Dodik, izbori

ALEKSANDAR GOLIC/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Predizborni bilbord SNSD u Banjaluci

Predsedništvo Bosne i Hercegovine pretrpeće promene, sudeći prema preliminarnim rezultatima rezultatima Centralne izborne komisije (CIK), dok Milorad Dodik vodi u trci za predsednika Republike Srpske, jednog od dva entiteta bivše jugoslovenske republike.

Prema preliminarnim rezultatima CIK-a, u tročlano Predsedništvo BiH ući će Denis Bećirović (Socijaldemokratska partija) i Željko Komšić (Demokratska fronta) iz Federacije BiH, kao i Željka Cvijanović (Savez nezavisnih socijaldemokrata) iz Republike Srpske.

Na osnovu 90 odsto obrađenih biračkih mesta, Centralna izborna komisija je saopštila da u trci za predsednika Republike Srpske Milorad Dodik, kandidat SNSD-a i dosadašnji član Predsedništva BiH, ima prednost od oko 28.000 glasova nad Jelenom Trivić, kandidatkinjom opozicione Partije za demokratske promene.

Tokom izborne noći, pobeda je proglašena u oba izborna štaba.

Prema podacima CIK-a, na birališta je izašlo oko 50 odsto upisanih birača.

Nedugo po zatvaranju birališta, Kristijan Šmit, visoki predstavnik, saopštio je da je doneo odluku o izmenama Izbornog zakona BiH, ali one neće uticati na glasove koje su građani dali na održanim izborima, piše sarajevsko Oslobođenje.

Iako su tokom dana sa terena stizali izveštaji o nepravilnostima širom BiH, predstavnici CIK-a naveli su da je izborni dan protekao uspešno.

U toku izbornog dana zabeležena su 52 incidenta na biralištima, od toga 26 u Federaciji BiH, 21 u Republici Srpskoj i pet u Distriktu Brčko.

Politički sistem BiH jedan je najkomplikovanijih u Evropi – zemlja ima 14 vlada i 136 ministara – pa birači uvek imaju pune ruke posla.

Na izborima je učestvovalo ukupno 7.257 kandidata i 127 političkih subjekata, saopštili su iz Centralne izborne komisije BiH, a oni se mogu naći na zajedničkoj listi koja ima više od 150 stranica.

Bosna i Hercegovina podeljena je na dva entiteta: Federaciju BiH – u kojoj većinski žive Bošnjaci i Hrvati – i Republiku Srpsku, gde većinu čine Srbi.

Taj sistem produkt je Dejtonskog sporazuma iz 1995, kojim je posle raspada Savezne Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) zaustavljen rat u BiH.

Komšić seče tortu

BBC
Komšić seče tortu

Rezultati CIK-a za Predsedništvo BiH

Prema najnovijim informacijama, u borbi za člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda, prednost ima Željko Komšić koji je osvojio 183.529 (53,61 odsto) glasova. Njega protivkandidatkinja Borjana Krišto osvojila je 158.781 glas (46,39 odsto).

Kada je reč o borbi za člana Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda, kandidat ujedinjene opozicije Denis Bećirović trenutno ima 285.108 glasova (oko 57 odsto), dok je dosadašnji član Predsedništva, Bakir Izetbegović iz Stranke demokratske akcije osvojio 187.380 glasa (37,59 odsto).

Za sada je obrađeno više od 91 odsto odsto biračkih mesta u Federaciji BiH.

Za člana Predsedništva iz reda hrvatskog naroda u prednosti je i dalje Željko Komšić (DF) koji trenutno ima 194.605 glasova (54,21 odsto), dok Borjana Krišto, njegova protivkandidatkinja ima 164.395 glasova (45,79 odsto).

U trci za člana Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda, ubedljivu prednost ima Željka Cvijanović, koja je osvojila 298.197 glasova (52,67 odsto). Njen protivkandidat, Mirko Šarović, osvojio je 203.265 glasova (35,90 odsto), objavila je Centralna izborna komisija.

Nepotpuni rezultati CIK-a poklapaju se sa podacima izbornih štabova vodećih stranaka koje su učestvovale na opštim izborima u BiH.

Bećirović se obraća novinarima

BBC
Bećirović se obraća novinarima

U štabu SDA u nedelju uveče atmosfera je bila mirna i nije bilo gužve, na jednom monitoru su se pratili rezultati, a visoki partijski zvaničnici nisu bili u štabu, javio je reporter BBC-ja.

Nešto posle 22 sata u štabu Komšićeve DF je atmosfera bila veoma vesela, a pobedničkom tonu doprinela je i torta koju je Komšić slavodobitno isekao.

U štabu SNSD-a su objavili da je Željka Cvijanović iz ove partije osvojila 95.000 glasova više od protivkandidata Mirka Šarovića u trci za srpskog predstavnika u Predsedništvu BiH.

Republiku Srpsku je do sada u Predsedništvu BiH predstavljao Milorad Dodik iz SNSD-a.

Dodik je na ovim izborima učestvovao u trci za predsednika Republike Srpske.

On je već bio na toj funkciji od 2010. do 2018. godine.

Izbori za predsednika RS

dodik

Reuters/Dado Ruvić
Milorad Dodik

U izbornoj noći, i Dodikova SNSD i Jelena Trivić iz opozicione Partija za demokratske promene poručivali su da imaju prednost.

Nekoliko sati pošto je Trivić proglasila pobedu, poručivši da će biti predsednica svih građana i da „pod zastavom RS ima mesta za sve“, u sedištu SNSD-a isto je učinio i Dodik:

U ponedeljak rano ujutro, na Tviter nalogu SNSD-a je objavljeno da je Dodik „osvojio 31.000 glasova više u odnosu na drugoplasiranog kandidata“ u izbornoj trci za predsednika RS.

Centralna izborna komisija BiH je potom potvrdila da je Dodikova prednost nešto manja 30.000 glasova na osnovu obrađenih 91 odsto biračkih mesta.

Iako je izborna trka za mesto predsednika RS u jednom trenutku izgledala tesno, neizvesnosti nije bilo oko izbora predstavnika tog entiteta za tročlano Predsedništvo BiH, a Dodikova SNSD ubedljivo je pobedila na izborima za Skupštinu RS (više od 35 odsto glasova izašlih), kao i za Parlamentarnu skupštinu BiH – više od 42 odsto glasova.

Više o izborima za predsednika Republike Srpske pročitajte u posebnom tekstu BBC-ja.

glasanje Sarajevo

BBC

Predsednik PDP-a Branislav Borenović izjavio je da je njegova stranka poslala više od 20 prigovora CIK-u, kao i nekoliko stotina primedbi na zapisnike, kao i da veruje da bi izbori za Predsednika RS mogli biti poništeni na više biračkih mesta.

„Jelena Trivić je pobedila. Mi ne odustajemo. Sve ono što smo sinoć saopštili na bazi relevantnog uzorka je tačno.

„Razlika koja je bila preko 10.000 glasova je govorila da je pobedila. Šta se dogodilo tokom noći? To ćemo da ispitamo,“ rekao je on u ponedeljak, pošto je iz CIK-a saopšteno da preliminarni rezultati pokazuju da je Dodik osvojio više glasova od Trivić.

Da li je bilo nepravilnosti?

Pravni tim Koalicije za slobodne i demokratske izbore „Pod lupom“ registrovao je 65 težih kršenja Izbornog zakona BiH, a njihovi posmatrači su do 14.30 časova u nedelju, uložili ukupno 14 primedbi na nepravilnosti uočene u procesu glasanja.

U Novom Gradu je uhapšeno pet osoba koje su na jedno biračko mesto pokušale da unesu popunjene glasačke listiće, a u Doboju je fizički napadnut posmatrač OEBS-a, državljanin Nemačke, prenela je agencija Beta.

Najviše informacija o izbornim neregularnostima stizalo je iz Doboja i Zvornika.

Vladio Rogić, član CIK-a, izjavio je da je izborni dan protekao uspešno i da su članovi ove komisije zadovoljni tokom izbornog procesa i svim onim što se događalo na biračkim mestima u BiH.

„Ako uzmemo u obzir desetak vanrednih situacija o kojima smo informisani koji mogu u jednom slučaju biti krivično delo, a u ostalih osam ili devet samo narušavanje javnog reda i mira, možemo reći da je izborni dan protekao uspešno“, rekao je Rogić.

Prvi put tokom izbornog procesa u BiH su na terenu bili i tužioci Tužilaštva BiH, koji su pratili izbore iz regionalnih sedišta Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA).

Za krivična dela izbornih prevara predviđene su kazne zatvora od tri do pet godina.

Promene izbornog zakona

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit saopštio je po završetku glasanja odluku o izmeni Izbornog zakona BiH.

Promenama je povećan broj predstavnika u Domu naroda Federacije BiH i postavljeni rokovi za početak rada parlamenta i formiranje vlade, između ostalog.

„Odlukama se uvode mehanizmi za deblokadu i strogo utvrđeni rokovi, čime će se osigurati funkcionalnost Federacije BiH. Mnoge procedure su pojednostavljene. Uvedeni su rokovi. I postoje posledice u slučaju ignorisanja ovih rokova.

„Posle današnjih odluka, nijedna politička stranka, niti bilo koji izabrani zvaničnik, neće više moći držati Federaciju taocem. I očekujem od svih posvećenost zajedničkom radu u konstruktivnom duhu „, poručio je Šmit.

Cilj ove odluke je, kako je saopšteno iz kancelarije Visokog predstavnika međunarodne zajednice za BiH, poboljšanje funkcionalnosti Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) i obezbeđivanje blagovremene implementacije rezultata održanih izbora.

Ovim merama, tvrdi Šmit, uspostavlja se ambijent za dalju izbornu i ustavnu reformu, kao i ispunjavanje obaveza koje je Bosna i Hercegovina preuzela na putu integracije u EU i rešavanje konkretnih problema sa kojima se ova zemlja suočava.

Takođe, navodi se da ove mere jačaju ustavne zaštitne mehanizme za konstitutivne narode koje su osigurali Dejtonski mirovni sporazum i Ustav, uz istovremeno sprečavanje zloupotrebe ili paralize sistema.

Kako je protekao izborni dan?

Jovana Georgievski i Slobodan Maričić, BBC novinari

Glasanje u Banjaluci

BBC

U banjalučkom naselju Borik, glasači su od jutra strpljivo čekali pred vratima učionica na biračkom mestu osnovne škole Vuk Karadžić.

Nešto posle devet ujutro, najviše je bilo penzionera i ljudi sa malom decom, a od mlađih glasača tek poneko.

„Od jutros je vanredno velika gužva, odziv je odličan, ja sam iznenađena“, kaže Jelena Radovanović, jedna od posmatračica na izborima.

Kako dodaje, glasači su „još pre sedam ujutro zauzeli mesta i čekali otvaranje biračkih mesta.

Među njima je i sedamdesetosmogodišnji Danilo, koji kaže da redovno izlazi na izbore „još od vremena Jugoslavije“.

„Nadam se da će biti bolje i da će pobediti narod“, kaže penzioner za BBC na srpskom.

par na glasanju u Banjaluci

BBC

Bilo je i onih koji su na glasanje u Banjaluci izašli u foto-finišu.

„Ceo dan sam razmišljala da li da izađem ili da ne izađem, u mojim godinama nemam više šta da dočekam. Ali izašla sam zbog moje dece“, rekla je za BBC Ana, 82-godišnja penzionerka.

Ana, penzionerka iz Banjaluke

BBC
Ana, penzionerka iz Banjaluke

Početak izbornog dana u Sarajevu je protekao uglavnom bez problema.

„Sve protiče kako treba, jutros nije bilo gužve, ali sada već ljudi polako pristižu u većim brojevima… Nedelja je, neradan dan, pa dok se probude“, kaže uz osmeh Samira Hot, članica biračkog odbora na glasačkom mestu na Filozofskom fakultetu u Sarajevu.

Glasanje u Sarajevu u Prvoj ekonomskoj školi u Sarajevu

BBC
Glasanje u Sarajevu u Prvoj ekonomskoj školi u Sarajevu

Ipak, u glavnom gradu BiH je zabeležen i nesrećan slučaj – starija žena preminula je na biračkom mestu u sarajevskom naselju Grbavica, posle čega je ono privremeno bilo zatvoreno.

Ona je preminula posle epileptičnog napada na samom ulazu u biračko mesto.

Glasanje na tom mestu bilo je produženo i posle 19 časova.

Za šta se glasalo?

U oba entiteta se glasalo za članove Predsedništva BiH.

Bosna ima tri predsednika – po jednog iz redova Bošnjaka, Hrvata i Srba, koji čine tri konstitutivna naroda.

Članovi Predsedništva BiH biraju se na mandat od četiri godine, drugog kruga nema, a na mestu predsedavajućeg menjaju se na svakih osam meseci.

Potom se biralo 57 delegata Parlamentarne skupštine BiH, koja takođe funkcioniše na nivou čitave zemlje.

Ona je podeljena na dva doma – Predstavnički dom (42 člana, od čega se 28 bira u Federaciji, a 14 u Republici Srpskoj) i Dom naroda (15, biraju se indirektno u entitetskim parlamentima).

Članovi Parlamentarne skupštine posle formiraju Veće ministara ili Savet ministara, organ izvršne vlasti u BiH – de fakto Vladu BiH.

Čini ga devet ministarstava i ministara, od kojih je jedan predsedavajući.

Tabela

BBC/LazarČovs

Potom ide entitetski nivo.

Oni koji žive u Federaciji birali su članove Parlamenta Federacije.

U zavisnosti od toga gde žive, glasali su i za članove skupštine jednog od 10 kantona na koje je Federacija podeljena.

Svaki od tih kantona ima zasebnu vladu, što znači i trku za funkcije još 10 premijera, 95 ministara i 289 poslanika kantonalnih skupština.

Republika Srpska (RS) za to vreme birala je predsednika i potpredsednike RS, kao i Narodnu skupštinu RS, koja ima 83 poslanika.

Usred svega toga je i Distrikt Brčko, zasebna teritorijalna jedinica unutar BiH, koja funkcioniše samostalno i ima izvršnu i zakonodavnu vlast.

Dejtonskim sporazumom ovo područje podeljeno je između Republike Srpske i Federacije BiH, mada su obe strane tvrdile da Brčko pripada njima.

Arbitražnom odlukom, donetom uz posredovanje američke vlada, Brčko distrikt je u martu 2000. uspostavljen kao posebna teritorijalna jedinica u sastavu nezavisne Bosne i Hercegovine.


BBC serijal – tri decenije od početka rata u Bosni i Hercegovini


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.