Fotografkinja životne sredine i novinarka Arati Kumar Rao putuje širom Južne Azije tokom cele godine da bi beležila promene krajolika na potkontinentu.
Fotografijama i rečima, ona dočarava sve veću pretnju koju klimatske promene predstavljaju po živote i prihode naroda oblasti Ladak, koji se suočava sa neizvesnom budućnošću ispod otapajućih glečera Himalaja.
Kumar Rao je jedna od ovogodišnjih klimatskih pionirki na listi BBC 100 žena.
Noć 5. avgusta 2010. godine još je u svežem sećanju naroda oblasti Ladak, u severnoj Indiji, kad su svi imali osećaj da je oblak eksplodirao nad regionom oko prestonice Leh.
Godišnja količina kiše sručila se na hladnu pustinju za samo dva apokaliptična časa.
Masivni talasi mulja progutali su sve na putu.
Uspaničeni ljudi bili su zakopani u pola koraka ispod guste smeđo-sive mase.
- Opasnost sa Himalaja koju niko ne prati
- Koju visinu će postići Mont Everest pre nego što prestane da raste
- Koliko se brzo tope glečeri na Himalajima
- Otopljeni glečeri mogli bi da oslobode tone bakterija
Nekoliko stotina ljudi nikad nije pronađeno posle te sudbonosne noći.
Region Ladak, najseverniji plato Indije, nalazi se na više od 3.000 metara nadmorske visine.
Lanac Velikih Himalaja štiti region od godišnjih monsuna od kojih zavisi veći deo ostatka Indije.
Sve donedavno, Ladak se baškario na suncu 300 dana godišnje, dok bi na beskrajni stenoviti i planinski krajolik palo jedva deset centimetara kiše.
Za poplave se nije znalo.
Katastrofalnu poplavu iz 2010. godine pratila je brza smena novih poplava, 2012, 2015. i, najskorije, 2018. godine.
Nešto što se nije desilo tokom sedam decenija, desilo se četiri puta zaredom za manje od 10 godina.
Takve neobične vremenske prilike posledica su klimatskih promena, tvrde stručnjaci.
Pre deceniju i po postojao je redovan ritam na teritoriji Ladaka, koji je seljanima omogućavao stabilno snabdevanje vodom.
Zimski sneg se otapao u potoke, baš kao što je curila otopljena voda sa glečera i u proleće snabdevala vodom zemljoradnike.
Međutim, zbog klimatskih promena prosečna zimska temperatura u Ladaku porasla je za jedan stepen Celzijusa u poslednjih 40 godina.
Snežne padavine postale su sve nepredvidljivije, a glečeri su se povukli više ka planinskim vrhovima ili potpuno nestali.
Prvi put sam posetila Ladak 2018. godine.
Vratila sam se 2019. godine, i ponovo u proleće ove godine – u međuvremenu nisam mogla da dođem zbog pandemije korona virusa.
Razlika je bila zapanjujuća.
Sneg se sada topi brže, što znači da seljani ostaju sa vrlo malo ili nimalo vode do proleća.
Glečeri su sada toliko visoko u planinama da se tope kasnije tokom godine.
Proleće u Ladaku, nekada bogato i plodno, bilo je suvo i neprimetno ove godine.
Nedostatak vode doveo je do smanjenja pašnjaka, što je čuvanje velikih stada koza pašmina učinilo neodrživim.
Čangpa goniči odriču se tradicionalnih poslova i migriraju u druge delove Indije ili u Leh u potrazi za poslovima koji nemaju veze sa pastirskim.
Zemljoradnici, u nemogućnosti da pronađu vodu za ječam i kajsije, masovno napuštaju kraj.
Uprkos razaranju koje su izazvale klimatske promene, postoji nada za ovaj izolovani region.
Tokom moje druge posete Ladaku u martu 2019. godine, upoznala sam inženjera Sonama Vangčuka.
On mi je rekao da je tokom vožnje kroz doline 2013. godine primetio veliki nasip od neotopljenog leda ispod mosta, zaštićen od sunca.
Prizor te male ledene kule dao mu je ideju.
„Srednjoškolska matematika nam govori da je kupa najprostije rešenje“, rekao mi je on smešeći se.
Vangčuk je želeo da pomogne seljanima da zamrznu vodu zimi kako bi mogli da je sačuvaju za upotrebu u proleće.
Njeno zamrzavanje u obliku kupe maksimizovalo bi količinu leda po kvadratnom metru površine izložene suncu i produžilo vreme koje joj treba da se otopi.
Inženjer je okupio tim meštana i počeo da eksperimentiše, tražeći najbolji način da napravi kupa leda.
Na kraju je pronašao pravu formulu.
Kada su spustili vodu cevima iz planinskog potoka u dolinu, preusmerili su vodu da teče uz vertikalnu cev sa preciznom prskalicom na njenom kraju.
Voda je pošla uz cev i izašla preko prskalice u vidu fino raspršene vodene izmaglice.
Na noćnoj temperaturi od -30 stepeni Celzijusa, taj mlaz se zamrznuo dok je izlazio iz cevi.
Postepeno, kako je sve više i više vode izlazilo u obliku fino raspršenog mlaza i pretvaralo se u led, zdanje je sve više počelo da liči na kupu.
Sada nazvane ledenim stupama, po budističkim mestima za meditaciju, one su stekle veliku popularnost širom Ladaka.
Ova zdanja, od kojih su neka više od 30 metara, snabdevaju vodom zajednicu koja je doživela da joj klimatske promene naruše prirodne izvore.
Ujedno, pružaju iznenađujući izvor zabave – svake godine se održavaju žestoka takmičenja za osvajanje titule najviše stupe.
Ali ni Vangčuk ni njegovi prijatelji graditelji stupa svesni su nepravde čitave ove situacije.
Narod Ladaka plaća cenu za emisije ugljenika koje se dešavaju negde drugde.
„Nije dovoljno što uporno smišljamo tehničke inovacije, uporno se prilagođavamo iuporno rešavamo probleme“, kaže mi Vangčuk.
„Želim jednako da iskoristim ledene stupe koliko god mogu da skrenem pažnju sveta na potrebe za promenom takvog ponašanja, kao što želim da nam pružim izvor vode.“
Kao fotografkinja koja je proputovala beskrajna prostranstva južne Azije, znam da Ladak nije usamljen u ovoj borbi.
Prvi put u istoriji, Indija i njene susedne zemlje, Kina i Pakistan, suočavaju se sa zajedničkim neprijateljem – klimatskim promenama.
One imaju potencijal da unište rečne basene i ugroze najnaseljenije područje na svetu.
Krajnje je vreme da se ujedinimo da bismo pružili otpor ovoj pretnji po naš opstanak.
Pogledajte i ovaj video:
Producirala: Rebeka Torn, BBC 100 žena.
BBC 100 žena imenuje 100 inspirativnih i uticajnih žena iz svih krajeva sveta svake godine.
Pratite BBC 100 žena na Instagramu i Fejsbuku.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
