Nemačka Levica: „Nećemo prepustiti istok zemlje nacistima“

Na crvenom zidu, belim slovima ispisan je moto stranačkog kongresa nemačke Levice: „Dosta je!“ Ispod toga se nalazi zahtev: „Učiniti život priuštivim“. Ispred bine sede stotine delegata i podižu svoje glasačke kartone tokom glasanja.

Kulisa je filmska, jer se kongres Levice održavao u hali „Metropolis“ u Potsdam-Babelsbergu. Ona se nalazi tik pored svetski poznatih filmskih studija, gde se od 1912. godine piše istorija kinematografije.

A stranka Levica od saveznih izbora 2025. piše sopstvenu malu uspešnu priču.

Jan van Aken napušta prvi red

Pritom su 2025. mnogi u stranci, verovatno i većina, sumnjali u ponovni ulazak u najvažniji parlament Nemačke u Bundestag. Međutim, Levica je osvojila skoro devet procenata. Ovaj iznenađujući uspon ogleda se i u dupliranju broja članova, koji sada iznosi oko 126.000.

Sve su to razlozi za dobro raspoloženje – koje je, međutim, prigušeno pre početka kongresa u petak. Naime, Jan van Aken, koji je tek 2024. izabran za predsednika, iz zdravstvenih razloga se ne kandiduje za drugi mandat. On je dve godine sa Ines Švertner činio dvostruko rukovodstvo, koje je imalo veliku podršku u bazi.

Ovaj dvojac je, zajedno sa šeficom poslaničke grupe u Bundestagu Hajde Rajhinek, uspevao da širi atmosferu novog početka.

Pokvareno raspoloženje pri izboru Luiđija Pantisana

A onda je usledio hladan tuš: samo 53,3 odsto delegata izabralo je van Akenovog naslednika Luiđija Pantisana za predsednika. Ključni razlog za ovako skroman rezultat verovatno su njegove kontroverzne izjave u intervjuu za bulevarski list „Bild“.

Pantisano je hrišćanske demokrate (CDU) saveznog kancelara Fridriha Merca uporedio sa Alternativom za Nemačku (AfD), koju Služba za zaštitu ustavnog poretka delimično klasifikuje kao desno-ekstremističku: trenutno nema „nikakve razlike između CDU-a koji vodi fašističku politiku, AfD-a ili samih fašista“.

Novi šef Levice pravda izjavu o fašizmu

„Onaj ko izjednačava hrišćanske demokrate sa fašistima, diskvalifikuje sebe za bilo kakvu političku odgovornost“, reagovao je generalni sekretar CDU-a Karsten Lineman u listu „Bild am Sonntag“ na Pantisanovu izjavu.

Novi šef Levice, sin porodice koja je u Nemačku imigrirala iz Italije, pravda se na kongresu: „Bila je to zaoštrena izjava“, priznaje on, ali dodaje da ju je „Bild“ istrgao iz konteksta.

Pantisano time samo delimično uspeva da ubedi bazu Levice, što pokazuje i njegov slab izborni rezultat. Mnogo toga ukazuje na to da su glasovi protiv stigli pre svega iz istočnonemačkih pokrajinskih odbora.

U Saksoniji-Anhaltu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, AfD mesecima vodi u anketama.

U obe ove savezne pokrajine u septembru se bira novi parlament. Nakon toga bi se za Levicu u Saksoniji-Anhaltu moglo postaviti pitanje koaliranja sa CDU-om ili tolerisanja manjinske vlade, kako bi se AfD zadržao podalje od vlasti. U tom kontekstu, Pantisanovo izjednačavanje ove dve stranke nije nimalo korisno.

„Sada moram da zaradim poverenje“, kaže Pantisano za DW nakon udarca na početku svog prvog mandata na čelu Levice. Priznaje da se nadao malo većem broju glasova.

Nasuprot tome, veliko poverenje uživa Ines Švertner, koja je ponovo izabrana sa skoro 86 odsto glasova.

Ines Švertner: „To je njihova klasna borba odozgo“

Osvrćući se na parlamentarne izbore u Saksoniji-Anhaltu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, ona šalje jasnu poruku AfD-u:

„Nećemo prepustiti istok nacistima.“ Pod tim podrazumeva i grad-pokrajinu Berlin, gde se takođe bira u septembru. Švertner na nišan uzima i saveznu vladu.

Ona kritikuje sve veću militarizaciju i reforme zdravstvenog i penzionog osiguranja: „Stotine milijardi za naoružavanje po ubrzanom postupku“, kritikuje predsednica stranke takozvani „specijalni fond“ koji je donet u tu svrhu. Odjednom je ukinuta kočnica zaduživanja – samo za tu oblast ima novca.

„To je njihova klasna borba odozgo, koju vode svaki dan. I zato mi sada krećemo u klasnu borbu odozdo!“, najavljuje Švertner.

Levica sada zvanično govori o genocidu nad Palestincima

Ona se osvrće i na spor oko politike prema Bliskom istoku, koji se uvek iznova rasplamsa unutar Levice.

Činjenicu da Levica sada zvanično koristi reč „genocid“ za vojnu operaciju Izraela u Pojasu Gaze, ona opravdava rečima: „Borimo se oko toga kako da opišemo stvarnost, jer nam nije svejedno kada je reč o patnji Palestinaca i izgladnjivanju desetina hiljada ljudi.“

Izrael se, nasuprot tome, poziva na svoje pravo na samoodbranu nakon terorističkih napada 7. oktobra 2023. godine, koje su palestinski islamisti izvršili na Izrael iz Pojasa Gaze, i odlučno odbacuje optužbe za genocid: veliki broj žrtava je posledica načina vođenja rata palestinskih terorističkih grupa, a ne navodne namere za uništenjem Palestinaca.

Istovremeno, Švertner osuđuje svaki oblik antisemitizma: „Nijedan otac i nijedna majka ne smeju u ovoj zemlji da strahuju da pošalju svoje dete u jevrejsku školu“, kaže ona. „Niko u ovoj zemlji ne sme da se plaši odlaska u sinagogu ili nošenja kipe na ulici. Štitimo jevrejski život – ovde i svuda.“