Novi susret Evropljana sa američkim predsednikom: Trampove uvrede pokazuju koliko su zategnuti njegovi odnosi sa liderima G7

To takođe znači da će se Evropljani ponovo susresti sa Donaldom Trampom, kako piše Dojče vele, veoma nepredvidljivim američkim predsednikom. Zemlje G7 su SAD, Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Japan, Kanada i Italija.

Tramp bi trebalo da razgovara i sa liderima tri arapske države, kao i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

“Rusija bi trebalo da postigne sporazum. Rusija je izgubila ogroman broj ljudi, kao i Ukrajina“, rekao je Tramp.

Njegov fokus na Iran skrenuo je pažnju sa mirovnih napora u Ukrajini. Ali sada kada je postignut sporazum sa Teheranom, Tramp je rekao da će učiniti sve što može da pomogne u rešavanju rata između Rusije i Ukrajine.

Dolaskom Trampa u Evijan le Ben, mirno okruženje pored jezera može prikriti donekle burniju atmosferu.

Tramp je više puta vređao većinu svojih kolega iz Grupe 7 tokom poslednjih nekoliko meseci, ponovo otvarajući stare zamerke i rasplamsavajući nove svađe sa liderima koje je nekada izgleda poštovao.

Koren njegovog najnovijeg besa je nevoljnost lidera da se pridruže američko-izraelskom ratu protiv Irana, koji će biti u centru pažnje na samitu nakon što je Tramp tokom vikenda objavio sporazum sa Teheranom.

U stvarnosti, međutim, predsednikov odnos sa G7 je godinama mučan, a počeo je sa samitima ispunjenim napetostima tokom njegovog prvog mandata, piše CNN. Većinu vremena, njegove kolege lideri – koji predstavljaju najvernije saveznike Sjedinjenih Država – pokušavali su da zataškaju njegove uvrede. Ali neki su počeli da uzvraćaju udarac.

Tramp najduže poznaje francuskog predsednika Emanuela Makrona, domaćina ovogodišnjeg samita. Stoga, njihov odnos deluje najkomplikovanije: jednog dana, klimanje glavom u znak poštovanja; sledećeg, provokacija zbog Makronovog braka. Nakon godina ponosa na svoju sposobnost da se nosi sa Trampom, Makron u poslednje vreme zvuči razdraženije prema svom američkom kolegi.

Činilo se da su stvari prošle godine dobro počele između Trampa i kanadskog premijera Marka Karnija, barem u poređenju sa zategnutim odnosom koji je Tramp imao sa Karnijevim prethodnikom Džastinom Trudoom.

Ali sporovi oko trgovine i snažan govor koji je Karni održao ranije ove godine u Davosu naveli su Trampa da promeni svoj stav, i on je u poslednje vreme počeo da lidera naziva „guvernerom Karnijem“, što je aluzija na pretnju predsednika SAD da će Kanadu učiniti 51. američkom državom.

Možda nijedan lider u Evropi nije proveo više vremena pokušavajući da se poveže sa Trampom od britanskog premijera Kira Starmera. Tokom većeg dela prošle godine, činilo se da to funkcioniše. Ali Starmerova nevoljnost da podrži Trampov rat sa Iranom dovela je do pogoršanja odnosa, a sada Tramp odbacuje premijera kao „nikakvog Vinstona Čerčila“.

Nemački kancelar Fridrih Merc ostavio je dobar prvi utisak kada je stigao u Belu kuću noseći izvod iz matične knjige rođenih Trampovog dede rođenog u Nemačkoj. Ali njegov status jednog od Trampovih omiljenih lidera u Evropi pretrpeo je udarac nakon što je doveo u pitanje rat u Iranu i rekao da SAD „ponizuje iransko rukovodstvo“.

Čak ni evropska liderka koja je najviše povezana sa Trampom – italijanska premijerka Đorđa Meloni – nije mogla da izbegne predsednikove frustracije početkom ove godine nakon što je odbila da učestvuje u ratu sa Iranom.

Kasnije je nazvala Trampove napade na papu Lava XIV „neprihvatljivim“. Tramp ju je oštro kritikovao, dokazujući da čak ni verni saveznik poput Meloni nije mogao da izbegne njegov bes.

Najnovija članica G7 je ona koja je – do sada – uglavnom izbegavala Trampov bes. Japanska premijerka Sanae Takaiči je sebi postavila za cilj da razvije bliske lične odnose sa Trampom, čemu je doprinela njihova zajednička veza sa ubijenim premijerom Šinzom Abeom.

Ali Tramp je i dalje kritikovao odbijanje Japana da učestvuje u ratu protiv Irana, a usputna šala o Perl Harboru tokom sastanka u Ovalnom kabinetu ove godine loše je primljena u Japanu.