Kina je počela najveće vojne vežbe u vodama oko Tajvana, kao odgovor na posetu Nensi Pelosi, visoke američke zvaničnice ovom ostrvu.
Kina je lansirala 11 balističkih projektila u vode oko severoistočne i jugozapadne obale Tajvana, saopštio je Tajvan.
Tajvan je optužio Kinu da „imitira Severnu Koreju“ ispaljivanjem projektila u more oko ostrva.
Ispaljivanja raketa deo su velikih vojnih vežbi Kine, koja je usledila posle posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu u sredu.
Severna Koreja, jak saveznik Kine, optužena je za rasplamsavanje napetosti u regionu uzastopnim lansiranjem raketnih testova poslednjih meseci.
Zbog vežbi su ujedno blokirani i neke trgovinski pravci, kao i putnički vazdušni saobraćaj.
- Kina i Tajvan: Jednostavno objašnjenje pozadine sukoba
- Nensi Pelosi završila posetu Tajvanu – kakav je odgovor Kine
- Napetosti sa Kinom najveće u poslednjih 40 godina, kaže Tajvan
Kina vidi Tajvan kao otcepljenu provinciju koja će na kraju biti stavljena pod njenu kontrolu – silom ako bude potrebno.
Amerika zvanično ne priznaje Tajvan, ali održava snažne odnose sa ostrvom, što uključuje i prodaju oružja Tajvanu.
Poseta Pelosi ostrvu je podstakla napetostie, a Kina je optužila SAD da se ponašaju neodgovorno.
Dan posle posete visoke američke zvaničnice, Kina je započela velike vojne vežbe nedaleko od obale Tajvana.
Kao odgovor na kineske vežbe, ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo je da je aktiviralo odbrambene sisteme.
Kinesko lansiranje raketa i vežbe odvijaju se na nekim od najprometnijih plovnih puteva na svetu, što dovodi do poremećaja u transportnim pravbima i letovima za i sa Tajvana.
Brodovi su bili primorani da promene rutu, a očekuje se da će višednevni prekidi uticati na lance snabdevanja i kašnjenja u globalnoj isporuci.
Više od 50 međunarodnih letova sa tajvanskog međunarodnog aerodroma je otkazano.
Pogled sa Tajvana: „Ma, ovo slušamo 70 godina“
Autor: Rupert Vingfield-Haies, Tajvan
U ribarskoj luci Bi Ša Ju, ribari koji sede na levoj strani popravljaju mreže i glasno gunđaju: „Uvek smo mi mali ljudi ti koji patimo kada se političari svađaju“, kaže jedan.
„Ali šta da radimo, previše je opasno ići tamo sada“.
Drugi je vezivao čamac po povratku u luku.
„Izašao sam jutros, ali onda nas je obalska straža preko radija obavestila da se odmah vratimo u luku“, kaže on.
Većina ljudi sa kojima je BBC razgovarao ne veruje da će Kina napasti Tajvan.
„Oni su gomila gangstera“, kaže čovek koji peca na pristaništu.
„Ti komunisti mnogo pričaju, ali ništa ne urade. Živimo sa njihovim pretnjama već 70 godina“.
Analitičarka Boni Lin rekla je za BBC da će tajvanska vojska reagovati oprezno, ali i dalje postoji rizik od sukoba.
„Ako Kina odluči da pošalje avione iznad tajvanskog vazdušnog prostora, Tajvan bi mogao da pokuša da ih presretne.
„U tom slučaju postoji šansa da se njihovi avioni sudare, mogli bismo da vidimo mnogo različitih scenarija“, objasnila je ona.
Tajvanska vlada je saopštila u sredu da je avijacija u pripravnosti, kao i da je vojska ispalila rakete kako bi oterala neidentifikovane letelice iznad ostrva Kinmen, koje se nalazi blizu kopna.
Sajtovi nekoliko ministarstava našli su se na udaru sajber napada poslednjih dana, saopštila je tajvanska vlada.
Tajvan je takođe zatražio da brodovi idu različitim rutama, a u toku su i pregovori sa Japanom i Filipinima kako bi se pronašla alternativna ruta za avijaciju.
Kineske vojne vežbe izazvale su zabrinutost japanskih vlasti, jer se prostor u kojem se održavaju poklapa sa njegovom posebnom ekonomskom zonom.
Posebna ekonomska zona je pomorska zona propisana Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima koje država ima u vezi sa istraživanjem i korišćenjem morskih resursa.
Hua Ćunjing, portparolka kineske vlade je saopštila da Peking ne prihvata tu japansku ekonomsku zonu.
Kina je u sredu 3. avgusta uhapsila osumnjičenog tajvanskog separatistu u priobalnoj provinciji Džeđang, zbog sumnje da je ugrozio kinesku nacionalnu bezbednost, javljaju lokalni mediji.
Lu Šaje kineski ambasador u Parizu, rekao je za francusku TV da će se posle „ponovnog ujedinjenja“ sa Tajvanom, Peking usredsrediti na „prevaspitavanje“.
Termin „prevaspitavanje“ Kina je i ranije koristila kako bi opisala proces pritvaranja pripadnika muslimanskih manjina u severozapadnom regionu Sinđang.
Grupe za ljudska prava kažu da je u tom regionu više od milion ljudi zatvoreno.
Ove vežbe su bez presedana
Rupert Vinfild Hejs, BBC Njuz, Tajvan
U glavnom gradu situacija je i dalje mirna, ali je Tajvan primoran da preusmeri ogromnu količinu vazdušnog i pomorskog saobraćaja oko zona isključenja koje je proglasio Peking.
U međuvremenu, američki avion, koji može da prati balističke rakete, poleteo je iz Japana i kreće se ka Tajvanu.
Analitičari kažu da je jedan scenario podrazumeva da se Kina sprema da ispali balističke rakete i da se spuste u zone isključenja, veoma blizu obale Tajvana.
Kina je to uradila 1996, poslednji put kada su tenzije između Pekinga i Tajpeja bile na sličnom nivou kao što su sada.
Ovog puta, zone isključenja su mnogo bliže Tajvanu, nego pre 26 godina.
Jedna od zona isključenja je istočno od Tajvana u Tihom okeanu.
Analitičari kažu da je moguće i da se Kina sprema da pošalje projektil iznad Tajvana kako bi sletela u tu zonu.
To bi se smatralo narušavanjem vazdušnog prostora Tajvana.
Pelosi, najviša američka zvaničnica koja je u poslednjih 25 godina posetila Tajvan, posle Tajvan posetiće još nekoliko azijskih država.
Kina ju je upozoravala da ne dolazi na Tajvan.
„Oni koji se igraju vatrom neće završiti lepo i oni koji vređaju Kinu biće kažnjeni“, poručio je Vang Ji, kineski ministar spoljnih poslova, optužujući Ameriku da krši „kineski suverenitet pozivajući se na demokratske vrednosti“.
Pelosi je po završetku posete rekla da Kina ne može „sprečiti svetske lidere ili bilo koga da putuje na Tajvan kako bi odali poštovanje njegovoj cvetajućoj demokratiji“.
Pošto je napustila Tajvan, ova američka zvaničnica otputovala je u Južnu Koreju, gde se sastala sa Kim Jin Pjo, južnokorejskim kolegom.
Deo njene azijske turneje obuhvata i posetu Zajedničkoj bezbednosnoj zoni u blizini granice Severne i Južne Koreje.
Ovom zonom patroliraju snage UN koje predvode Amerika i vojska Severne Koreje.
Zbog politike koju neguje prema Tajvanu, SAD hoda po diplomatskoj ivici.
Sa jedne strane pridržava se politike „jedne Kine“, koja priznaje samo jednu kinesku vladu, u Pekingu.
S druge strane, održava „čvrste nezvanične“ veze sa ostrvom, što obuhvata prodaju oružja Tajvanu kako bi se branio.
Odnosi Kine i Tajvana – osnovni detalji:
- Zašto Kina i Tajvan imaju loše odnose? Kina i Tajvan su se podelili tokom građanskog rata 1940-tih, ali Peking insistira da će ostrvo u nekom trenutku biti vraćeno, silom ako je potrebno
- Ko upravlja Tajvanom? Ostrvo ima ustav, demokratski izabrane lidere i oko 300.000 aktivnih vojnika u oružanim snagama
- Ko priznaje Tajvan? Samo nekoliko zemalja priznaje Tajvan. Većina umesto toga priznaje kinesku vladu u Pekingu. SAD nemaju zvanične veze sa Tajvanom, ali imaju zakon koji od njih zahteva da ostrvu obezbede sredstva za odbranu
Možda će vas zanimati i ovaj video: Sto godina Komunističke partije Kine
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
