Iako čitav život domom nazivaju liticu od 800 metara, deca meštana ruralnog dela kineske provincije Sičuan sada imaju novi dom – stan u gradskom, stambenom naselju.
Selo Atuler postalo je poznato nakon objavljivanja fotografija koje prikazuju odrasle i decu kako se nebezbedno penju liticom do svojih kuća, koristeći samo metalne merdevine.
Oko 84 domaćinstva preseljena su u novoizgrađene stanove, u sklopu lokalne kampanje za suzbijanje siromaštva.
Ona je deo šire nacionalne kampanje, sa ciljem da okončanja siromaštvo u Kini do kraja 2020. godine.
- Ko pomaže gladnima u Srbiji tokom epidemije korona virusa
- Pola miliona stanovnika Srbije nema ni za osnovne potrebe
- Kako je Kina postala svetsko ekonomsko čudo
„Tako sam srećan što sam dobio kuću“
Prizori iz sičuanskog sela Atuler obišli su svet 2016. godine.
Šira javnost je tada saznala da za meštane jedini put do kuće predstavljaju nebezbedne merdevine od konopca.
Meštani su se tim merdevinama penjali sa bebama, namirnicima i drugim potrepštinama koje su nosili u selo.
Ubrzo nakon što su fotografije objavljene, kineska vlada je pletene merdevine zamenila metalnim.
Domaćinstva su sada preseljena u grad Žaojue, udaljen oko 70 kilometara od litice.
Stanovnici litice sada su smešteni u nameštene stanove od 50, 75 i 100 kvadrata, zavisno od broja članova porodice.
To je velika promena za nekadašnje stanovnike litice, koji pripadaju manjinskoj grupi Ji, generacijama nastanjenoj u ovom planinskom selu.
Kineski državni mediji objavili su fotografije meštana koji blistaju od sreće, a jedan od njih je državnoj medijskoj kući CGTN rekao da je „vrlo srećan što sam danas dobio dobru kuću“.
„Veliko finansijsko opeterećenje“
Profesor humane geografije na Univerzitetu u Melburnu Mark Vang kaže da kineska vlada uveliko daje subvencije ovakvim porodicama da kupe stan. Vlasti učestvuju sa do 70 odsto.
Međutim, u pojedinim slučajevima, porodice uprkos subvencijama nisu u mogućnosti da priušte stanove.
„U nekim zaista siromašnim selima, 30 odsto i dalje može biti preveliki trošak za porodicu, koja na kraju mora da pozajmljuje novac, upadajući (paradoksalno) u još veći dug“, kaže Vang za BBC.
„Za najsiromašnije, to je veliko finansijsko opterećenje, pa u nekim slučajevima porodice moraju da ostanu u ruralnim naseljima“.
Prema izveštajima kineskog državnog portala China Daily, svaki član porodice će morati da plati 2.500 juana (352 američkih dolara) za preseljenje, što za četvoročlanu porodicu znači trošak od skoro 10.000 juana.
Vang ističe da je ovo prilično mala suma, u poređenju sa drugim stambenim šemama za koje je čuo, gde ljudi moraju da plate i do 40.000 juana.
Vang kaže da, u većini kampanja za preseljenje siromašnih, stanovnici ruralnih područja imaju izbor da li da se presele. On dodaje da obično nije slučaj da meštani iz sela bivaju preseljeni u veliki grad.
„U većini slučajeva, radi se o preseljenju u neki manji grad u istoj provinciji ili predgrađe. Dakle, ne sele se u megalopolis. Ne žele svi da žive u urbanim sredinama, a većina onih koji žele su već napustila sela“, dodaje Vang.
„Vlasti obično uvode ograničenja u vezi sa tim koliko daleko porodice mogu da budu preseljene. Ovakva ograničenja rade u korist većine meštana ruralnih područja, jer oni tako mogu nastaviti da obrađuju svoje poljoprivredno zemljište, pa je ta varijatna svima primamljiva.“
Meštani Atulera će novi stambeni kompleks deliti sa siromašnim komšijama iz drugih delova provincije Sičuan.
- Kina i Srbija: Prijatelji, braća, kumovi
- Da li Kina zaista može da testira 11 miliona ljudi za 10 dana
Oko 30 domaćinstava nastaviće da živi u selu Atuler, koje se pretvara u turističku atrakciju.
Kineski državni portal China Daily prenosi da će oni koju ostanu biti uposleni u lokalnoj turističkoj industriji i zaduženi za vođenje turističkih obilazaka, kao i restorana, gostionica i slično.
Vlada provincije Sičuan ima ambiciozne planove: najavljena je izgradnja žičare za prevoz turista do sela i okolnih mesta. Raniji izveštaji kineskih državnih medija pominju planove da se selo pretvori u letovalište, kao i da će država u sve to investirati oko 630 miliona juana.
Iako bi ovakav razvoj događaja otvorio nova radna mesta u ovom delu zemlje, za sada nije jasno planiraju li se dodatne mere, koje bi obezbedile zaštitu ekološki važnih područja i lokaliteta i otklonile opasnost da ova mesta postanu previše razvijena.
Predsednik Kine Si Đinping izjavio je da će iskoreniti siromaštvo do kraja 2020. godine.
Ne postoji nijedna standardna definicija siromaštva koja bi obuhvatila čitavu Kinu, jer se situacija razlikuje od provincije do provincije.
Opšteprihvaćena granica apsolutnog siromaštva je 2.300 juana (331$) neto prihoda godišnje. Prema tom standardu, oko 30 miliona ljudi u Kini je 2017. godine živelo je u apsolutnom siromaštvu.
Međutim, postavljeni rok se brzo približava, a Vang kaže da bi planove mogao da pomete korona virus.
„Čak i bez Kovid-19, teško bi bilo ispuniti ovaj rok, što je sada dodatno otežano“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
