Kejtlin Benet: Zašto je ponela pušku na slikanje za maturu

Devojka koja je sa jurišnom puškom preko ramena otišla na diplomsko fotografisanje pokrenula je žestoku debatu o ličnim slobodama, studentskim protestima i privilegiji belaca.

Kejtlin Benet je diplomirala biologiju na Kent Stejt univerzitetu.

Ova 22-godišnjakinja je sledećeg došla na fakultet sa AR-10 poluautomatskom puškom na leđima i pozirala za fotografije držeći matursku kapu sa natpisom „dođi i uzmi“.

Benet, koja je kasnije objavila sliku na Tviteru, je rekla da je na taj način protestovala protiv politike fakulteta kojom se studentima, profesorima i zaposlenima zabranjuje nošenje „smrtonosnog oružja“ – dok je „gostima“ dozvoljeno da ih poseduju u dvorištu škole (ali ne i u zgradi).

Ona je istakla da je Kent Stejt mesto na kome je „četvoro nenaoružanih studenata ubila vlada“ – misleći na incident iz 1970. godine, kada su se demonstranti protiv rata u Vijetnamu sukobili sa vojnicima koji su ispalili nekoliko hica i pogodili trinaestoro demonstranata i prolaznika.

Njen tvit je retvitovan preko 4800 puta, dok ga je lajkovalo 19000 ljudi, što je dovelo do vrtloga publiciteta – i pozitivnog i negativnog.

U naknadnim postovima na mrežama i intervjuima, Benet je objasnila o čemu se radi.

Samoodbrana

U objavi na Fejsbuku, Benet je rekla da j želela da promoviše „pravo na samoodbranu“.

Jedna od prvih reakcija aktivista za pravo na oružje posle pucnjave u srednjoj školi Parkland u februaru bila je ideja da je najbolji način da se spreči nasilje oružjem u obrazovnm ustanovama taj da se ukine „zona bez oružija“ i da se građanima koji poštuju zakon dozvoli nošenje oružja.

Benet je rekla da je izabrala AR-10, snažniju verziju A-15 puške koja je postala kontroverzna zbog česte upotrebe u masovnim pucnjavama, jer joj se slaže uz belu haljinu i štikle.

„Kao žena odbijam da budem žrtva, a drugi amandman mi to omogućava“, tvitovala je.

Kritičari odgovaraju da je istina da drugi amandman štiti pravo na nošenje oružija, ali da i to pravo može biti regulisano.

https://twitter.com/KaitMarieox/status/995699996212322304

Automatsko oružje, poput vojnih mitraljeza, je već zabranjeno, pa je pitanje gde povući liniju.

Benet kaže da misli da i mitraljezi trebaju biti legalni.

Eksplozija e-cigarete ubila čoveka

Tramp dočekao oslobođene Amerikance

Fejsbuk protiv govora mržnje, nasilja

Privilegija belaca?

Jedna od kritika na njen račun je i ta da ona uživa privilegiju jer može slobodno da nosi oružje u javnosti, dok bi pripadnici etničkih manjina – koji su već žrtve diskriminacije -rizikovali nasilan odgovor vlasti.

Policajac iz Minesote je 2016. godine ubio jednog Afroamerikanca iako ga je jasno obavestio da u kolima ima legalno oružje i dozvolu.

Benet je odgovorila da je ta tvrdnja da ona uživa u „privilegiji belaca“ – samo zato što nosi oružje bez straha – „nesumnjiv rasizam“.

„Mislim da je to veoma uvredljivo za pripadnike manjina“, rekla je u intervju za Foks. „Ne verujem da bi im se nešto loše desilo.“

Dodale je i to da je na fakultetu ranije organizovala skupove za promociju prava na oružje na kojima je bilo i nekoliko crnaca vlasnika oružja koji su nosili AR-15 puške i da nije bilo incidenata.

Neki su Benetovu povezali sa rasističkim ponašanjem, istakavši da je „lajkovala“ post na Fejsbuku koji poziva na genocid određenih „demografskih grupa“.

Tiranija vlade

Možda i najzapaljiviji deo objave Kejtlin Benet je to što je svoj postupak povezala sa pucnjavom u Kent Stejtu 1970. godine, koja je izazvala masovne proteste širom SAD i poslužila kao ratni poklič pokreta protiv rata u Vijetnamu.

Fotografija tužne devojke koja kleči nad telom umirućeg studenta nagrađena je Pulicerom i jedna je od najznačajnijih slika ere Vijetnamskog rata.

Laura Hadson, urednica kulture na sajtu The Verge, pitala je majku – koja je bila prisutna tokom pucnjave u Kent Stejtu – šta misli o stavovima Benetove.

„Da je ova devojka videla druge ljude kako umiru pred njom, možda ne bi bila tako flagrantna u podršci oružju“, odgovorila je ona.

„Da su tog dana studenti imali oružje, to bi bio još veći masakr. Mnogo više ljudi bi poginulo na obe strane. A kada neko umre pred vama, iskrvari na smrt, to vas zauvek promeni.“

Komentari Benetove oslikavaju veoma popularno verovanje među zagovornicima prava na oružje da svrha Drugog amandmana nije da obezbedi pravo na samoodbranu, već da posluži kao bedem zaštite od tiranije vlade.

Veruju da su tvorci američkog ustava skrojili amandman kako bi naoružanim građanima dozvolili da uzvrate ako im federalna vlada narušava prava.

Upravo to je motivacija modernim ultra-desničarskim milicijama i pokretima za preživaljavanje – što je posebno poslužilo nekim od proizvođača oružja za reklamu i promociju proizvoda.

Benetova je rekla da joj je zbog publiciteta na Tviteru ponuđen posao u prodavnici pištolja u Ohaju, ali naglašava da će nastaviti da zagovara prava na oružje u Kent Stejtu ali i na drugim mestima.