Tekst će biti dopunjavan potvrđenim izbornim listama.
Stanovnici Niša, najvećeg grada na jugu Srbije, posle šest meseci opet glasaju, ali ovog puta ne za republičke poslanike, već za novu lokalnu vlast.
Nova su i imena na listi Srpske napredne stranke (SNS), koja je 12 godina vladajuća partija u ovom gradu.
Na prethodnim izborima 2020. godine, naprednjaci su osvojili 58 odsto glasova, a Niš je prvi put u istoriji dobio gradonačelnicu.
Upravo imena aktuelne gradonačelnice Dragane Sotirovske, bivše načelnice Nišavskog okruga, na izbornoj listi stranke nema.
SNS je u široj koaliciji koju, između ostalog, čine Socijalistička partija Srbije (SPS), ali i njihovi nekadašnji rivali Zavetnici i Srpska radikalna stranka, slično kao na ponovljenim izborima u Beogradu, koji se održavaju istog dana.
Nekoliko stranaka koje su bile deo opozicione koalicije Srbija protiv nasilja ne republičkim izborima u decembru 2023. godine na izbore izlaze na listi Biram Niš.
Najveća stranka ovog nekadašnjeg opozicionog bloka Stranka slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa, neće izaći na izbore u ovom gradu.
Na listiću će se naći koalicija NADA, čiji je predvodnik Nova Demokratska stranka Srbije (DSS), a koja poput SSP-a, bojkotuje beogradske izbore.
- Lokalni izbori u Srbiji raspisani za 2. jun, zajedno sa beogradskim
- Zašto je mali broj žena na čelu gradova i opština u Srbiji
- Zašto na izborima u Topoli „dobro rađaju“ lokalne grupe građana
- Kakve sve izborne krađe postoje i kako ih sprečiti
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić raspisala je izbore za 2. jun u 66 jedinica lokalnih samouprava, gde će se glasati za odbornike skupština gradova i skupština opština.
Lokalni izbori biće u onim opštinama u kojima nisu održani u decembru 2023. godine.
U onim opštinama u kojima su održani vanredni lokalni, pobedu je u većini gradova i opština odneo SNS.
Istog dana biće i ponovljeni izbori za Skupštinu Beograda u kojoj nijedna partija nije obezbedila većinu posle prethodnog glasanja, 17. decembra prethodne godine.
Ko se ponovo bori za mandate u Beogradu, pročitajte ovde.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Kako se glasa na lokalu?
Za proglašenje izborne liste na lokalu potrebno je od 200 do 3.000 potpisa, u zavisnosti od broja registrovanih birača u tom mestu.
Birači glasaju za jednu od predloženih lista kandidata za odbornike lokalne skupštine, a o predsednicima opština odlučivaće tek izabrani odbornici.
Liste su sastavljale političke stranke, koalicije, ali i grupe građana.
Najviši organ Niša je Skupština Grada sa 61 odbornikom.
Prema poslednjem preseku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave od 23. aprila, pravo glasa u Nišu ima 227.471 ljudi, a birački spisak biće zaključen 17. maja.
Prema poslednjem popisu iz 2022. godine, u Nišu živi 254.240 ljudi.
Na izborima 2020. godine, pored naprednjaka, u gradski parlament su ušli i socijalisti.
Iako je izašlo manje od 50 odsto upisanih birača, naprednjaci su tada izjavili da im je to najveća pobeda u Nišu i da su odnosu na izbore održane 2016, dobili oko 16.000 novih glasača.
Ko sve učestvuje na izborima 2. juna?
- 1. Aleksandar Vučić – Niš sutra
Dva dana pošto su raspisani lokalni izbori, koalicija oko vladajuće SNS predala je Gradskoj izbornoj komisiji 1.500 potpisa, dvostruko manje nego 2020. godine.
„Radi se o širokoj, patriotskoj koaliciji, o skupu stranaka i dobrih ljudi koji će se boriti u narednom periodu i pobediti na predstojećim lokalnim izborima u Nišu.
„Radi se o novoj energiji, koja će na pravi način da podigne Niš aktivirajući nove kadrove, a ne zaboravljajući ljude koji su zaslužni za stranku, a ostavili dobar pečat – da Niš dostigne nove visine“, izjavio je Dragoslav Pavlović, predvodnik liste, bivši direktor Javno-komunalnog preduzeća Medijana i funkcioner niške Elektrodistribucije.
Prethodnih godina, on nije bio u gradskom i stranačkom vrhu naprednjaka.
Drugi na listi je Igor Novaković, predsednik niških socijalista i dosadašnji zamenik predsednika Skupštine grada.
On je bio uhapšen 2015. godine zbog navodne umešanosti u malverzacijama sa novcem u preduzeću „Jugoistok“, na čijem je čelu bio.
Na presudu kojom je proglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora od godinu dana i šest meseci podnete su žalbe, pa je u toku žalbeni postupak pred Apelacionim sudom u Nišu, pišu Južne vesti.
Prvi put od uvođenja višestranačja u Srbiji, niški socijalisti na izbore ne izlaze samostalno.
Doktoru Milanu Lazareviću, sa niške Kardiohirurgije i članu SNS-a, od oktobra 2023, pripalo je treće mesto.
Sin je penzionisanog generala Vladimira Lazarevića, nekadašnjeg komandanta Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, koji je pred Haškim tribunalom osuđen za ratne zločine.
Na listi je i Mile Ilić, koji je u vreme vladavine Slobodana Miloševića predvodio niške socijaliste, a bio je i predsednik Skupštine grada Niša.
Posle lokalnih izbora u novembru 1996. godine, veliki opozicioni protesti počeli su upravo u Nišu zbog prekrajanja rezultata, a Ilić je bio optuživan da stoji iza te operacije.
Ipak, protiv njega nikada nije bio pokrenut nijedan postupak.
Ilić je ostao upamćen i po tome što je posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan krvavi rat u bivšoj Jugoslaviji, predložio Slobodana Miloševića za Nobelovu nagradu za mir.
Osim Sotirovske, na listi SNS nema ni njenih prethodnika Darka Bulatovića i Zorana Perišića.
Izostalo je i ime aktuelnog predsednika Skupštine grada i člana Glavnog odbora niških naprednjaka Bobana Džunića.
- 2. Biramo Niš
Narodni pokret Srbije, Demokratska stranka, Zeleno-levi front i Pokret slobodnih građana čine jednu od niških opozicionih koalicija.
Prvi na listi i kandidat za gradonačelnika ove koalicije je Đorđe Stanković, poslanik i potpredsednik NPS, čiji je lider Miroslav Aleksić, nekadašnji predsednik Izvršnog odbora Narodne stranke Vuka Jeremića, bivšeg ministra spoljnih poslova Srbije.
Stanković, master inženjer arhitekture, poslanik je u Skupštini Srbije od 2022. godine i nekadašnji je član Demokratske stranke i Narodne stranke.
„Želimo da Nišlijama predstavimo našu viziju grada, da pričamo o idejama i rešenjima, želimo da imenom i prezimenom odgovaramo za ciljeve koje postavimo.
„Ljudi na ovoj listi su uvek birali Niš i verujemo da je to jedini način da posle 12 godina stajanja u mestu, počnemo novo poglavlje koje će ipak predvoditi neka nova generacija ljudi u politici“, izjavio je Stanković, pošto su potpisi predati.
Profesorka i advokatkinja Tamara Milenković Kerković, nekadašnja narodna poslanica pokreta Dveri, druga je na ovoj listi.
Od 61 kandidata, najviše je pravnika, profesora i ekonomista, ali ima i novih lica: studenata, đaka, kao i bivših niških funkcionera.
- 3. Ujedinjeni – Nada za Niš
Ovaj koalicioni savez čine Nova Demokratska stranka Srbije, Niš – moj grad, Narodna stranka, Socijaldemokratska stranka, Dosta je bilo, Demokratska unija Roma i 12 udruženja građana.
Nosilac liste i kandidat za gradonačelnika je Miodrag Stanković.
Nekadašnji je lider niških demokrata i odbornik koalicije Niš, moj grad, a 2022. godine postaje i potpredsednik Socijaldemokratske stranke, na čijem je čelu bivši predsednik Srbije Boris Tadić.
„Ovo je važna odluka za naše sugrađane, jer šaljemo poruku da imaju razloga da izađu na izbore i da imaju odgovornu koaliciju koja će znati na koji način da grad izvuče iz krize u koju ih je uvalila Srpska napredna stranka.
„Mi smo ljudi od kredibiliteta, mi smo ljudi koji imaju u svojim redovima ljude sa velikim iskustvom, ali i mlade pune energije i entuzijazma, koji mogu da ga izvuku iz krize“, rekao je Stanković.
- 4. Lista Grupa građana Dr Dragan Milić
Listu od 61 kandidata, među kojima je najviše zdravstvenih radnika, predvodi upravo Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju u Nišu.
„O Nišu moraju da odlučuju Nišlije, a ne politikom sekretari poslati iz Beograda. Niš mora i može biti lepši, bogatiji i pravedniji grad“, izjavio je Milić.
Šira javnost ga je upoznala krajem 2022. kada je sa timom klinike samoinicijativno odlučio da radi i vikendom, bez nadoknade, kako bi se smanjile liste čekanja pacijenata za operacije.
U aprilu 2023. lista čekanja je bila prazna.
Tadašnja ministarka zdravlja Danica Grujičić nazvala je eliminisanje „diskutabilnim“, a sumnju su izrazili i neki lekari poput Radeta Panića, anesteziologa i predsednika Sindikata lekara i farmaceuta u vreme pandemije korona virusa.
Milić je ministarkine izjave nazvao „proizvoljnim i neistinitim“.
- 5. Ruska stranka – Rusija i Niš u srcu! – Tihomir Perić
Ovu listu od tek osam imena predvodi Tihomir Perić, nekadašnji gradski i opštinski poslanik, koji je 30 godina bio istaknuti član Srpske radikalne stranke (SRS).
Gradska izborna komisija dodelila joj je status liste nacionalne manjine.
Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. u Nišu živi 121 osoba koja se izjasnila da je ruske nacionalnosti.
- Zajde Badža, decenijama skriveno svetilište niških Roma
- Vodič kroz niške kafane: Zašto su merak, društvo i opuštanje posebni na jugu Srbije
- „Srbija nije samo Beograd“: Protesti i u drugim gradovima, šta kažu demonstranti
- 6. Bojan Avramović – Ne damo Niš
Nosilac liste je Bojan Avramović, nekadašnji član vladajuće Srpske napredne stranke, a sledi ga Vladica Đorđević, nekadašnji direktor Aerodroma u Nišu.
Oni su napustili SNS pošto je niški aerodrom ustupljen državi na upravljanje, čemu su prethodili višemesečni protesti nezadovoljnih stanovnika ovog najvećeg grada na jugu Srbije.
Na trećem mestu je bivši načelnik u niškoj policiji Dejan Utvić, kome je službeni auto zapaljen 2017. godine.
Pokret je učestvovao na izborima 2020. godine, kada je osvojio dva odsto glasova, ali se posle toga nisu oglašavali, niti politički delovali.
- 7. Za naš Niš – Petar Bogičević – Koalicija Snaga
Prvi od deset kandidata na ovoj listi je upravo Petar Bogičević, poljoprivredni tehničar i predsednik Crnogorske partije u Nišu.
‘Ustale su Nišlije za slobodu Srbije’
Niš je grad gde su 1990-ih počele prve demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika države i vladajuće Socijalističke partije Srbije (SPS), a potom su se proširili i na ostatak zemlje.
Direktan povod za izlazak na ulice bile su nepravilnosti na lokalnim izborima 1996. godine.
Pod parolom „Ustale su Nišlije za slobodu Srbije“ nezadovoljne pristalice opozicije protestovale su 88 dana, a onda je pod međunarodnim pritiskom donet specijalni zakon kojem je priznata pobeda opozicije.
U januaru 1997, tadašnja opozicija formirala je gradsku vlast.
Slobodan Milošević smenjen je sa vlasti tri godine kasnije.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
