Bundesver u Litvaniji: Ozbiljno je – i shvatamo to ozbiljno

Na prvi pogled deluje kao obična rupa u zemlji. Prekrivena je s nekoliko borovih grana, ispod je drveni poklopac, a strme stepenice vode na dole, u hodnik. Tamo je potpuno mračno, tesno i oseća se miris vlažne zemlje. Kretanje je moguće samo u sagnutom položaju. Nakon nekoliko metara sledi skretanje ulevo, iza kojeg se otvara mala prostorija, obložena ivericom i balvanima. To je tzv. skloništu za dronove.

Na stolici na rasklapanje sedi mladi vojnik sa VR-naočarima i upravlja izviđačkim dronom. Pored njega je drugi vojnik, on prati let na ekranu. U prostoriji je i generalni inspektor Bundesvera, Karsten Brojer. On se proteklog vikenda informisao o tome kako protiče prva velika vežba Litvanske brigade.

Na vežbi 2.900 vojnika iz osam država

Vežba se zove „Štit slobode“ (Freedom Shield). Učestvuje 2.900 vojnika iz osam država – ali većinom iz Nemačke. Komandu ima nova Litvanska brigada Bundesvera, odnosno general Kristof Huber. „Naša misija je sasvim jasna: ovde smo da branimo teritoriju NATO“, kaže on.

Vežba se održava na vojnom poligonu Pabrade, oko 40 minuta vožnje zapadno od glavnog grada Litvanije, Vilnjusa. Granica sa Belorusijom, saveznicom Rusije, nalazi se na samo desetak kilometara. „Bezbednosna situacija je takva kakvu za više od 40 godina u Bundesveru još nisam doživeo“, kaže generalni inspektor, odnosno vrhovni komandant nemačke vojske, Brojer.

Ruske rakete mogle bi da dosegnu Berlin

On govori o „različitim linijama“ koje se na ruskoj strani spajaju i na koje on gleda s velikom zabrinutošću. Uz povećanje brojnog stanja ruske vojske, tu je, kaže i „usmeravanje vojnih struktura ka zapadu“.

Pod tim se, na primer, podrazumevaju, rakete „Iskander“. One su raspoređene u ruskoj eksklavi Kalinjingrad, koja se graniči sa Litvanijom i mogle bi da dosegnu Varšavu, Berlin ili Kopenhagen. Osim toga, Moskva je rasporedila borbene jedinice u Belorusiji, nedaleko od litvanske granice. „Ukratko: ozbiljno je – i mi to shvatamo ozbiljno. Zato danas i sprovodimo ovu vežbu“, kaže Brojer.

Da sve to nije preterano pokazalo se u ove subote ujutro. Dok se Brojer s operativnim štabom Litvanske brigade sastaje na brifingu u šatoru, na mobilnim telefonima oglašava se prodoran signal – znak za vazdušnu opasnost. Najpre žuti stepen, a potom nakratko i crveni. Iako je litvanski operativni centar uzbunu ubrzo „ukinuo“, u baltičkim zemljama ostaju veoma oprezni.

Komercijalni dronovi se reprogramiraju

Nedavno su francuski borbeni avioni oborili ruski dron iznad Letonije. Krajem maja zbog vazdušne uzbune ne samo da je bio zatvoren aerodrom u Vilnjusu, već je i kompletan javni život u litvanskom glavnom gradu nakratko zastao. Građanima je naloženo da se upute u skloništa, a državni vrh prebačen je na sigurno.

Zbog toga, ali i zbog iskustava iz rata u Ukrajini, tokom vežbe „Štit slobode“ uvežbava se i borba sa dronovima i protiv njih. U upotrebi je oko 350 tih letelica. Većina dronova nabavljena je u slobodnoj prodaji, a vojnici su ih potom „ojačali“, kako to tamo kažu – odnosno reprogramirali.

Nemački vojnici su itekako dobrodošli

Zaštita Vilnjusa znači zaštitu Berlina. Tu rečenicu je pre nešto više od godinu dana izrekao nemački kancelar Fridrih Merc, onda kada je počelo stacioniranje Litvanske brigade. Ona je ovekovečena i na na ploči na staroj gradskoj većnici u glavnom gradu Litvanije. Zabrinut pogled usmeren ka Rusiji u Vilnjusu je svakodnevica. Zato su nemački vojnici nove Litvanske brigade, koji dolaze u tu zemlju, itekako dobrodošli, kaže Margarita Šeselgite, politikološkinja sa Univerziteta u Vilnjusu.

„Znam da je za Nemačku bilo veoma teško da donese odluku o većim ulaganjima u odbranu, odnosno odluku o slanju vojnika u zemlje kao što je Litvanija“, kaže ona i objašnjava da to zahteva i određenu promenu mentaliteta. „Mislim da se to u Litvaniji snažno pozdravlja. Litvanci snažno podržavaju ovu brigadu“, dodaje Šeselgite.

Do 2027. godine 5.000 dobrovoljaca

Jedna kompletna brigada da bude trajno stacionirana u inostranstvu – to je za Bundesver presedan. To je primeren potez, ocenjuje Žigimantas Pavilionis iz opozicionih demohrišćana. Taj nekadašnji ambasador u SAD ističe da se na Vašington trenutno teško može osloniti kada je reč o Rusiji. „Želimo da Berlin i Vašington deluju zajedno i da se suprotstave neprijatelju“, kaže on. Zato je, dodaje, odlično to što Nemačka ponovno gradi svoju vojnu i bezbednosno-političku vodeću ulogu u Litvaniji. „Ali, naravno, želeli bismo da preuzme još veću odgovornost“, ističe Pavilionis.

Do kraja 2027. Litvanska brigada trebalo bi da imati oko 5.000 pripadnika koji će se, kako je planirano, dobrovoljno prijavljivati. Formiranje jedinice teče po planu, kaže generalni inspektor Brojer. Zadovoljan je dosadašnjim tokom vežbe „Štit slobode“, jer ona, kako je rekao, pokazuje da se Bundesver zajedno sa NATO-partnerima prilagođava novim okolnostima, poput ratovanja dronovima.

Uprkos geografskoj blizini Rusije, komandant nemačke vojske to nevidi kao provokaciju usmerenu prema Moskvi. „Ova vežba je isključivo odbrambenog karaktera i pokazuje da možemo da se branimo, da protivniku možemo da pokažemo da se to ne isplati“, kaže Brojer. „To znači odvraćanje – a da bi ono bilo efikasno, mora i da se demonstrira“, dodaje najviše rangirani nemački vojnik.