Konzervativna Slovenačka demokratska stranka osvojila je četvrtinu glasova na vanrednim parlamentarnim izborima u Sloveniji, ali ni ubedljiva pobeda ne garantuje Janezu Janši put ka formiranju vlade.
U skladu sa očekivanjima, na drugo mesto plasirao se debitant na parlamentarnim izborima Marjan Šarec, dosadašnji gradonačelnik Kamnika i kandidat na predsedničkim izborima koje je sa malom razlikom izgubio u drugom krugu.
Predviđa se da će Šarecu biti nešto lakše da pronađe koalicione partnere, ali i da će mu za dolazak na vlast biti potrebna mnogočlana koalicija.
„Politička predizborna zabava nije bio toliko zanimljiva, ali će afterparti biti jako interesantan jer je – sve moguće“, kaže za BBC nekadašnji ministar privrede i profesor na ljubljanskom Ekonomskom fakultetu Matej Lahovnik.
Predsednik Slovenije Borut Pahor najavio je da će mandat za sastav vlade najpre ponuditi Janši, kao relativnom pobedniku trećih vanrednih izbora za redom.
Zapadni Balkan: Sve dalje od EU
Doktor hemije na selu traži odgovore van nauke
Da li je za Janšu treća-sreća
Janez Janša traži treći premijerski mandat u nezavisnoj Sloveniji i jedini je poslanik koji je član parlamenta od osamostaljenja ove republike.
„Kada god je Janša imao priliku da sastavi vladu – on je uspeo da je sastavi, jer ima ogromno političko iskustvo“, opisuje relativnog izbornog pobednika Matej Lahovnik.
Upravo to iskustvo svrstava ga među političare „starog kova“ – jedini je od lidera značajnijih partija koji ima duži politički staž, pa bi eventualne koalicione razgovore morao da vodi sa političkim novajlijama.
Ipak, neće mu u tome pomoći raspored mesta u parlamentu, gde sa sigurnošću može da računa samo na Novu Sloveniju, programski blisku, ali uzdrmanu slabijim izbornim rezultatom i najavom lidera stranke Mateja Tonina da je spreman da podnese ostavku.
Moraće da pokuša da pridobije neku od brojnih stranaka levog centra, koje su i u izbornoj noću listom izjavljivale da uopšte ne razmišljaju o saradnji sa Janšom.
Može li da vlada koalicija šest stranaka
Pobednikom se ne mogu proglasiti ni stranke centra i levice – iako u prostom zbiru imaju dovoljan broj poslanika za formiranje vlade.
„Sigurno je da će Janša vladu mnogo teže sastaviti, ali i mnogo lakše vladati – ako uspe da sastavi vladu.
Levica će, zbog velike podeljenosti glasova i puno partija koje su ušle u parlament sa malim brojem poslanika, lakše aritmetički sastaviti vladu, ali će teže vladati“, kaže Lahovnik.
Za jednim stolom, treba da se nađu antiestablišment grupacija oko Marjana Šareca, dva bivša premijera – Miro Cerar i Alenka Bratušek, sa svima posvađani lider penzionera Karl Erjavec, umerene socijaldemokrate Dejana Židana i ekstremni levičari Luke Meseca.
Rezultati parlamentarnih izbora u Sloveniji
- Slovenačka demokratska stranka – Janez Janša, 24,96% – 25 mandata
- Lista Marjana Šareca, 12,66% – 13 mandata
- Socijaldemokrate – Dejan Židan, 9,92% – 10 mandata
- Stranka modernog centra – Miro Cerar, 9,75% – 10 mandata
- Levica – Luka Mesec, 9,29% – 9 mandata
- Nova Slovenija – Matej Tonin, 7,13% – 7 mandata
- Stranka Alenke Bratušek, 5,12% – 5 mandata
- DeSUS – Karl Erjavec, 4,91% – 5 mandata
- Slovenačna nacionalna stranka – Zmago Jelinčić, 4,2% – 4 mandata
- manjinske liste – 2 mandata
Za formiranje vlasti, potrebna je natpolovična većina od ukupno 90 poslanika.
izvor: Državna izborna komisija Slovenije
Slovenci, koji su u poslednja tri izborna ciklusa davali snažnu podršku novim igračima na političkoj sceni, ni ovoga puta nisu odustali od prakse.
Prethodnog pobednika, dokorašnjeg premijera Mira Cerara, kaznili su „oduzimanjem“ čak 26 mandata, ostavljajući ga na 10 poslanika.
Sada novajlijama ostaje da brinu i o kontroli unutar svojih labavih lista, o vernosti poslanika i mogućnosti da se poslaničke grupe podele i ne glasaju kako centrala, odnosno lider, kaže.
Ekstremna levica i desnica na sceni
Slovenci su poslali još jedan veoma važan signal o svom društvu.
Ekonomsko blagostanje, visok standard i stabilan rast privrede – daleko uspešnije u odnosu na ostale zemlje bivše Jugoslavije, nisu doneli zadovoljstvo baš svima.
Peta po snazi politička partija postala je Levica.
Predvodi je mladoliki 30-godišnji Luka Mesec, a odlikuju je oštri levičarski stavovi – pre svega odraz odnosa prema privatizaciji i životnom standardu.
„Sa njima će čak i svaka levo orijentisana stranka teško ući u koaliciju, jer imaju veoma radikalne zahteve“, opisuje gotovo neophodnog člana eventualne vlade bez Janeza Janše Matej Lahovnik.
Sa druge strane, posle decenije odsustva iz parlamentarnog života, tik iznad cenzusa završila je ultradesničarska Slovenačka nacionalna stranka populiste Zmaga Jelinčića.
„To je signal da je pitanje ilegalnih migranata bilo potcenjeno pitanje i da ga treba ozbiljno shvatati“, objašnjava Matej Lahovnik ulazak u parlament stranke koja se protivi članstvu Slovenije u NATO-u i Evropskoj uniji.
Počinje vreme izazova
Dok koalicioni pregovori još budu trajali, novoj vladi će neke spoljne okolnosti već zacrtati plan rada koji neće biti nimalo lak.
„Evropska komisija otvara pitanje prodaje Nove ljubljanske banke (NLB), što je u Sloveniji i prvorazredno političko pitanje“, najavljuje prvi izazov profesor Ekonomskog fakulteta Lahovnik.
Slovenačku privredu, koja u velikoj meri zavisi od izvoza, napred je vukao razvoj tržišta koja traže slovenačku robu – pre svega, nemačkog, francuskog i italijanskog.
Ako se tamo stanje promeni – i naslednika Mira Cerara očekuje više posla.
U tome će svakako manje razumevanja imati sindikati, posebno oni iz javnog sektora, koji očekuju ukidanje ograničenja rasta plata za budžetske korisnike, nametnutog još u kriznoj 2012. godini.
„Sindikati javnih službi će imati visoke zahteve jer rast privrede postoji, a posebno će biti aktivni kada osete da je vlada nestabilna.“
Kada se na sve te probleme doda i arbitražni spor oko granice u Piranskom zalivu sa Hrvatskom, jasno je da će Sloveniji biti neophodna stabilna i čvrsta vlada.
A, čini se, jedino to u ovom trenutku ne može da ima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
