S kim je dobar Fridrih Merc?

Američki predsednik Donald Tramp, francuski predsednik Emanuel Makron, italijanska premijerka Đorđa Meloni i britanski premijer Kir Starmer. To su neki od najbližih partnera nemačkog kancelara Fridriha Merca.

Međutim, njihovi odnosi razvijali su se veoma različito, neki mnogo bolje, drugi lošije nego što se očekivalo.

Emanuel Makron: Jednostavno ne ide

Prestižni francusko-nemački projekat propao je početkom juna. Nakon devet godina pregovora, Francuska i Nemačka okončale su svoje napore da izgrade zajednički borbeni avion FCAS (Future Combat Air System). On je trebalo da bude naslednik Jurofajtera.

„Simbolično, ovaj neuspeh naglašava činjenicu da su propale francusko-nemačka saradnja i politička volja za većom odbrambenom integracijom dve najveće evropske vojne sile“, rekla je za DW Lin Zele iz Nemačkog saveta za spoljne odnose. „Ovo je veoma loš znak za evropsku saradnju“, smatra ona.

Merc je, dok je bio vođa opozicije, optuživao svog prethodnika, socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca, da je dopustio da se odnosi s Francuskom pogoršaju i obećavao da će ih on oživeti.

Ali, od njegovog obećanja malo toga je sprovedeno, smatra Zele: „Kancelar Merc je veoma aktivno započeo na nivou EU i u francusko-nemačkim odnosima. Međutim, francusko-nemački odnosi od tada su se znatno ohladili“, kaže ona.

Često se veoma razilaze Mercovi i Makronovi stavovi o trgovinskoj i finansijskoj politici, kao i o planiranju budžeta EU. Čak ni kraj projekta FCAS nije zajednički objavljen, već je Berlin time iznenadio javnost.

Đorđa Meloni: Desničarska pragmatičarka

I ovo bi moglo biti simbolično, suprotno očekivanjima: Nakon neuspeha FCAS-a, Lorenco Marijani, direktor italijanske odbrambene kompanije Leonardo, pokušao je da obrlati Nemce.

Oni bi, rekao je, mogli biti „posebno vredan partner“ za alternativni britansko-italijansko-japanski projekat borbenih aviona GCAP.

Odnosi s Italijom za nemačke političare su u senci onih s Francuskom. Poslednjih godina to je imalo i političke razloge: Kada je Đorđa Meloni postala liderka desničarske koalicije u Rimu 2022. godine, tadašnja nemačka vlada predvođena SPD-om distancirala se od nje.

Stranka Đorđe Meloni, Braća Italije, u Nemačkoj se često opisuje kao krajnje desničarska, ponekad kao „postfašistička“. Stranka važi otprilike za ono što je Alternativa za Nemačku (AfD) kod kuće – ljudi s kojima velika većina političara centra i levice ne bi želela da ima veze.

Ipak, to se promenilo najkasnije dolaskom Fridriha Merca na mesto kancelara u maju 2025. Ne toliko jer Merc deli političke stavove Meloni, koliko zato što se pokazala kao pragmatična posrednica. To je došlo do izražaja u trgovinskom sporu između EU i SAD, kao i u sukobu oko Trampovih grenlandskih ambicija.

Ali, nezavisno od njihovih pristupa rešavanju krize s Trampom, čini se da vlade u Berlinu i Rimu povezuje više toga. Obe žele da sarađuju na podsticanju veće konkurentnosti i smanjenju birokratije unutar EU.

Lin Zele smatra da nije slučajnost što su Merc i Meloni pronašli zajednički jezik po ovom pitanju. „Oboje dele prilično pragmatičan pristup evropskoj politici“, kaže ona.

„Italija i Nemačka su veoma slične ekonomski i politički: relativno velika industrijska baza, ekonomska struktura koju karakterišu mala i srednja preduzeća i federalni sistem vlasti. To oblikuje njihov pogled na svet i podstiče osećaj bliskosti“, kaže Zele.

Ipak, ona smatra malo verovatnim da će Italija ikada za Nemačku dobiti poziciju sličnu onoj koju ima Francuska. „Francusko-nemačko partnerstvo ima institucionalizovanu bliskost i intenzitet saradnje koji Nemačka nema ni sa jednim drugim partnerom“, objašnjava ona.

Donald Tramp: Nema prijateljstva uprkos laskanju

Fridrih Merc uložio je mnogo truda da bi izgradio odnos s Donaldom Trampom. Bilo da se radilo o američkoj vojnoj akciji u Venecueli, Trampovim zahtevima u vezi s Grenlandom iliratu u Iranu koji su pokrenuli SAD i Izrael – svaki put je Merc ili stao uz Trampa ili veoma obazrivo izražavao kritiku.

Tri posete Beloj kući samo su naglasile koliko važnim nemački kancelar smatra odnose s američkim predsednikom.

Jedan od razloga, nedavno je za DW rekao politikolog Johanes Varvik sa Univerziteta u Haleu, bio je „to što Merc razmišlja u kategorijama pretnji iz Rusije i sasvim je jasno uveren da Amerikance treba zadržati kako bi se sprečila ruska agresija“.

Ali, zatim je usledila Mercova kritika nedostatka strategije u iranskom ratu i njegova primedba da Iran ponižava SAD. Tramp je iskalio bes na svojoj platformi Truth Social, direktno ciljajući Merca: „Nije ni čudo što Nemačka stoji tako loše ekonomski i generalno.“

Johanes Varvik iz ovoga izvodi zaključak za Merca: „Sa ovim američkim predsednikom potpuno je nemoguće bilo šta predvideti. Verujem da bi za Merca bilo nepromišljeno da nastavi da se vezuje za takvog predsednika po važnim pitanjima.“

Još nije jasno hoće li Merc pokrenuti novu ofanzivu da šarmira Trampa, uprkos nedavnim uvredama. Možda je njen početak to što je 47. američkom predsedniku na početku samita G7 u Francuskoj poklonio dres nemačke reprezentacije s njegovim prezimenom i brojem 47 na leđima.

Kir Starmer: Pokušaji približavanja EU

Britanci su godinama van EU, i to na veliku žalost Fridriha Merca. Ali laburistički premijer Kir Starmer pokušava ponovo da se približi kontinentu – i time nailazi na otvorena vrata Kancleramta.

Starmer dolazi iz socijaldemokratske političke porodice, a Merc iz konzervativne. Ipak, dvojica lidera uspostavila su blizak i poverljiv radni odnos, posebno kada je reč o podršci Ukrajini.

Šta ih povezuje? Lin Zele kaže: „Starmer je, poput Merca, pragmatičar i obojica daju snažnu podršku Ukrajini. Merc takođe ima snažan anglosaksonski bekgraund, pažljivo je pratio Bregzit i svakako želi bliži politički odnos između Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije.“

Međutim, obojica su pod ogromnim političkim pritiskom desnice: Merc od strane AfD, Starmer od Reformista Najdžela Faraža. U Velikoj Britaniji sve su glasnije spekulacije da bi Starmera mogao da zameni unutarstranački rival – kao što se u jednom trenutku govorilo i za Fridriha Merca.

I postoji još nešto što ujedinjuje ne samo konzervativnog Merca i laburističkog političara Starmera, već i centrističkog Makrona, šefove vlada tri najvažnije evropske države: U sve tri zemlje njihove stranke u anketama znatno zaostaju za desničarskim rivalima.

Takvi političari već su na vlasti u SAD i Italiji. Merc odnosom prema Trampu i Meloni dobija uvid u to s kakvim bi političarima u budućnosti mogao da ima posla u Francuskoj i Velikoj Britaniji.