Jedan od najdužih sukoba na svetu, između Jermenije i Azerbejdžana oko sporne oblasti Nagorno Karabah, brutalno je oživeo 27. septembra, uz žestoke sukobe.
Dok su vlasti u Jermeniji tokom vikenda objavile opštu, Azerbejdžan je u ponedeljak pokrenuo delimičnu mobilizaciju.
Deo stanovnika Stepanakerta, nezvanične prestonice sporne teritorije Nagorno Karabaha, proveo je noć u skloništima, privremeno je zatvoren put od istoka Jermenije do ove oblasti.
Privremeno je zatvoren i međunarodni aerodrom u azerbejdžanskoj prestonici Baku.
Dve bivše sovjetske republike započele su pre više od tri decenije oružane sukobe oko oblasti koja je međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana, ali je kontrolišu etnički Jermeni.
- Nagorno-Karabah: Dve teorije zavere
- Jermenija: Šest stvari koje možda niste znali
- „Umri ili priznaj“: Kako su u Azerbejdžanu mučili ljude da bi otkrili špijune
Kada je sukob pri put izbio u februaru 1988. godine, desetine hiljada ljudi ubijeno je u borbama.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je saopštio da je siguran da će njegova zemlja povratiti kontrolu nad Nagorno Karabahom.
Ratno stanje je proglašeno je u Azerbejdžanu, Jermeniji i Nagorno Karabahu – zoni oko koje se decenijama sukobljavaju dve bivše sovjetske republike.
Koliko je poginulih?
Separatističke vlasti međunarodno neprizantog Nagorno Karabaha saopštile su da je u sukobima 28. septembra poginulo 28 jermenskih vojnika.
Jermenija je u ponedeljak ujutro objavila spisak 31 poginulih. Većina nastradalih su nedavno postali punoletni – rođeni su između 2000. i 2002. godine. Među njima je dvoje civila, a radi se o ženi i detetu.
Ministar spoljnih poslova Azerbejdžana naveo je da je tokom sukoba u naseljenim mestima tokom napada koji su izvršili Jermeni stradalo šest azerbejdžanskih civila.
Prethodno je Azerbejdžan saopštio da je u nedelju na liniji vatre poginulo više od 550 jermenskih vojnika, ali je Ministarstvo odbrane Jermenije demantovalo ovaj podatak.
Obe strane tvrde da je broj poginulih kod suparnika veći, i međusobno se optužuju za pogibiju civila.
Šta se trenutno dešava?
Jermenski ministar odbrane David Tonojan doputovao je u Karabah, gde je sa predsednikom samoproglašeno nezavisnog Karabaha Araikom Arutjonjanom posetio glavni štab odbrane Nagorno Karabaha.
Iz ovog ministarstva takođe je saopšteno da se „borbe na punktovima odvijaju različitim intenzitetom“.
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je u ponedeljak da su njihovi vojnici uspešno zauzeli nekoliko strateških kota u Karabahu, kao i da su uništena dva jermenska tenka.
U saopštenju se navodi i da su jermenske snage u ponedeljak ujutro otvorile vatru na Terter u Azerbejdžanu, nedaleko od faktičke granice sa Nagorno Karabahom, saopštava ruska informativna agencija Interfaks.
„Ministarstvo odbrane [Azerbejdžana] poslednji put upozorava protivnika da će azerbejdžanske trupe odgovoriti protivmerama“, navodi se u saopštenju.
Oni su takođe objavili snimke azerbejdžanskih vojnika u borbi.
https://www.youtube.com/watch?v=fDBDJyYhIUY&feature=emb_title
Predsednik međunarodno nepriznatog Nagorno Karabaha Araik Arutjunjan saopštio je njihova strana tokom noći sprovela nekoliko uspešnih operacija protiv Azerbejdžana.
- Jermenija: Sve što treba da znate
- Azerbejdžan: Sve što treba da znate
- Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate
Kako je sukob počeo?
Ministar odbrane Jermenije kaže da je artiljerijski i vazdušni napad na mesta u kojima žive civili, uključujući i regionalnu prestonicu Stepanakert počeo u nedelju 27. septembra u 8.10 po lokalnom vremenu.
„Naš odgovor će biti proporcionalan i vojno-političko rukovodstvo Azerbejdžana snosi punu odgovornost za situaciju „, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane Jermenije.
Azerbejdžanska vlada saopštila je da su napadi odgovor na granatiranje duž celog fronta.
Pomoćnik predsednika Azerbejdžana Hikmet Gadžijev u ponedeljak je situaciju opisao kao „primoravanje Jermenije na mir“.
„Sukobi traju na liniji fronta. Sprovodimo odbrambene operacije u cilju zaštite civila i primoravanja Jermenije na mir“, rekao je Gadžijev.
Vlasti Rusije su tokom sukoba u Gruziji 2008. sukobe takođe nazivali „primoravanjem Gruzije na mir“.
Kakva je uloga Turske?
„Turska je neposredno prisutna na frontu, sa Azerbejdžancima su turski vojni stručnjaci, a koristi se tehnika turske proizvodnje, kao što su avioni i bespilotne letelice“, saopšteno je iz jermenskog Ministarstva spoljnih poslova.
Ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhum Bajramov je na ove navode odgovorio da „Turska nije umešana u sukobe“, ali da „kada je u pitanju vojno-tehnička saradnja, Azerbejdžan ostvaruje takvu saradnju sa nizom zemalja, a ponajviše sa Rusijom“, dodajući da većinu azerbejdžanske vojne tehnike čini „ruska proizvodnja“.
Predsednik Turske Tajip Redžep Erdogan pružio je podršku Azerbejdžanu nazvavši Jermeniju „najvećom pretnjom miru i stabilnosti u regionu“ i ocenio da „Jermenija treba da napusti azerbejdžansku zemlju koju je okupirala“.
Ova zemlja ima bliske veze sa Azerbejdžanom, dok sa Jermenijom nema diplomatske odnose zbog spora oko masovnih ubistava Jermena tokom Otomanske vladavine.
Ministarstvo odbrane Turske izrazilo je podršku Bakuu i ocenilo da Jermenija treba da „obustavi napade“.
„Turska i Azerbejdžan su jedna nacija u dve zemlje. Ankara i Baku su zajedno i u dobru i u zlu“, rekao je turski ministar odbrane Hulusi Akar, prenosi Anadolu, informativna agencija te zemlje.
Jermenija tvrdi da je tada sproveden genocid, ali Turska to već decenijama oštro negira.
Šta kaže međunarodna zajednica?
Evropska unija smatra da je bilo kakvo inostrano mešanje u sukobe u Nagorno Karabahu „neprihvatljivo“, saopštio je u ponedeljak šef evropske diplomatije Đuzepe Boreli.
Vlada Francuske, zemlje u kojoj živi brojna jermenska zajednica, takođe je pozvala na momentalni prekid vatre i početak dijaloga, ponudivši se da bude posrednik.
Nastavak borbi mogao bi da poremeti stanje u međunarodnoj ekonomiji jer je ovaj deo u Južnom Kavkazu koridor za gasovode kojima se nafta i prirodni gas prenosi od Kaspijskog mora do svetskih tržišta.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvalo je na momentalno smirivanje napetosti kako bi se situacija stabilizovala.
I Jermenija i Azerbejdžan bile su deo Sovjetskog saveza pre nego što se raspao 1991. godine.
U sukobima na granici u julu stradalo je najmanje 16 osoba, što je dovelo najvećih demonstracija u azerbejdžanskom glavnom gradu Bakuu.
Šta kažu sukobljene strane?
Vlasti u Jermeniji proglasile su ratno stanje i potpunu mobilizacijau, kratko pošto su sličnu odluku donele i vlasti u regionu oko kojeg se spore.
„Spremite da se branimo našu svetu domovinu“, rekao je premijer Nikol Pašinijan u izjavi.
On je upozorio da se ceo region nalazi na ivici „totalnog rata“ i optužio Tursku za „agresivno ponašanje“.
Premijer Jermenije pozvao je međunarodnu zajednicu da pokaže jedinstvo i spreči dalju destabilizaciju.
- Zločini nad Jermenima su genocid, izglasano u američkom Kongresu
- „Ukrali su nam ono najsvetije, a to je vera“
Azerbejdžan je najavio „kontraofanzivnu operaciju duž čitavog fronta kako bi suzbio borbenu aktivnost oružanih snaga Jermenije i osigurao bezbednost civilnog stanovništva“.
U intenzivnom granatiranju nekoliko sela ubijeno je i ranjeno mnogo civila, a nanete je i ozbiljna šteta na infrastrukturi, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Dodaje se da je jedan helikopter oboren, ali da je posada preživela, a 12 jermenskih PVO sistema je uništeno.
U nedelju popodne je i portparol ministarstva odbrane rekao da je azerbejdžanska vojska „oslobodila nekoliko sela koja su godinama bila okupirana“.
Brzo je stigao odgovor od jermenskog ministarstva da ova tvrdnja „ne odgovara istini“.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je u televizijskom obraćanju rekao da je politika Jermenije „pokretanje novog rata za nove teritorije“.
„Jermenija je konstantno provocirala Azerbejdžan i sada će snositi gorke posledice“, naveo je on.
„Jermenija je okupator. Okupaciji mora da dođe kraj i tako će i biti“
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) već dugo pokušava da posreduje u rešavanju sukoba, sa diplomatama iz Francuske, Rusije i SAD-a, koji pokušavaju da postignu dogovor oko prekida vatre.
Sukob koji ohrabruje Turska?
Rejhan Demitri, dopisnica BBC Kavkaz
Žestoke borbe koje su počele u nedelju predstavljaju najveću eskalaciju sukoba u poslednjih nekoliko godina.
Često se tokom ovog decenijskog sukoba dešavalo da obe strane optužuju onu drugu za ispaljivanje prvih hitaca.
Sada na delu vidimo, ne samo vojnu akciju, već i rat informacijama. Teško je dobiti nezavisnu potvrdu bilo koje vesti.
Azerbejdžan tvrdi da je „oslobodio“ teritoriju koju su kontrolisali Jermeni, a vlasti u Jerevanu demantuju te navode.
Takođe, iz Bakua je stigao demanti tvrdnji Jermenije da su njene snage nanele teške gubitke azerbejdžanskoj vojsci.
I ne samo to. Azerbejdžanske vlasti su ograničile upotrebu interneta unutar zemlje, a pogotovo je otežan pristup društvenim mrežama.
Turska empatija je možda ohrabrila Azerbejdžan. U avgustu je azerbejdžanski ministar odbrane rekao da uz pomoć turske vojske, njegova zemlja može da ispuni „svetu dužnost“ – drugim rečima, da vrati izgubljene teritorije.
Crvena zvezda i put na fudbalsku utakmicu u Jermeniju
Fudbaleri Crvene zvezde trebalo je u četvrtak u Jermeniji da igraju protiv Ararata utakmicu plej-ofa za ulazak u Ligu Evrope, ali od toga najverovatnije neće biti ništa.
Kako prenosi Radio-televizija Srbije, moguće opcije su da utakmica bude odigrana na neutralnom terenu ili u Beogradu. Kao najmanje verovatna varijanta, pominje se i direktan plasman srpskog kluba u Ligu Evrope, bez odigravanja meča.
„Odlukom Vlade u Republici Jermeniji proglašeno je ratno stanje i opšta mobilizacija. Odluka stupa na snagu od momenta objavljivanja. Svi da se jave u svoje vojne odseke. Za domovinu, za pobedu“, napisao je na Fejsbuku premijer Jermenije Nikol Pašinjan.
Prvobitno je duel Ararata i Crvene zvezde bio zakazan za 16 sati u četvrtak, 1. oktobra u Jerevanu.
Šta je Nagorno-Karabah?
Nagorno-Karabah, prema rezoluciji Ujedinjenih nacija 62/243 okupirana teritorija Azerbejdžana, od 1988. godine teži da se ujedini sa Jermenijom.
Etničke napetosti između Azerbejdžanaca i Jermena su 1992, posle raspada Sovjetskog saveza, prerasle u rat. Tenzije i dalje traju, uz sporadičnu razmenu vatre. Međuetnički sukob analitičari danas nazivaju „zamrznutim“.
Prema popisu iz 1989. godine, neposredno pre raspada Sovjetskog Saveza, Nagorno-Karabah imao je nešto više od 193.000 stanovnika.
Nagorno-Karabah proglasio je nezavisnost 2. septembra 1991. godine, ali većina država u svetu ga ne priznaje.
Prema popisu iz 2015, u ovoj međunarodno nepriznatoj republici danas živi oko 145.000 Jermena i mali broj Rusa. Stanovništvo Nagorno-Karabaha je pravoslavno, dok je većina Azerbejdžanaca muslimanske veroispovesti.
Pogledajte video o istoriji reči genocid
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
