Možda vam zvuči kao naslov niskobudžetnog naučno-fantastičnog filma, ali „Staklena bašta Zemlja“ je smrtno ozbiljan koncept za naučnike koji se bave globalnom klimom.
Čak i ako države ispune obećanja i smanje proizvodnju ugljen-dioksida, zagrevanje preti da postane nepovratan proces, kažu oni.
Do toga bi moglo da dođe ukoliko globalna temperatura poraste za dva stepena celzijusa, pokazuje novo istraživanje.
Međunarodni tim klimatologa je u naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences objavio rad u kojem se navodi da bi za nekoliko decenija prirodne sile koje nas štite mogle da se okrenu protiv nas.
Zemaljske šume, okeani i tlo godišnje upijaju oko 4,5 milijardi tona ugljenika koji bi inače završio u atmosferi i doprineo otopljavanju.
Međutim, kako se Zemlja greje, ova „skladišta“ mogla bi da postanu izvori ugljenika i time značajno ubrzaju klimatske promene.
Bez obzira da li je reč amazonskoj prašumi ili zemljomrzici u severnom pojasu koja trenutno zadržava milione tona gasova koji izazivaju otopljavanje, kako se približavamo granici od dva stepena u odnosu na predindustrijsko doba, rastu šanse da naši prirodni saveznici počnu da ispuštaju više ugljenika nego što ih primaju.
Vlade širom sveta su se 2015. obavezale da će obuzdati rast temperature sa ciljem da ga održavaju na 1,5 stepeni. Međutim, autori istraživanja su došli do zaključka da ni to neće biti dovoljno da se scenario staklene bašte spreči.
„Poenta je da kad dostignemo prag od dva stepena stižemo do tačke kad će planeta Zemlja preuzeti kontrolni mehanizam“, kaže za BBC profesor Johan Rokstrem, jedan od autora istraživanja.
„Kontrola je trenutno u našim rukama, ali ako pređemo dva stepena sistem će se okrenuti protiv nas“.
Globalna temperatura je trenutno oko jedan stepen viša nego u predindustrijsko doba i povećava se za oko 0,17 stepeni godišnje.
Naučnici su ispitali 10 prirodnih sistema i procese povratne sprege koji ih održavaju.
Ovi sistemi uključuju šume, arktičke lednike i hidrate metana na morskom dnu i omogućavaju ljudskom rodu da izbegne najgore posledice rasta količine ugljenika i otopljavanja.
Ako se jedan od ovih sistema preokrene i počne da upumpava velike količine ugljen dioksida u atmosferu, strahuje se da će ostali pasti kao domine.
Šta sadrži scenario staklene bašte?
U dve reči – ništa dobro.
Prema istraživanju, ulaskom u doba staklene bašte, globalna temperatura će dostići najviši nivo u poslednjih 1,2 miliona godina.
Klima će se verovatno stabilizovati na četiri do pet stepeni više u odnosu na predindustrijski nivo. Zbog otapanja ledenog omotača, nivo mora će porasti između 10 i 60 metara.
To u suštini znači da će neki delovi Zemlje postati nenastanjivi.
Posledice će biti „masivne, ponekad nagle i bez sumnje destruktivne“, kažu autori.
Jedina dobra vest, ako se tako može nazvati, je da će najgore posledice nastupiti tek za 100-200 godina. Loša vest je da, kad proces jednom počne, nećemo moći da učinimo baš ništa da ga zaustavimo.
Da li je toplotni talas u Britaniji i Evropi dokaz efekta staklene bašte?
Autori istraživanja kažu da meteorološki fenomeni koje uočavamo širom sveta ne mogu direktno da se povežu sa rizikom od dostizanja praga od dva stepena.
Oni, međutim, ukazuju da je planeta možda osetljivija na otopljavanje nego što se mislilo.
„Ovi ekstremni fenomeni samo treba da nas podsete da moramo da budemo još oprezniji“, kaže Rokstrem.
„Ako se ovo dešava pri zagrevanju od jednog stepena, to nas navodi na zaključak da ne bi trebalo da se iznenadimo da promena može da dođe brže nego što smo očekivali“.
Zar nismo sve ovo znali i ranije?
Autori istraživanja nas upozoravaju da smo potcenili snagu i osetljivost prirodnih sistema.
Verovalo se da će klimatske promene postati ozbiljan problem ako globalna temperatura do kraja veka poraste za 3-4 stepena.
Istraživanje, međutim, pokazuje da iznad dva stepena postoji ozbiljan rizik da se prirodni sistemi, koji trenutno hlade planetu, pretvore u gigantske izvore ugljenika koji će nes uputiti na „put bez povratka“ ka svetu koji je za 4-5 stepeni topliji nego pre industrijske revolucije.
Ima li bar neka dobra vest?
Za divno čudo – ima!
Scenario staklene bašte se može izbeći, ali to zahteva fundamentalnu promenu našeg odnosa prema planeti.
„Klimatske i druge globalne promene nam pokazuju da mi ljudi utičemo na zemaljske sisteme na globalnom nivou. To znači da kao globalno društvo možemo preko upravljanja tim sistemima da utičemo na buduće klimatske uslove“.
„Ovo istraživanje nam otkriva neke poluge koje možemo da iskoristimo“, kaže naučnica Kejtrin Ričardson sa Univerziteta u Kopenhagenu.
Dakle, ne samo što bismo do polovine veka morali da prestanemo da trošimo fosilna goriva, nego moramo da se bacimo na pošumljavanje i zaštitu šuma, da smislimo kako da blokiramo sunčeve zrake i napravimo mašine koje će isisavati ugljenik iz vazduha.
Naučnici poručuju da moramo da promenimo sistem vrednosti i ponašanje tako da svako od nas postane čuvar Zemlje.
Šta kažu drugi naučnici?
Neki kažu da su zaključci istraživanja „ekstremni“. Mnogi drugi kažu da su osnovani.
„Prema ovom istraživanju, ljudsko delovanje je dovelo do toga da smo propustili poslednju šansu da pustimo Zemlju da se ohladi sama od sebe“, kaže doktor Fil Vilijamson sa britanskog Univerziteta Istočna Anglija.
„Svi ti efekti bi mogli da dodaju otopljavanju, koje smo direktno izazvali, još pola stepena do kraja veka, čime bismo prešli prag od dva stepena i tačku od koje počinju nepovratne promene, odnosno transformacija Zemlje u staklenu baštu“.
Drugi su skeptični prema stavu naučnika da će čovečanstvo shvatiti koliko je problem ozbiljan.
„Na osnovu svega što znamo o istoriji čovečanstva, ova nada deluje naivno“, kaže profesor Kris Rapli sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
„U vreme opšteg rasta desnog populizma, koji je povezan sa odbacivanjem stavova koje zastupa takozvana kosmopolitska elita, što konkretno uključuje i negiranje klimatskih promena, verovatnoća da će čovečanstvo preduzeti mere da se planeta dovede do prihvatljivog stanja je sigurno bliska nuli“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
