Kako izabrati gimnaziju: Da li je upisni prag garancija kvaliteta škole?

Raskorak između nerealnih želja i mogućnosti neke đake je koštao mesta u srednjoj školi u prvom upisnom krugu, zbog čega bi mali maturanti trebalo dobro da promisle o redosledu profila i srednjih škola u kojima nameravaju da nastave školovanje.

Treba imati na umu da visok upisni prag u određene škole ne znači i da su najtraženije, jer popularnost određenog profila diktira broj učenika koji su bili zainteresovani da ga upišu, spram planirane upisne kvote.

Iskustvo iz ranijih godina pokazuje da su, na primer, među najpopularnijim profilima bili smerovi u medicinskim školama, za koje je potrebno manje poena nego u nekoj solidnoj gimnaziji u većim gradovima u Srbiji.

Pre nekoliko godina na spisku profila sa najvećim indeksom popularnosti našli su se, recimo, tehničar drumskog saobraćaja u Tehničkoj školi „Rade Metalac“ u Leskovcu, elektrotehničar informacionih tehnologija u beogradskoj Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“, tehničar vazdušnog saobraćaja u Vazduhoplovnoj akademiji, tehničar za digitalnu grafiku i internet oblikovanje u novosadskoj Tehničkoj školi „Mileva Marić Ajnštajn“…

S druge strane, broj poena nije garancija kvaliteta ili težine srednje škole iako se u javnosti upravo to uzima kao parametar za procenu da li je neka gimnazija bolja od druge. U našoj zemlji nikada nije rađena rang-lista srednjih škola po kvalitetu, niti postoje pouzdani parametri koji bi svedočili u prilog tome.

Pri izvođenju zaključaka treba imati na umu i koliko učenika neka škola prima, jer nije isto ako u jednoj gimnaziji, koja recimo, upisuje 140 učenika, poslednji na rang-listi ima 90 poena, a isto toliko ima poslednji na listi u školi čija je upisna kvota mnogo manja.

Treća, Prva i Peta beogradska gimnazija tradicionalno u javnosti slove za najprestižnije upravo zbog visokog upisnog praga, ali su, recimo, lane Deveta, Deseta i Četrnaesta gimnazija prema broju poena parirale ovim školama.

Prošlogodišnje iskustvo pokazuje da se u mnoge prestoničke gimnazije ne može ući bez minimum 90 poena, dok su, s druge strane, gimnazijska odeljenja u nekim prigradskim opštinama primala i đake sa manje od 70 bodova. U unutrašnjosti Srbije situacija je bila još alarmantnija, pa se dešavalo da u gimnazijska odeljenja budu upisani i učenici sa manje od 60 bodova.

Prošle godine u Srednjoj školi u Barajevu u gimnazijskom odeljenju opšteg tipa poslednji primljeni je imao 67,5 poena, a 67,2 bila je donja granica za upis na prirodno-matematički smer u Srednjoj školi u Grockoj.

Nešto preko 72 poena je bilo dovoljno da se upiše društveno-jezički smer u Gimnaziji u Lazarevcu, ali je donja granica na prirodno-matematičkom smeru bila 84,6 poena.

Poslednji na rang-listi na prirodnom smeru u Trećoj gimnaziji imao je 95,10 poena, a upisano je ukupno 140 učenika, dok je na društvenom smeru prag bio 92,95, a kvota 112 učenika.

Poslednji na listi na prirodnom smeru u Četrnaestoj gimnaziji je imao 95,2 boda (kvota 112), u Prvoj 92,35 (upisano 140 učenika u prvi razred), u Devetoj 94,9 (kvota 140), a u Četvrtoj 92,5, ali je tamo primljeno 84 đaka.

Četrnaesta, Šesta i Sedma gimnazija su lane imale identičnu upisnu kvotu na društveno-jezičkom smeru (112), a za upis je bilo potrebno minimum 93,10 (Četrnaesta), 90,54 (Šesta), odnosno 85 poena (Sedma).

Deseta gimnazija na opšti smer primila je 224 učenika, a poslednji upisani imao je visokih 95,17 poena.

Za upis istog smera u Dvanaestoj gimnaziji trebalo je bar 87,14 bodova, a kvota je bila 252 mesta.

– Kada je reč o neophodnom broju bodova za upis u gimnazije on je promenjiv i zavisi od više faktora. Najvažniji je svakako kako je urađen završni ispit na nivou čitave generacije. Ukoliko su učenici u velikom broju ostvarili dobre rezultate, odnosno ukoliko imaju u proseku visok broj poena, automatski se povećava i neophodan broj bodova za upis i obrnuto – kaže za Danas Aleksandar Markov, predsednik udruženja Edu forum, koji je dugi niz godina bio na čelu Foruma beogradskih gimnazija.

Markov podseća da su se ranije dešavali izuzeci da učenici lošije urade završni ispit i povedeni iskustvom iz prethodnih godina, kada je za neke gimnazije bilo neophodno osvojiti blizu 90 bodova, izbegnu da ih stave na listu želja, pa su ostajala slobodna mesta i za drugi upisni krug, što je dovelo do spuštanja praga te godine.

– Prilikom razmatranja opcija o upisu najvažnije je da roditelji i deca racionalno procenjuju ostvarene rezultate i usklade ih sa svojim željama, da popune sve želje na listi, kako se ne bi desilo da ostanu neupisani. Takođe, važno je da imaju u vidu, bar kada je reč Beogradu i velikim centrima, da su gimnazije izuzetno tražene i da uglavnom zahtevaju preko 80 poena, dok se poslednjih godina taj broj postepeno popeo na 85, 86, za one koje nisu u strogom centru, a za najpopularnije, poput Treće, Četrnaeste, Desete je potrebno i preko 93, 94 poena – ističe Markov.

Kada je reč o kvalitetu nastave, on smatra da praktično ne postoje nikakva razlike između gimnazija koje upisuju učenike sa preko 90 poena i onih sa manjim brojem bodova.

– Neretko se dešava da isti nastavnici predaju i u jednim i u drugim, a često je upisati gimnazije u centru, kod učenika, više stvar prestiža nego kvalitetnijeg izbora – napominje naš sagovornik.

Markov kaže da u Srbiji ne postoji razvijen sistem koji bi pratio postignuća učenika od predškolskog do univerzitetskog obrazovanja iako je uvođenje Jedinstvenog obrazovnog broja, uz delimičnu digitalizaciju prosvetnog sistema, otvorilo ovu mogućnost.

– Da takav sistem postoji, danas bismo sa mnogo više sigurnosti mogli da govorimo o tome čiji učenici postižu bolje rezultate. Istovremeno, mogli bismo da upoređujemo nivo znanja sa kojim učenici ulaze u određene gimnazije i njihova postignuća na kraju školovanja. Nije isto kada gimnazija upisuje učenike sa prosečno 90 bodova i kada upisuje učenike sa 80 bodova. Zato bi za procenu kvaliteta rada škole bilo važno da se ne posmatraju samo krajnji rezultati učenika, već i njihov napredak u odnosu na nivo znanja sa kojim su upisali školu – ukazuje Markov.

Neke gimnazije prate rezultate svojih bivših đaka pri upisu na studije, a Elektrotehnički fakultet u Beogradu tradicionalno objavljuje analizu uspeha kandidata na prijemnom ispitu po srednjim školama koje su završili. Medicinski fakultet u Beogradu je takođe ranije analizirao iz kojih škola su došli najuspešniji brucoši, o čemu je Danas ranije pisao.

– Moglo bi se desiti da od naredne školske godine budu sprečena velika odstupanja kada je reč o broju poena potrebnom za upis u gimnazijama, ukoliko dođe do izmene zakonske regulative koja je najavljivana, a koja predviđa da učenici koji upisuju gimnazije moraju osvojiti najmanje 70 poena. Pretpostavka je da Ministarstvo prosvete na ovaj način želi da pokuša da osigura da kvalitetni učenici upisuju gimnazije. Ipak, ova mera bi mogla predstavljati mač sa dve oštrice, naročito ako imamo u vidu da u velikim gradovima, univerzitetskim centrima, učenici da bi upisali gimnazije i u ovim okolnostima moraju osvojiti znatno veći broj od predviđenih 70. Dok, s druge strane, u manjim sredinama u kojima veću popularnost uživaju stručne škole, to može dovesti do gašenja odeljenja u gimnazijama, jer je donji upisni prag u njima prethodnih godina bio znatno ispod 70 – kaže Markov.