Trampova rođendanska proslava prikriva sve neprijatniju stvarnost: Koje poruke nosi spektakl „ultimat fajta“ na travnjaku Bele kuće

Ispod ogromne čelične konstrukcije poznate kao „Klo“ („Kandža“), uz prelete vojnih aviona i hiljade gledalaca raspoređenih po Južnom travnjaku i obližnjem parku Elips, Donald Tramp je proslavio svoj 80. rođendan i predstojeću 250. godišnjicu američke nezavisnosti organizovanjem prvog profesionalnog sportskog događaja u istoriji Bele kuće.

To veče je takođe opovrglo jednu od najvećih briga tog dana, piše Gardijan. Prognoze su upozoravale da bi grmljavinske oluje mogle da poremete događaj na otvorenom, zbog čega su organizatori odložili početak za jedan sat. Međutim, na prostoru održavanja nije pala nijedna kap kiše.

Spektakl je završen nešto posle 1 sat ujutru u ponedeljak jednim od najvećih iznenađenja u istoriji „ultimat fajta“ (UFC-a), kada je Džastin Gejdži, nakon nekoliko veoma opasnih trenutaka, uspeo da preokrene tok borbe i zaustavi do tada neporaženog Iliju Topuriju posle četiri brutalne runde, osvojivši neprikosnovenu titulu šampiona lake kategorije.

„Ja sam iz Amerike“, rekao je Gejdži nakon borbe. „Pre dvesta pedeset godina bili smo u mnogo goroj poziciji nego autsajder sa kvotom šest prema jedan, a pogledajte ovu zemlju danas.“

Bio je to prikladan završetak večeri koja je često više ličila na demonstraciju američke moći nego na sportski događaj, ukazuje britanski portal.

Tramp i izvršni direktor UFC Dejna Vajt pojavili su se iz Bele kuće u sumrak uz počasnu vojnu gardu i retki zajednički prelet akrobatske eskadrila Blu eindžels i Tanderberds. Kasnije je bombarder B-1 uz zaglušujuću buku preleteo Južni travnjak Bele kuće.

Tokom televizijskog prenosa emitovana je i regrutna reklama novopreimenovanog Ministarstva rata. Povici „USA! USA!“odjekivali su posebno izgrađenim tribinama tokom cele noći.

Spisak zvanica odražavao je neobičan spoj politike, tehnologije i borilačkih sportova. Direktor kompanije Meta Mark Zakerberg posmatrao je događaj sa mesta nedaleko od braće Vinklvos dok su se članovi vlade, strani dostojanstvenici i politički saveznici tokom večeri kretali oko prostora pored arene.

Ipak, ako je događaj bio zamišljen kao proslava američke snage i izuzetnosti, više puta je skliznuo u nešto mnogo prizemnije. Najupečatljiviji primer dogodio se nakon što je perspektivni borac Džoš Hokit zaustavio Derika Luisa u drugoj rundi njihove borbe u teškoj kategoriji.

Pošto je izašao iz arene kako bi Trampu pored borilišta uručio ogrlicu, Hokit je dao nepovezan intervju posle borbe koji je od hvaljenja predsednika prešao na religiju, da bi završio lažnom teorijom zavere da je „Mišel Obama muškarac“.

Ta izjava, jedna od najstarijih i najupornijih kleveta usmerenih protiv bivše prve dame, izazvala je ovacije u pojedinim delovima publike dok je druge ostavila zbunjenima. Čak i tokom večeri koja je već zamaglila granice između državne ceremonije, političkog mitinga i komercijalnog sportsko-zabavnog spektakla, Hokit je ipak uspeo da dodatno snizi nivo javnog diskursa.

Hokitovi komentari nisu bili jedina politička provokacija te večeri. Kada se bivši UFC šampion bantam kategorije Šon O’Mali suočio sa Kanađaninom Ejmanom Zahabijem, borba je poprimila izrazito nacionalistički naboj.

Tramp je pored arene nosio belu kapu sa natpisom „USA“. U pojedinim trenucima gledaoci su uzvikivali: „Kanada je 51. savezna država!“, ponavljajući Trampove česte provokacije o pripajanju severnog suseda Sjedinjenim Državama dok su drugi pozivali O’Malija da „pojede“ svog protivnika.

Publika je eksplodirala od oduševljenja kada je O’Mali pobedio Zahabija tehničkim nokautom u drugoj rundi, proslavljajući prvu pobedu američkog borca nad protivnikom rođenim u inostranstvu na tom događaju. Pre nego što je napustio arenu, O’Mali je zahvalio navijačima okupljenim na Elipsu i odao priznanje Dejni Vajtu.

„Dejna je j…ni gangster“, rekao je.

Dok su vatrometi osvetljavali nebo iznad Bele kuće uz marš Stars and Stripes Forever kompozitora Džona Filipa Suze, nešto posle 1 sat ujutru u ponedeljak, Tramp je ušao u arenu kako bi čestitao Gejdžiju i pozdravio njegovu majku. Veče je završeno onako kako je i počelo – spektakularnim prikazom patriotske ceremonijalnosti i nacionalnog ponosa u razmerama kakve se retko viđaju u američkom sportu.

Predsednik SAD je svoj 80. rođendan proslavio upadljivim prikazom muškosti, tokom kojeg su se muškarci borili prsa u prsa unutar kaveza postavljenog na imanju Bele kuće.

Međutim, njegova nasilna rođendanska proslava – koja se navodno organizuje povodom 250. godišnjice Amerike – istovremeno prikriva sve neprijatniju stvarnost njegovog drugog mandata – iako predsednik nastoji da dodatno učvrsti svoj imidž „mačo“ lidera, ankete pokazuju da ga Amerikanci sve manje vide kao dominantan simbol snage kakvim želi da se predstavi, primećuje Aron Blejk u analizi za CNN.

A onda se postavlja pitanje: šta se dešava kada čovek čitav svoj politički i javni brend zasnuje na predstavi o snazi, a počne da gubi upravo tu percepciju u očima javnosti?

„Mačo“ imidž oduvek je bio ključni deo Trampove privlačnosti. Reč je o čoveku koji na svojim skupovima doslovno pušta pesmu Macho Man.

Međutim, poslednjih godina taj aspekt postao je još važniji za njegov politički identitet.

Nastojao je da sebe definiše kroz preživljavanje atentata u Batleru, u Pensilvaniji, nakon kojeg je ustao krvavog uveta, podigao pesnicu i izgovorio: „Borite se. Borite se. Borite se.“

Tramp je pobedio na izborima 2024. godine velikim delom zahvaljujući širenju podrške među mladim muškarcima, između ostalog i zbližavanjem sa influenserima poput Džoa Rogana, koji uživaju veliku popularnost u toj demografskoj grupi. Podrška mladih muškaraca Trampu porasla je za 15 procentnih poena u odnosu na izbore 2020. godine.

Njegov drugi mandat u velikoj meri je obeležen demonstracijama snage.

Ministarstvo odbrane simbolično je preimenovao u „Ministarstvo rata“ — doduše ne i pravno — a zatim je zapretio više od deset zemalja, izveo vojne udare na njih sedam, doprineo smeni dvojice stranih lidera i ušao u rat sa Iranom.

Njegova administracija usmrtila je više od 200 ljudi na plovilima za koja tvrdi da su povezana sa trgovinom drogom, bez sudskog nadzora i uz veoma malo transparentnosti. Kritičari navode da bi takvi napadi mogli predstavljati ratne zločine, što je optužba koja se pominjala i u vezi sa ratom protiv Irana.

Tramp je prošle godine konačno ostvario svoju dugogodišnju želju da organizuje veliku vojnu paradu. Takođe nastoji da izgradi masivni „trijumfalni luk“ u Vašingtonu. Pojačao je retoriku usmerenu protiv transrodnih osoba i sve češće se prema novinarkama obraća nadmenim tonom.

Ipak, ima sve više poteškoća da održi imidž snažnog vođe.

Dok je nekada svoje protivnike kritikovao kao „bez energije“, danas je značajno smanjio putovanja po zemlji i deluje znatno starije nego pre deset godina. (Bela kuća ima reputaciju mesta koje ubrzava proces starenja.)

Uprkos tome što je Džoa Bajdena nazivao „Pospanim Džoom“, Tramp je više puta viđen kako drema tokom javnih događaja. Deluje kao da se sve više oslanja na ograničen broj unapred pripremljenih tema i poruka, a njegovi javni nastupi često izazivaju nedoumice.

Ipak, lekar Bele kuće, dr Šon Barbarela, nakon sistematskog pregleda prošlog meseca ocenio je da je predsednik dobrog zdravlja. Tokom pregleda Trampa je pregledalo 22 specijalista.

„Predsednik Tramp je i dalje u odličnom zdravstvenom stanju, sa snažnim srčanim, plućnim, neurološkim i opštim fizičkim funkcijama“, napisao je Barbarela u svom izveštaju. „Njegove kognitivne i fizičke sposobnosti su izuzetne. Potpuno je sposoban da obavlja sve dužnosti vrhovnog komandanta i šefa države.“

Međutim, kako je njegova popularnost pala na nove minimume usled rata, uporne inflacije i ekonomskog pesimizma, Amerikanci ga više ne doživljavaju kao toliko snažnog lidera.

Nedavne ankete koje su sproveli Vašington post i ABC njuz, kao i istraživanje agencije Rojters/Ipsos, pokazuju da najmanje 53 odsto Amerikanaca smatra da Tramp nije snažan lider. Njegovi rezultati po tom pitanju bili su lošiji samo u jednom istraživanju Post-ABC još 2017. godine.

U anketi CNN-a iz januara, 58 odsto ispitanika izjavilo je da Tramp nije „efikasan svetski lider“, što je porast u odnosu na 51 odsto iz 2023. godine.

Još jedno istraživanje agencije Rojters/Ipsos iz marta pokazalo je sledeće: 61 odsto ispitanika smatra da je Tramp „previše star da bi radio u državnoj službi“. Amerikanci su odnosom 53 prema 41 odsto ocenili da Tramp „ne može da podnese fizički napor koji funkcija predsednika zahteva“.

Takođe, 61 odsto ispitanika smatra da je Tramp „sa godinama postao nepredvidljiv“.

Ovo poslednje istraživanje dolazi u trenutku kada postoje i drugi pokazatelji da Amerikanci sve više dovode u pitanje Trampovu mentalnu oštrinu.

Ankete takođe pokazuju da veliki broj građana više nema poverenja u predsednikovo rasuđivanje kada su u pitanju teme poput Irana, niti u njegovu sposobnost da upravlja saveznom vladom.

Nekada je u Trampovoj nacionalnoj političkoj karijeri postojalo vreme kada ga ljudi možda nisu voleli ili se nisu slagali sa njegovim prioritetima, ali uglavnom nisu sumnjali u njegovu snagu kao lidera. Upravo je ta osobina u velikoj meri objašnjavala njegovu pobedu nad Kamalom Haris na izborima 2024. godine.

Iako se činilo da Amerikanci uglavnom imaju pozitivno mišljenje o Haris i da je smatraju moralnijom ličnošću — prema istraživanjima Galupa sa dvocifrenom razlikom — Trampa su istovremeno doživljavali kao snažnijeg i odlučnijeg lidera, takođe sa dvocifrenom prednošću.

Njegova reputacija „pravog muškarca“ i uspešnog poslovnog čoveka oblikovana je tokom decenija pažljivo osmišljene javne prezentacije i upravljanja imidžom.

Međutim, u jednom trenutku, kada građani izgube veru u rezultate koje lider postiže, često počinju da preispituju i svoja ranija uverenja o njegovim ličnim osobinama.

Kako Tramp sada ulazi u devetu deceniju života i posmatra kako se njegovo predsedništvo suočava sa sve većim problemima, postoji rizik da događaji, poput UFC spektakla, od nedelje deluju kao pokušaj preteranog dokazivanja i nadoknađivanja izgubljenog autoriteta.

Kao ilustracija toga, jedna anketa objavljena prošle nedelje pokazala je da samo 16 odsto Amerikanaca smatra da je održavanje borbi mešovitih borilačkih veština na travnjaku Bele kuće primereno. Nasuprot tome, 46 odsto ispitanika ocenilo je da je takav događaj neprimeren.