Prvi put posle dva i po veka, otvorena su pisma koja je zaplenila britanska Kraljevska mornarica pre nego što su stigla do francuskih mornara tokom Sedmogodišnjeg rata.
Uglavnom ljubavna pisma, pisana 1757. i 1758. godine, bila su namenjena mornarima francuskog ratnog broda, ali nikada nisu stigla do njih.
Profesor Reno Morje, koji je otkrio pisma, kaže da govore o „univerzalnom ljudskom iskustvu“.
Sedmogodišnji rat vodile su Britanija i Francuska zbog kontrole nad Severnom Amerikom i Indijom.
Rat je okončan Pariskim primirjem koji je Britaniji doneo značajne dobitke.
- Foto-dnevnik patnje, ratova i sukoba u Jugoslaviji: Šta god se dešavalo, Dragoljub Zamurović je bio tu
- Grci traže povratak drevnih skulptura, iz Britanije poručuju: „Na sigurnom su“
- Vladimir Barović: Kontroverzna smrt jugoslovenskog admirala besprekorne biografije
Profesor Morje sa Kembridž univerziteta otkrio je kolekciju od 104 pisma u Nacionalnom arhivu u okrugu Kju.
On kaže da je „bolno koliko je bilo blizu“ da pisma stignu do posade na francuskom ratnom brodu Galatea kojoj su bila namenjena.
Francuska pošta je prenosila pisma preko nekoliko luka bezuspešno pokušavajući da ih dostavi.
Britanci su zarobili Galateu dok je putovala od Bordoa do Kvebeka 1758.
Pošto su saznale da je brod u rukama Britanaca, francuske vlasti su poslale pisma u Englesku, gde su predata mornarici i završila su u skladištu.
Britanska mornarica je tada ocenila da pisma nemaju vojni značaj.
Profesor Morje je rekao da je pogledao u kutiju u arhivu „iz radoznalosti“ pre nego što je otkrio pisma.
„Shvatio sam da sam prva osoba koja je pročitala ove veoma privatne poruke.
„Oni kojima su pisma namenjena nisu imali priliku da ih vide. Bilo je veoma emotivno“, rekao je profesor Morje, čije je otkriće objavljeno u časopisu Annales. Histoire, Sciences Sociales.
Morje je identifikovao je svakog od 181 člana posade Galatee.
Pisma su bila upućena jednom broju mornara, a Morje je sproveo i genealoško istraživanje o mornarima i osobama koje su im pisale.
Među pismima je bilo i ono koje je Mari Dubosk pisala njenom mužu, prvom kapetanu broda Luju Šambrlenu.
„Mogla bih da provedem noć pišući ti… Zauvek sam tvoja verna žena“.
„Laku noć, moj dragi prijatelju. Ponoć je. Mislim da je vreme da se odmorim“, napisala je.
Istraživači navode da ona nije znala gde je njen muž i da su brod zarobili Britanci.
Šambrlen nije primio pismo i nisu se ponovo sreli, a Dubosk je umrla sledeće godine u Francuskoj.
Kapetan broda se vratio u Francusku i ponovo oženio 1761.
U drugom pismu An L’Serf poručila je mužu, podoficiru Žanu Topsanu: „Ne mogu da dočekam da te zagrčim i imam“.
„Ovo su pisma o univerzalnom ljudskom iskustvu, ona nisu svojstvena samo za Francusku ili za 18. vek“, rekao je Morje.
„Ona otkrivaju kako izlazimo na kraj sa velikim životnim izazovima.
„Kada smo razdvojeni od ljudi koje volimo zbog događaja nad kojima nemamo kontrolu, kao što su pandemija ili rat, moramo da nađemo način da ostanemo u kontaktu, da utešimo, brinemo o ljudima i održavamo strast u životu.
„Danas imamo aplikacije za komunikaciju, poput Zuma i Vocapa. U 18. veku, ljudi su imali samo pisma, ali ono što su pisali veoma nam je blisko.“
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
