Izbori u Beogradu 2022: SNS pobedio na četiri mesta na ponovljenom glasanju

Na četiri biračka mesta na kojima je 16. aprila ponovljeno glasanje za odbornike Skupštine Beograda pobedila je lista Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, saopštio je Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).

Izbori za odbornike beogradske skupštine ponoviće se na još dva biračka mesta u četvrtak, 21. aprila.

Raša Nedeljkov, programski direktor Crte izjavio je da su posmatrači te organizacije na dva biračka mesta u Beogradu uočili radnje i dešavanja koja upućuju na sumnju o kupovini glasova.

• Zašto je neobično da vlast i opozicija u Srbiji razgovaraju
• Neznani podstanari i nepoznati susedi – stalna muka biračkog spiska u Srbiji
• Ko je ko na beogradskim izborima i ko bi mogao da bude gradonačelnik

Jedan od lidera opozicije Dragan Đilas u ponedeljak, 11. aprila razgovarao je sa predsednikom vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandrom Vučićem, predloživši nove izbore do kraja godine, a da do tada grad vodi privremeni organ.

Đilas je preneo da mu je Vučić rekao da će odgovor saopštiti do kraja ove nedelje.

Pojedine opozicione stranke i koalicije, učesnice izbora, podnele žalbe Upravnom sudu zbog odbijenih prigovora, pa se sada čeka i odluka suda.

Kakvi su rezultati?

Prema preliminarnim rezultatima Gradske izborne komisije, najbolji rezultat na lokalnim izborima postigla je vladajuća Srpska napredna stranka – osvojila je 48 mandata u Skupštini grada Beograda.

Opoziciona koalicija Ujedinjeni za pobedu Beograda osvojila je 26, a opoziciona koalicija Moramo 13 odborničkih mesta.

Socijalistička partija Srbije dobija osam mandata, opoziciona koalicija NADA sedam, a po četiri mandata Srpska stranka Zavetnici i koalicija Dveri/POKS.

Skupština Beograda ima 110 odbornika, za vlast je neophodno najmanje polovina – 56 odbornika.

Nijedna od stranaka i koalicija ne može samostalno da formira vlast, ali bi SNS sa socijalistima imala potrebnu većinu.

I opozicije navode da je zasad izjednačen rezultat i da je odnos mandata 55 prema 55.

Ovi podaci poklapaju se sa procenama posmatračkih organizacija CRTA i CeSID.

Koalicija „Ajmo ljudi“ koju predvodi bivši predsednik Srbije Boris Tadić osvojila je 2,8 odsto glasova i nije prešla cenzus, kao ni Suverenisti sa 2,2 odsto i Srpska radikalna stranka sa 1,6 odsto.

Cenzus nisu prešle ni liste „Nemanja Šarović – za sav normalan svet“ sa 0,6 odsto i Ruski manjinski savez sa 0,4 odsto osvojenih glasova.

Opozicione liste podnele su više od 380 prigovora GIK-u.

Šta se desilo na izborima ponovljenim 16. aprila?

Na četiri biračka mesta na kojima je danas ponovljeno glasanje za odbornike Skupštine Beograda izašlo je 2.666 od 5.804 upisanih u birački spisak – 45,93 odsto.

Najviše glasova, 59,49 odsto, osvojila je lista Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve.

Na drugom mestu, sa 16,13 odsto je lista Ajmo ljudi – Duško Vujošević, treća je lista Vladeta Janković – Ujedinjeni za pobedu Beograda sa 6,83 odsto ili 182 glasa, a četvrta lista Miloš Jovanović – Nada za Beograd sa 4,1 odsto, odnosno 110 glasova.

Sledi lista Ivica Dačić – SPS/JS sa 3,83 odsto, lista Moramo sa 3,75, lista Zavetnici sa 1,95 i lista Dveri/Poks sa 1,31 odsto glasova

Šta je 11. aprila odlučila Gradska izborna komisija?

Gradska izborna komisija odlučila je u ponedeljak, 11. aprila da poništi glasanje na još dva biračka mesta u Beogradu.

Tako je broj mesta na kojima će biti ponovljeni izbori porastao na šest.

Prema odluci GIK-a, izbori će bitio ponovljeni na biračkim mestima: 31 i 49 u Opštini Palilula, 39 u Opštini Stari Grad, 106 u Opštini Čukarica, na biračkom mestu broj 57 u Opštini Zvezdara i na biračkom mestu broj 7 u Opštini Rakovica.

Na istoj sednici, GIK je odbila kao neosnovan 101 prigovor koje su podnele dve opozicione liste.

Opoziciona lista Ajmo, ljudi koje predvode Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i predsednik Socijaldemokratske stranke, i Dušan Vujošević, trofejni trener košarkaškog kluba Partizan iz Beograda, podnela je žalbu Upravnom sudu i zatražila da se poništi glasanje na 214 biračkih mesta u Beogradu, za koje su podneli prijave.

Sastanak Vučića i Đilasa

Na predlog jednog od opozicionih lidera Dragana Đilasa, u ponedeljak je održan sastanak njega i lidera SNS Vučića.

Đilas je prethodno predložio da zbog pat pozicije i nemogućnosti da neko ima legitimitet u novom sazivu Skupštine grada Beograda, do kraja godine budu organizovani novi izbori.

Do tada bi Gradom upravljao privremeni organ sa zadatkom da pripremi nove izbore.

Razgovor s Vučićem bio je težak, rekao je predsednik opozicione Stranke slobode i pravde (SSP).

„A za mene posebno težak, koliko verovatno samo ja i moji najbliži to najbolje znamo, u poslednjih 10 godina“, naveoje Đilas koji je često bio na meti kritika vladajuće garniture.

Prema rečima Đilasa, ako sve opozicione stranke ostanu pri stavovima zbog kojih su dobili glasove da uđu u skupštinu, onda će odnos snaga, odnosno odbirnika ostati 55:55, a to znači da niko nema većinu u gradskoj skupštini.

Preneo je da mu je Vučić rekao da će stav saopštiti do kraja nedelje posle konsultacija sa stranačkim kolegama.

• Šta su promenili izbori u Srbiji
• Mandat manje za SPS – RIK, Vučić protiv prevremenih izbora na jesen
• Koja li je tajna političke dugovečnosti socijalista

Šta su u opoziciji rekli o Đilasovom predlogu?

Listom su ga kritikovali zbog odluke da ode na razgovor sa Vučićem.

Zdravko Ponoš, zajednički predsednički kandidat dela opozicije, među kojima i Đilasove stranke, rekao je da se „sa Vučićem ne pregopvara, već se Vučićeva vlast ruši“.

Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, koja je sa Đilasovom Strankom slobode i pravde bila u koaliciji na izborima 3. aprila, takođe je kritikovao koalicionog partnera.

„Odlazak kod Vučića je IZUZETNO štetan korak, sa nesagledivim posledicama za budućnost. Iskreno apelujem da se od toga odustane“, napisao je Jeremić na Tviter nalogu u nedelju, 10. aprila.

Dao sam reč da se na ovim izborima neću kandidovati, niti govoriti u javnosti dok ne budu završeni.

Ali ovo moram da kažem, dok još nije kasno – odlazak kod Vučića je IZUZETNO štetan korak, sa nesagledivim posledicama za budućnost.

Iskreno apelujem da se od toga odustane.

— Vuk Jeremić (@jeremic_vuk) April 10, 2022

Predsednik Demokratske stranke (DS) Zoran Lutovac rekao je da je susret Vučića i Đilasa doživeo kao susret dva predsednika političkih stranaka, a ne kao susret predsednika države sa predsednikom jedne političke stranke.

Dodao je da se dodao da se Đilas ni sa kim u koaliciji Ujedinjeni za pobedu Beograda i Srbije, čiji je deo i DS, nije konsultovao pre najave sastanka sa Vučićem.

„Do susreta nije trebalo da dođe, bili smo protiv. Povod može biti častan, ali epilog je drugačiji – unižavanje institucija“, poručio je Lutovac.

Đilasa je kritikovao i Vladeta Janković, kandidat za gradonačelnika sa liste Ujedinjeni za pobedu Beograda.

To je bila velika greška, rekao je Janković za Njuzmaks adriju.

Ali, dodao je, Đilasov „opozicioni legitimitet nikako ne treba dovoditi u pitanje“.

Đilasu zamera što se nije konsultovao sa koalicijom i što je razgovarao u vaninstitucionalnom okviru, a njihov osnovni cilj je povratak institucijama.I ostale stranke, učesnice izbora koje su ušle u gradsku skupštinu, kritikovale su Đilasa.

Srpska stranka Zavetnici je saopštila da Đilas nema mandat, niti bilo kakva druga ovlašćenja da u ime cele opozicije pregovara sa Vučićem u vezi sa beogradskim izborima.

Boško Obradović, lider pokreta Dveri, rekao je da su neprihvatljivi privatni dogovbori Vučića i Đilasa i da bi trebalo insistiratio da se utvrde tačni rezultati izbora za Skupštinu grada Beograda.

Isti stav imaju i u Koaliciji Moramo.

Prethodno su lideri te koalicije organizovali protest u Beogradu, dan posle izbora, tražeći da glasovi budu prebrojavani javno na Radio-televiziji Srbije.

Na kritike, Đilas je odgovorio da mu je jedini motiv odbrana izborne volje građana Beograda i da su ga proglasili za izdajnika i pre nego što se video sa Vučićem.

„U Srbiji koja se davi u mržnji i podelama bez šanse za napredak, kao predsednik Stranke slobode i pravde idem da razgovaram sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da odbranim volju Beograđana koji su glasali za promene.

„Oni koji imaju sumnju šta ću da kažem, nisu izgleda nikad ni bili dostojni podrške koju sam im dao da budu naši kandidati i kad drugi nisu verovali u njih“, rekao je pre sastanka sa Vučićem Đilas za portal Nova.rs.

• Kako je Živorad Milosavljević 32 godine opstao na čelu opštine Sopot
• Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast
• Deset godina SNS: Šta treba da znate u 100 i 500 reči
• Demokrate i socijalisti – dva lica srpskih stranaka

Rezultati izbora u Beogradu u poslednje dve decenije

U poslednje dve decenije vlast u glavnom gradu često je oslikavala republički odnos političkih snaga, jer je u Beogradu ne samo četvrtina ukupnog broja birača, već i politički, administrativni, kulturni, ali i turistički centar Srbije.

To se lakše razume kroz jezik novca – Beograd raspolaže svotom koja je u rangu desetine državne kase.

Ukupan republički budžet za 2022. godinu iznosi 1,516 milijardi dinara, a budžet Beograda je 160 milijardi.

O tom novcu odlučivaće buduća vlast u prestonici.

19. septembra 2004. U Beogradu su održani prvi neposredni izbori za gradonačelnika.

Čelnik prestonice nije odabran u prvom krugu, a u drugi su ušli Nenad Bogdanović ispred Demokratske stranke i aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tada kao predstavnik Srpske radikalne stranke.

Pobedio je Bogdanović i vodio Beograd do smrti 2007. godine.

Izlaznost je u prvom krugu 34,6, a u drugom 32 odsto.

11. maj 2008. Gradonačelnik Beograda nije biran direktno, već preko odbornika u Skupštini grada, kao i danas.

Na tim izborima pobedio je današnji lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, tada kao kandidat DS sa osvojenih 38,9 odsto glasova i on postaje gradonačelnik.

Na drugom mestu je ponovo bio radikal Aleksandar Vučić sa 34,7 odsto podrške.

U Skupštinu grada ušle su i koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, sa 11 odsto podrške, Liberalno demokratska partija sa 6,8 odsto i SPS-PUPS-JS 5,2 odsto.

Izlaznost je bila 59,6.

6. maj 2012. Pobedu odnosi DS Dragana Đilasa sa 36,7 odsto osvojenih glasova, a na drugom mestu je ponovo bio Vučić, ali ovog puta kao predstavnik koalicije okupljene oko nove Srpske napredne stranke.

SNS u Beogradu tada osvaja 26,8 odsto glasova, a cenzus su prešli i socijalisti sa 9,5 odsto podrške i DSS sa 7,8 odsto glasova.

Izlaznost je bila 54,18.

16. marta 2014. Zajedno sa vanrednim parlamentarnim, održani su i vanredni lokalni izbori u Beogradu.

Tada je pobedila lista SNS predvođena Zoranom Mihajlović osvojivši 43,6 odsto glasova, na drugom mestu je bio DS Dragan Đilasa sa 15,7 odsto podrške, a na trećem socijalisti sa 11,4 odsto glasova.

U odborničke klupe te godine seli su i DSS Aleksandar Popovića koji su osvojili 6,39 odsto glasova.

Izlaznost je bila 50,68.

4. marta 2018. Naprednjaci su zabeležili najubedljiviju pobedu sa osvojenih gotovo 45 odsto glasova.

Na drugom mestu ponovo je bila lista predvođena Đilasom sa 18,9 odsto glasova, zatim grupa građana na čelu sa vaterpolistom i političarem Aleksandrom Šapićem sa 9,04 odsto.

Cenzus je tada prešla još samo koalicija SPS-JS sa 6,13 odsto podrške.

Izlaznost je bila 51 odsto.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]