledna liberalnoj ideji do kraja, kritikovala je sa velikim pravom sve što se dešavalo i u vreme Miloševića, kao i posle ubistva Đinđića, vrlo je vidovito predvidela naš sunovrat odmah posle toga“, kaže Pantelić.
Ta doslednost je za „divljenje“, dodaje.
„Nije lako biti to na ovakvim prostorima.
„Tu doslednost je u životu platila političkim uklanjanjem, ali je zbog toga posle bila vrsna istoričarka“, napominje Pantelić.
Od 1976. do 1998. Perović je radila u Institutu za noviju istoriju Srbije.
Bila je i urednica naučnog časopisa Tokovi istorije od 1993. do 2000. godine.
Poslednjih decenija, vratila se u politički život, ali ne pod svetla reflektora – bila je jedno vreme članica Političkog saveta Liberalno-demokratske partije i nedavno Građanskog demokratskog foruma.
Redovno je pisala za sajt Peščanik, gotovo do smrti, o aktuelnim zbivanjima, ali je iscrpno radila i prikaze knjiga mlađih kolega.
Latinka Perović je bez sumnje, jedna od najuticajnijih ličnosti srpskog društva druge polovine 20. veka, ocenjuje crnogorski istoričar Adnan Prekić.
„To ne govorim samo zbog pozicije sekretarke CK SK Srbije, kada je sa Markom Nikezićem pokušala da Srbiju povede u nekom drugom pravcu, već zbog ideja i vrednosti za koje se zalagala.
„Nažalost, Srbija u koju su verovali oni nije preživela, ali su preživele ideje koje su ostale inspiracija i putokaz svima koji su verovali i veruju u neki drugi put Srbije“, napominje Prekić.
Okrenutost tome ogleda se i u tome što je u stanu u centru Beograda čuvala ne samo bogatu biblioteku, već i brojne skulpture Marka Nikezića, vajara i nekadašnjeg političkog saborca.
Iza Perović ostaje ozbiljno, voluminozno istoriografsko delo, napominje profesor Filozofskog fakulteta u Podgorici.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
